0
Neogoljene laži završavaju u vestima dana, da bi, kada se ispostavi da je vest lažna, postalo kasno da se sanira šteta. Osim događaja koji se nisu desili, vesti pune i najave onoga što se još nije dogodilo, da bi ono što se u tom trenutku dešava na ulicama ostalo u magli. Ko pumpa vesti i laži? Pitamo profesorku Fakulteta politički nauka Aleksandru Krstić.
Ako je neko za vikend gledao dnevnike na nacionalnim frekvencijama, čitao vesti koje su mu dostupne, Krstić analizira da li je za njega je ministar Selaković pretučen ili on shvata da je bio doveden u zabludu.
„Ko je gledao vesti na nacionalnimn frekvencijama ili na RTS-u mogao je da u prvih desetak ili petnestak minuta mogao je da vidi neke druge vesti koje su bile u fokusu, a to je obilazak predsedniika Vučića određenim mestima u Srbiji ili recimo ta kampnja koja se vodi u tom smislu, a kada je reč o tom nemilom događaju ja zaista osuđujem svako nasilje, verbalno, fizičko nad bilo kim, ali ono što je ovde zazvučalo neverovatno i ja bih volela da je pravda dostupna i dosežna apsolutno za sve, je recimo da snimci sa kamera koje pokazuju određenu vrstu događaja ili mogu da pokažu šta se dogodilo nisu recimo dostupni u nekim drugim slučajevima kada je reč o prebijanju studenata koji su u blokadi ili vožnji na haubi, udaranja kolima, lomljenja vilica ili ostalog fizičkog nasilja koje se dešava ili recimo prebijanje novinara Vuka Cvijića, gde još uvek nememo dostupne snimke, a znamo da je tužilaštvo naložilo policiji da te snimek obezbedi i da oni budu dostupni kako bi se istraga dalje nastavila. To je bilo prošlog maja, a sada je mart i mi nemamo nikakve dokaze u vezi sa tim“, kaže Kristić i dodaje da kada je reč o načinu na koji se izveštava, naravno da nčin na koji to rade nacionalne televizije može da dovede u zagludu svakoga.
Krstić ističe da kao što je u pitanju selektivna pravda u tom slučaju ovde imamo selektivno informisanje.
„Neke informacije koje se namerno ističu u prvi plan i neke informacije koje se ostavljaju po strani da gledalac ne bi mogao zapravo da dobije potpunu informaciju o tome šta se dešava“ navodi Krstić.
Junajted grupa je demantovala da je u vezi s incidentom bio zaposleni u kompaniji i pored toga tabloidi su nastavili tu laž da plasiraju. Profesorka FPN-a komentariše da li su im ruke odrešene ako znaju da nema REM-a.
Kada se na televizijama izređaju sve najave, sve vesti za koje se ispostavi da su na kraju bile laž, za studente i proteste koji traju četiri meseca ostane minut i nekoliko kadrova, te Kristić analizira Ko je odgovoran za lošu selekciju vesti i dodaje da li joj je prihvatljivo da studenti koji četziri meseca protestuju i studenti koji kampuju ispred predsedništva dobiju isti prostor na javnom servisu, s argumentom da su zastupljene obe strane, iako te dve strane neretko izostanu.
Profesorka otkriva da li veruje da studenti peške mogu pravovernije da prenesu informaciju nego što se to priređuje na televizijama i da li je povratak u predtelevizijsko vreme rešenje, ima li to većeg efekta na javno mnjenje.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO: