Aleksandar Kovačević i Slađan Bobić: Može li minimalna zarada podmiriti potrošačku korpu?

Agencija za energetiku najavila je poskupljenje prenosa i distribucije struje od oktobra. Osim promene u ceni prenosa i distribucije struje, najavljuje se poskupljenje struje od 7 odsto, kako je tražio MMF. Kovačeviš pojašnjava koliko će nam stizati veći računi, da li je to u zbiru oko 30 odsto i koliko će to ugroziti budžet građana Srbije pošto statistika pokazuje da je u Srbiji cena struje među nižom u Evropi, ali opet i naš standard je niži.

Poskupljenje od 30 zato zato sto prema informacijama cene za prenos i distribuciju električne energije - prenos će poskupeti 10 odsto, a distribucija 16 odsto u odnosu na cene iz 2021. godine. Direktor EPS-a je najavio da je reč o preporuci Međunarodnog monetarnog fonda. Kako je objašnjeno, „MMF je ukazao da bi Srbija trebalo da modernizuje zastarelu mrežu, a sredstva za to da prikupi od potrošača“.

Kovačević dodaje i šta je razlog ovakvog skoka cene struje, u jednom njegovom tekstu objašnjava da zaista imamo staru mrežu, da plaćamo danak zbog kolapsa u TENT - u. On dodaje i da li je poskupljenje dobar način rešavanja ovih problema.

Planira se i povećanje minimalne zarade, te Bobić otkriva kakva su predviđanja sindikata, zato što oni traže da minimalna zarada bude 600 evra, odnosno oko 70 hiljada dinara, ali država smatra da je 550 dovoljno. Sekretar SSSS pojašnajva kakva su očekivanja, a kakve realne šanse.

Menja se granica za ulazak u skuplju, „crvenu“ zonu potrošnje. Kovačević komentariše koliko se ta granica spušta i koliko ona menja iznos računa za struju, kao i da li će sada veći broj građana plaćati tu skuplju struju. On objašnjava i koliko čemo zbog tog spuštanja granice brže ulaziti u crvenu zonu i samim tim imati veće račune.

Podsećamo da je promenjena je granica između „plave“ i „crvene“ zone potrošnje – sa 1.600 kWh na 1.200 kWh mesečno. Ovo znači da će korisnici ući u skuplju, „crvenu“ zonu već pri manjoj potrošnji. Crvena zona – sa 1.600 ide 1.200 kWh mesečno.

Bobić analizira da li će povećanje minimalne zarade pojesti najavljena poskupljenja, među kojima je poskupljenje struje i kakva je njegova računica. Često se prati odnos minimalne zarade i odnos minimalne potrošačke korpe, te sekretar SSSS ističe koliko struja, odnosno komunalije opterećuju kućni budžet, odnosno koliko sada izdvajamo za struju.

Vlast planira i neke povlastice kada je reč o poskupljenju struje. Jedna se odnosi na penzionere što su predstavnici penzionera ocenili kao smešnu meru obzirom da su popusti minimalni (sam predsednik je dao primer pojeftinjenja od 360 dinara za penzionere), ali osim za penzionere pedviđaju se i povlastice za domaćinstva sa trofaznom strujom. Kovačević pojašnajva šta to znači i o kojim povlasticama je reč.

Sindikat koji predstavlja Bobić smatra i da se pojam minimalne potrošačke korpe mora ukinuti, te on objšanjava zbog čega. Ako sada pogledamo odnos minimalne zarade i prosečne potrošačke korpe, Bobić dodaje šta nam on otkriva i daj jasan i konkretan primer u novcu, kao i može li osoba koja prima minimalnu zaradu da priušti prosečnu potrošačku korpu.

Sa dolaskom jeseni, veliko je i pitanje ogreva. Država tu uvodi ograničenu cenu, te stručnjak za energetika ističe šta to znači, koliko će ogrev biti jeftiniji i da li će osim drva biti jeftiniji i pelet, ugalj.

Sve ove mere, poskupljenej hrane, povlastice u sektoru energetike su oročene za sada na šest meseci, te Bobić priznaje šta to njemu govori i šta da očekuje zaposleni posle ovih šest meseci.

Za kraj Kovačević analizira da li će se ova poskupljenja struje odraziti i na privredu, odnosno da či će izazvati opšti rast cena. On je već objašnjavao kako će zapravo na udaru biti najsiromašniji, kako će to onda dovesti i da se gori sve i svašta, a ne drva, sto utiče na ekologiju, takođe objašnjavao je kako bi struja trebalo da ima redovna poskupljenja, a ne stihijska.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Proveravamo iz prve ruke – koliko je poskupeo život u Srbiji?