28.000 članova sindikata u školama širom Srbije u petak potpuno obustavlja nastavu

Uz svoje đake i studente koji protestuju stali su i moralno i fizički nastavnici osnovnih i srednjih škola iz Arilja, Požege i Kosjerića. Na požeškom trgu bili su i jedno pismo podrške vaspitača, tišina i jasne poruke mladima.

"Da nauče da jendom ne žive u društvu kom smo mi živeli kao generacija, što bi rekli ovi sad mlaid, mi smo deca razočaranih roditelja, onih iz devedesetih ili 8 ili koje već godine", kaže Nada Trumbulović, profesorka sociologije u Arilju.

"Ovo je bila prilika da pokažemo i solidarnost i empatiju, to je nešto što, čini mi se, ovom društvu pre svega, neodatje, i mislim da zbog tih nedostataka se i nalazimo u problemia koji nas prate bukvalno iz goduine u godinu", rekao je Mišo Marković, profesor istorije u Požegi.

"Najveće nadahnuće svakog prosvetnog radnika je kada vas vađi učenici prevaziđu, mislim da su to naša deca uradila, kada bi još javnost shvatila da je ovo patriotizam, pravednost, empatija solidarnost onda mi ne bismo imali problema. naša poruka je da deca znaju da smo uz njih", kaže Snežana Stamatović, pedagoškinja u Tehničkoj školi u Požegi.

I dok ta deca pronalaze svoje načine i kanale da budu glasni i vidljivi, na štrajk i zahteve nastavnika mnogi su i zraboravili. Zbog toga je forum beogradskih gimnazija pitao reprezentativne sindikate šta dalje, da li će priznati poraz ili doneti radikalnije mere.

"Na početku štrajka u septemrbu najavljivane su dnevne obustave nastave, i da će doći do potpunog prekida nastave, a sada o štrajku više niko ne priča, došli smo u jednu paradoksalnu situaciju da u ovoj fazi štrajka koji tarje već 2 meseca možemo vrlo lako doći u poziicju da smo bolje uslove imali na početku štrajka, nego sad tokom trajanja štrajka", istakao je Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.

U međuvremenu od Unije sindikata stiže odluka - u petak sve škole u kojima imaju predstavnike stupiće u jednodnevnu obustavu rada kao podrška studentima, a od sledećeg ponedeljka se zakonski štrajk, tj. skraćivanje časova na 30 minuta sa Beograda i Požarevca proširuje na celu Srbiju. Druge planove ima nezavisni sindikt prosvetnih radnika - u trećoj fazi takozvanog belog štajka svim đacima na polugodištu zaključiće petice.

"Nadamo se da će kolege iz drugih sindikata i oni koji nisu članovi sindikata razumeti suštinu ove poruke, a to je da prosvetni radnici više ne mogu de sede skrštenih ruku i čekaju da ih institucije sitema ne zaštite. ovo je vid samoodbrane, nastavnike koji poklanjaju ocene niko ne tuče, ne prijavljuje i ne maltretira", kaže Dušan Kokot, Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Bezbednost u školama je prvi zahtev, drugi je izjednačenje plata prosvetnih radnika sa republičkim prosekom U tome se slažu, ne i u taktikama. Unija prosvetnih radnika će tokom januara odlučivati o višednevnoj obustavi rada.

"U najvećoj meri zavisi od onih koji su u poziciji da odučuju, a da bg će kao mali sindikat odlučiti da li imas smisla više učestvovati u onom što nam predlože ili ne", kaže Markov.

"Posle belog obično dođe i crni štrajk, a to je nešto što ne bismo voleli da se desi, a to znači da bismo mogli da završimo nastavnu godinu bez zaključenih ocena, priejmnih ispita, velikih, malih matura, da prosto blokirao sistem dok jedan problem ne bude rešen", kaže Kokot

Ni beli, ni crni, ni bilo koji drugi štrajk, niti blokada nisu bili tema skupštinskog odbora koji se bavi obrazovanjem u Srbiji. Umesto onoga što muči nastavnike, učenike i studente na dnevnom redu jedna jedina tačka...

"Utvrđivanje predloga odluke o razrešenju profesora dr Predraga Zdravkovića sa dužnosti člana Saveta za visoko obrazovanje". rekeo ja Marko Atlagić iz Srpske napredne stranke.

"Imam samo jedno pitanje za sve nas u odboru, jel ovo zaista jedina tačka dnevnog reda, gde mi živimo, jel živimo u Švajcarskoj, Estoniji, Finskoj, jel se vi zaista šalite sa obrazovanjem, ja razumem da bežite od teme", rekao je Peđa Mitrović iz Stranke slobode i pravde.

Opominjao je predsedavajuči opozicione odbornike da politiku ne mešaju u obrazovanje, a kako kaže to već rade studenti, umesto da uče. O problemima samo posle odobrenja Vlade.

"Možemo pokrenuti sva goruća pitanja, slažem se, ali onda mi to ne radimo, nego dogovoramo sa određenim telom u ministarstvu, to je suština, a onda angažujemo ministarstvo ili druga tela, taj put demokratski, ponekad imam osećaj da ne poznajemo", kaže Atlagić.

"Po njegovoj interpretaciji da bi o tome raspravljali moramo da imam najpre nekakvo mišljenje vlade o situaciji, pa ako nam da ne pošalje mišljenje ili nam pošalje kada situacija više nije takva, tek tad bismo mogli da rapsravljamo o tome, što je malo specifično shvatanje demokratije, kada smo u prošlom szaivu tražili raezrešenej Atlagića sa tog mesta jedan argumenata je bio što on odbor pretvara u servis vlade", kaže prof. dr Đorde Pavićević iz Zeleno - levog fronta.

"Vama štrajkuju nastavnici, studenti su stupili u blokade, nat je izbačen iz evropske asocijacije jer u izveštaju kažu da mi ne ispunjavamo evropske standarde kvaliteta, mi se u svakom segmentu urušavamo, dok se sve to dešava jedina tačka odbora je razrešenje na lični zahtev člana nacionalnog saveta zbog postavljenja na drugu funkciju", rekla je Ana Jakovljević iz Narodnog pokreta Srbije.

I ako se neko jednog dana bude bavio izvšetajima odbora - 16.12.2024. to je bio jedini problem obrazovnog sistetma u Srbiji.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Pritisci na škole zbog akcije „Zastani Srbijo“: Šta je sporno i da li je to moralni čin, indoktrinacija ili bunt mladih?