0
Boja kože bila je jedina "krivica" dečaka Dušana Jovanovića koji je pre tačno 27 godina stradao u centru Beograda. Imao je samo 13 godina. Njegovo ime postalo je simbol borbe protiv rasizma i nasilja.
Kako se danas odnosimo prema ovoj tragediji i koje smo poruke izvukli kao društvo? Reč jutra dajemo Nataliji Stojmenović, šefici odborničke grupe Zeleno-levog fronta i Pokreta slobodnih građana.
Za 9 sati zakazana je konferenciju za medije ovim povodom, i najavljeno je da ćete predati inicijativu za pokretanje postupka imenovanja Beogradske ulice (u kojoj je dečak živeo i stradao) u ulicu Dušana Jovanovića.
Stojmenović pojašnjava zašto je važno da Beograd dobije ulicu sa njegovim imenom.
U ovoj ulici sada se nalazi i spomen-ploča, a šta se dogodilo sa predlozima i da park nosi njegovo ime? Predsednik Aleksandar Vučić je 2021. iz posete Pragu najavio da će u Mitićevoj rupi zidati češka firma Sebre stambeno – komercijalni blok.
Stojmenović pojašnjava šta bismo pored komemorativnog aspekta postigli preimenovanjem ulice ili parka, pošto je ubijeni Dušan Jovanović je bio đak Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ i da li bi to bila na neki način „opomena.
Ovaj slučaj nas podseća i na odnos društva prema Romima. Šefica odborničke grupe Zeleno-levog fronta i Pokreta slobodnih građana objašnjava da li se smanjuje stepen nasilja prema njima ili su oni za većinu društva nevidljivi, pa čak i po pitanju nasilja, kao i kakva je trenutna situacija, koliko je naše društvo – društvo nasilja, pre svega verbalnog.
Podsećamo da je ubistvo Dušana uticalo je na to da se donosu izmene zakona, ali i da se otvore neke važne teme o kojima se ćutalo. Da li smo 27. godina kasnije dalje ili bliže tome da se ovakve tragedije ponove?
Milan Čujić i Ištvan Fendrik iz Zemuna, koji su tada imali svega po 17 godina, presreli su Dušana 18. oktobra 1997. godine u Beogradskoj ulici, dok je išao ka obližnjem marketu da kupi sok. Počeli su da ga udaraju pesnicama, a onda su ga oborili na pločnik i šutirali po glavi sve dok nije prestao da daje znake života…
Marta 1998. godine, presudom Okružnog suda u Beogradu, oni su osuđeni na po deset godina maloletničkog zatvora i upućeni na izdržavanje kazne u Kazneno popravnom zavodu (KPZ) za maloletnike u Valjevu.Čujiću i Fendriku je izrečena kazna maloletničkog zatvora najpre umanjena za po 18 meseci po osnovu amnestije, pa su oni na slobodu, umesto 19. oktobra 2007, trebalo da budu pušteni 19. aprila 2006. godine. Posebnim rešenjem Okružnog suda u Beogradu kazna im je dodatno umanjena, pa je Fendrik uslovno pušten na slobodu 1. aprila 2004, dok je Ćujić uslovno oslobođen 30. aprila 2004. godine.))
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
0
0
1
BONUS VIDEO – Romska porodica napadnuta kod Najlon pijace: Verski ili saobraćajni incident u Novom Sadu?