2024. u znaku ratova

Rat u Ukrajini je eskalirao je u 2024. godini,  trećoj godini ratovanja. Kao odgovor na ukrjainski napad i pokušaj da zauzme Kursku oblast, Rusija je obezbedila podršku od oko 10.000 severnokorejskih vojnika.

Posle godina odbijanja, Vašington dozvoljava Kijevu da koristi rakete dugog dometa protiv Rusije.

Obe strane su iscrpljene i broje desetine hiljada žrtava, ali za prekid rata imaju svoje uslove. Zvanični Kremlj poručuje da je spreman na kompromise koji bi podrazumevali da Ukrajina nikada ne uđe u NATO, da usvoji neutralni status i da se podvrgne određenom nivou demilitarizacije. Zelenski pristaje na pregovore samo ukoliko Ukrajina ne bude sama u njima.

"Sa naše strane moramo da uradimo sve da se rat završi sledeće godine i to dimplomatskim putem. Mislim da Putin ne želi mir, ali želi da razgoavara sa nekim od sevtskih lidera, zašto, za njega bi to bio kraj svetske izolacije koju je sam sebi napravio na početku agresije", smatra Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine.

Brzo okončanje rata u Ukrajini bila je okosnica kampanje Doanalda Trampa, koji je, uprkos prognozama o najneizvesnijoj predsedničkoj trci u američkoj istoriji ubedljivo pobedio kandidatkinju demokrata Kamalu Haris i po drugi put ušao u Belu kuću.

"Želim da zahvalim američkom narodu za nevertovatnu čast što su izabrali da budem 47. predesednik. mnogi ljudi su mi rekli da mi je Bog poštedeo život sa razlogom, a taj razlog je da spasem našu zemlju i obnovim veličinu Amerike", rekao je Donald Tramp, novi predsednik SAD.

Na tom putu preživeo je dva atentata. Prvi na mitingu u Pensilvaniji, kada mu je metak okrznuo uvo, postao je simbol njegove kamapanje.

Mnogo izvesnija bila je peta pobeda Vladimira Putina na predsedničkim izborima u Rusiji.

"Prilikom vršenja ovlašćenja predsednika Ruske Federacije zaklinjem se da ću poštovati i štititi prava i slobode čoveka i građanina, poštovati i braniti Ustav Ruske Federacije, štititi suverenitet i nezavisnost, bezbednost i integritet Ruske Federacije", rekao je tada prilikom polaganja zakletve Vladimir Putin.

Putin nije imao ozbiljne rivale, a tri meseca ranije njegov najveći poltiički protivnik, Aleksej Navaljni, pronađen je mrtavu jednom od najsurovijih zatvora u Rusiji.

I na tlu Evrope bilo je pokušaja atentata. U slovačkog premijera ispaljeno je nekoliko hitaca dok je napuštao sednicu vlade u gradu Handlova.

"Kao budući predsednik užasnost sam koliko može ići mržnja prema drugačijem političkom mišljenju. slovačka mora da krene putem smirivanja strasti, ne smemo na mržnju da odgovaramo mržnjom", rekao je Peter Pelegrini, predsednik Slovačke.

Ovu 2024. godinu obeležilo je i jačanje desnice u Evropkom parlamentu i pad dve najveće Vlade u samo mesec dana. Prvo, u Nemačkoj, nakon što je kancelar Olaf Šolc smenio minstra finansija zbog nesuglasica oko budžeta, nekoliko nedelja kasnije, u Francuskoj krajnja desnica i koalicija levih partija izglasale su nepoverenje vladi. Zbog predsedničkog sistema, Makron ostaje na funkciji do kraja mandarta 2027. godine.

Zastrašujuće slike stizale su tokom cele godine iz Pojasa Gaze. Gotovo svakodnevno granatirane su bolnice, škole, kuće, destine hiljade civila je poginulo, zbog čega se Izarel suočava sa optužbama za genocid, koji negira.

U nekoliko navrata u sukob se na kratko uključio i Iran, koji je saveznik Hezbolaha, libanske militantne grupe. Više od 3.000 ljudi je povređeno, a 37 ubijeno kada su pejdžeri pripadnika Hezbolaha eksplodirali u istom trenutku širom Libana.

"Šta se desilo u utorak i sredu, u utorak 1000 pejdžera je kao eksplozivne naprave ajktiivirao izraelski neprijatelj i svi su detonirani u isto vreme. neprijateljh je ovim napadom prekršio sva pravila, sve zakone i šprešao sve crvene linije", rekao je Hasan Nasralah, bivši šef Hezbolaha.

U Libanu je proglašeno primirje, ne i u Gazi. Tamo stanovnici još jednu godinu dočekuju u strahu.

"Naš život je posato veoma težak, ne znamo kako d auspavamo svoju decu, nema sigurnosti u našim živiotina. Volela bih da se vratimo makar na 1 odstos igunosti koju smo imali pre. Ovo nije život", kažu u građani Gaze.

Za kraj godine sa Bliskog istoka stiglo je i jedno iznenađenje. Posle više od pet decenije vladavine Sirijom, dinastija Asad svrgnuta je nakon jedanaestodnednevne ofanzive pobunjenika koje je podržala Turska. Oni su zauzeli glavni grad Damask, a sirijski predsednik Bašar Al Asad sa porodicom je pobegao u Rusiju koja im je ponudila azil.

"Ovo je vojni aerodorm hama sa kojeg su napadane naše civilne porodice u Siriji, hvala bogu uspeli smo da oslobodimo vojni aerodorm Hama koji je sadžao vojnu opremu i helihoptere koji su bacali bombe na naše raseljene ljude na severu Sirije", rekao je Ahmed Budani, pripadnik pobunjeničke grupe Tahrir Al-Šam.

Ova 2024. godina bila je godina izbora, demonstracija, i ratova, kojima se kraj ne nazire.

Prilog pogledajte na početku ove vesti

BONUS VIDEO - Najvažniji događaji u Srbiji u 2024. godini: Od ODIHR izveštaja o izborima do studentskih blokada