1. septembar uz šetnju srednjoškolaca, bez štrajka prosvetara, u atmosferi neizvesnosti

Ugovori na oređeno traju do 31. avgusta ko još nije dobio rešenje može da ga očekuje.

Među prvim gimnazijama koje su stupile u obustavu, među poslednjim koje su u maju izašli iz nje, je ona u Obrenovcu. U njoj predaje 38 nastavnika, 8 je zaposleno na određeno. I još uvek ne znaju da li će 1. septembra ići u školu ili na biro za zapošljavanje.

"Bivši direktor nam je preneo poruku lokalne samouprave koja se sastojala u tome da niko ko je jedan dan bio u obustavi neće biti imenovan za v.d.", kaže Marija Džaković Ilić, Forum beogradskih gimnazija.

Tokom letnjeg raspusta, posle ostavke bivšeg stigao im je novi vd.

"To je ono što je direktor, odnosno v.d. direktora naše gimnazije u svom prvom obraćanju rekao da je njegov zadatak, njegov primarni zadatak je da školu vrati u normlalne tokove, da joj vrati stari sjaj koji je ona imala kada je on išao u nju, da je prethodna školska godina završena tako kako je završena i da se takva školska godina više nikada neće ponoviti, da se boji kako će naši maturanti proći na predstojećim prijemnim ispitima", otkriva Džaković Ilić.

Iste planove i strepnje ima i ministar prosvete.

"Mi ne smemo da dopustimo i kao vlada i kao ministarstvo, a i kao prosvetni radnici reprizu prethodne godine, jer dva puta ista godina koja bi imala takav epilog i takav destrukivni potencijal kakav je imala prethodna koštala bi nas obrazovne supstance ovog društva. Mi danas moramo tu decu da vratimo u obrazovni proces, da ispumpamo tu euforiju koja ih je odvukla od toga da im primarni fokus bude knjiga, učenje, druženje, odrastanje", poručio je Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete.

Razgovor započet konstatacijom ministar Stanković završio je pitanjem.

"Ima jedna druga stvar, a recite mi samo u kom to zakonu je dozvoljeno da vi blokirate nastavu. To smo shvatili da po zakonu nije dozvoljeno i samo još jedno pitanje, da razmisli javnost, da li onaj koji je blokirao nastavu ima moralno pravo da traži produžetak radnog odnosa. Hvala vam ministre mnogo na razgovoru."

Reprezentativni sindikati koji jedini pregovaraju sa državom iako tačan broj njihovih članova i dalje nije utvrđen, obećavaju da će nastaviti da brane radno pravo kolega koji su ostali bez posla.

"Kada su u pitanju zamene direktora u to se ne mešamo, ministarstvo ih je postavilo ministarstvo ih šeta, ko je pristao da u ovakvim vremenima bude direktor moraće da ponese teret koji ovaj posao podrazumeva, ali što se tiče ljudi po školama, pre svega škola brani samu sebe unutar sebe, pa potom škole na nivou gradova pa potom republika. Probaćemo svim načinima koji postoje pa makar oni podrazumevali i razgovore sa ministarstvom da dođemo do nekog rešenja, za ljude koji su godinama eto sticajem okolnosti ostali na određeno ili su mladi pa počinju da rade. njih treba sačuvati", kaže Snežana Romandić, Ujedinjeni sindikat prosvetnih radnika Srbije.

Oni sindikati koji nisu dovoljno reprezentativni da bi sedeli s ministrom za pregovaračkim stolom ali koji su svoju snagu pokazali u proteklih deset meseci, obećavaju da će nastaviti da pokušavaju da promene sistem.

"Mi smo ogroman posao uradili prošle gopdine u podršci studentima i u menjanju ovog društva jer mi ne možemo da radimo taj posao praveći se da je situacija normalna, vi imate decu koja su išla u školu tog dana koja su poginula pod tom nadstrešnicom, to nisu naivne stvari. Mi imamo u našoj istoriji puno žrtvovanja prosvetnih radnika u različitim situacijama, sada se to osetilo, mi smo to podržali i štitimo ljude i vratiće se ti ljudi na posao jer ova situacija je neodrživa. Kad vam 4500 ljudi potpiše peticiju, a direktor se pravi blesav, situacija je neodrživa", poručuje Nikola Ćurčin, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije.

I dalje traje zabrana zapošljavanja u javnom sektoru uvedena pre 11 godina.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Šta nas očekuje 1. septembra: Srednjoškolci pozvali na protest, zaposleni u prosveti ne najavljuju štrajk