Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je na redovnoj konferenciji za novinare Kriznog štaba da su, kada je reč o broju zaraženih, pored Beograda najproblematičniji Šabac, Kraljevo i Čačak, i pozvao sve koji se nalaze na teritoriji tih gradova da strogo vode računa o primeni zaštitnih mera, a posebno je upozorio one koji borave u Vrnjačkoj banji da povedu računa, kako to mesto ne bi postalo novo žarište.
Članovi Kriznog štaba -ministar zdravlja Zlatibor Lončar, direktorka Instituta „Batut“ Verica Jovanović i direktor Infektivne klinike u Beogradu Goran Stevanović odgovarali su na pitanja novinara.
Jedno od njih je i zašto se ne slažu podaci iz različitih regionalnih centara o broju zaraženih sa objedinjenim podacima, koji se objavljuju na konferencijama za medije Kriznog štaba, što je detaljno analizirao i naš portal.
Juče je, recimo, „objedinjen podatak“ o broju zaraženih bio 396, dok se sabiranjems saopštenja iz lokalnih kriznih štabova došlo do ukupno 562 zaražena.
Ministar Zlatibor Lončar odgovorio je da među tim brojevima ima ljudi kojima još nije stigao rezultat pi si ar testa da su negativni, pa se još „broje“ među pozitivne.
„Ima i onih koji se na po tri mesta testiraju, pa se pojave među rezultatima na tri mesta. Suština našeg posla je da se bavimo pacijentima, koji su u bolnicama, ambulantama, koji imaju simptome, oni su naš prioritet.
Podaci koje svi tražite ne mogu da nestanu, ali vas molim da se skoncentrišemo na pacijente. To će biti prioritet dok ne budemo imali nula zaraženih“, rekao je Lončar.
Direktorka Instituta „Batut“ dr Verica Jovanović rekla je da se baza podataka „Kovid 19“ smatra korisnim alatom, ali da je ključna poruka da su najvažnije mere – korišćenje lične zaštitne opreme i održavanje distance.
„Sabiranjem brojeva koji su dostupni mogu se primetiti razlike, ali morate znati da su to sumarni podaci, koji se, zbog zastoja koji se dogodio, ponegde razlikuju. Imajte u vidu da se ne radi o podacima koji su registrovani na isti dan, već su ponekad uvećani za rezultate iz prethodnog perioda. Revizija podataka je uobičajen postupak, i to se dešava svuda u svetu, i to se radi i kod nas“, dodala je dr Jovanović.
Lončar je, takođe, izjavio da je oečkivao da će se do danas završiti sa prijavljivanjem ljudi koji u anketama navode da su bili na protestima ali da „nažalost, još dolaze ti ljudi i oni koji su bili u kontaktu sa njima, tako da to još nije završeno“.
„Još uvek imamo posledice protesta, kada je reč o broju novozaraženih“, ocenio je Lončar, i najavio da će javnost biti oabveštena o ukupnom broju takvih slučajeva.
Kada je reč o pitanju da li su lekari primetili da li mladi ljudi, koji oboljevaju od kovid 19, imaju nešto zajedničko, dr Goran Stevanović, direktor Infektivne klinike naglasio je da ne postoji zajednička karakteristka za sve starosne grupe, niti za mlade.
Dodao je da je za sada, prema podacima za Srbiju, primećeno da je smrtnost veća kod osoba muškog pola, dok su gojazne osobe, kao i one koje imaju težu kliničku sliku, u većem riziku od komplikacija bolesti kovid 19.
Starosne grupe preminulih:
Prema podacima koje je izneo ministar Lončar, od ukupnog broja preminulih, muškarci čine oko 64 a žene nešto više od 35 odsto.
Kada je reč o starosnim grupama preminulih, u uzrastu od 20 do 29 godina njih je bilo 0,72 odsto, u uzrastu od 40 do 49 godina 8,6 odsto, u uzrastu od 60 do 69 godina 28,67 odsto, uzrastu od 70 do 79 odsto 27,96 odsto, a među starijima od 80 godina ima 18,64 odsto preminulih.
Lončar je takođe, na pitanje kako će ljudi u samoizolaciji pravdati izostanak sa posla, pošto se više ne dobijaju rešenja o karantinu, poručio da „niko neće biti oštećen“ i da će zaposleni moći da pravdaju izostanak sa posla rezultatom testiranja.
Na pitanje ko će prvi morati da primi vakcinu protiv kovid 19, ministar Zlatibor Lončar odgovorio je da još nema registrovane vakcine, i da će, kada ona bude raspoloživa na tržištu, najbitnija biti njena bezbednost i efikasnost, a da struka određuje da li će neka vakcina biti obavezna ili ne.
„Ono što sad mogu da kažem je da će minimum biti da će vakcina biti preporučena onima koji su visokorizični: zdravstvenim radnicima, onima koji rade u komunikaciji sa drugima, slično kao kada je u pitanju vakcina za grip. Država će se potruditi da obezbedi dovoljne količine, da vakcina bude kvalitetna i dostupna svakome“, rekao je Lončar.
On je naglasio da se u Institutu „Batut“ sabiraju mišljenja stručnjaka, “ a da je jedini koji, na osnovu tih mišljenja, može da donese odluku o tome, i da napravi plan vakcinacija jeste upravo ‘Batut’- to je tako regulisano zakonom i Ustavom, i to će tako biti i ovaj put“.
Da li je potrebno da deca u vrtićima nose maske?
Dr Verica Jovanović naglasila je da tek treba da budu definisana pravila za vrtiće. „Kada je reč o deci, ona starosti od 2 godine i više trebalo bi da nose maske prema preporukama Evropskog centra za kontrolu zaraznih bolesti, ali za našu zemlju ćemo još precizirati uputstva. Svakako treba izbegavati da deca budu u većim grupama. deca će nositi maske ukoliko to propišu lekari, za sada je najvažnija distanca i higijena ruku“, rekla je Jovanović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare