Uredba koja omogućava osoba sa autizmom da, u pratnji staratelja izađu napolje u bilo koje vreme, bez obzira na policijski čas, biće proširena i na sve ostale osobe sa smetnjama u razvoju, rečeno je za Nova.rs u Vladi Srbije.
Ova odluka, kako preciziraju u kabinetu premijerke Ane Brnabić, nema vremenska ograničenja, ali podrazumeva kretanje na udaljenosti najviše 200 metara od kuće i u pratnji isključivo jednog roditelja ili staratelja.
Odluka se odnosi na sve osobe sa smetnjama u razvoju, bez obzira na uzrast.
Odluka o tome da se osobama sa autizmom dozvoli šetnja u pratnji roditelja, doneta je juče, nakon višenedeljnog urgiranja udruženja roditelja osoba sa autizmom, ali u nju nisu uzete u obzir i ostele osobe sa smetnjama u razvoju koje imaju slične potrebe i probleme.
Prvbobitno je bilo najavljeno da će osobama sa autizmom i njihoviom roditeljima biti omogućeno kretanje od 18 do 20 sati. To je saopštila dr Darija Kisić Tepavčević, članica Kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa.
Nekoliko sati kasnije predsednik Srbije Aleksandar Vučić je saopštio da će osobe sa autizmom u šetnju moći da odlaze u bilo koje vreme.
Specijalni pedagog Goran Rojević, koji radi sa osobama sa smetnjama u razvoju, poručuje da struku treba slušati u svim oblastima, pa i u ovoj. Ističe da je potrebno sagledati sve specifičnosti određene populacije i prilagoditi mere njima.
“Globalne odluke koje važe za sve nisu dobre za sve, zato je jako bitno da se prate potrebe specifičnih grupa. Deci sa smetanjama u razvoju je teško objasniti šta sme a šta ne sme da seradi”, objašnjava Rojević ističe da to nije specifičnost samo autizma, već i Daunovog sindroma.
“Deca vole rutinu i tako se osećaju dobro, onda dođeš u sitaciju – danas ne može, a sutra ne može. Takođe, igra dece sa smetnjama u razvoju je najčešće individualna, mi moramo da ih učimo grupnim aktivnostima. Nema toliko bojazni da će se družiti i igrati sa drugom decom”, kaže Rojević i ukazuje na problem koji će nas tek sačekati, a to je da se kod pojedine dece nakon duže pauze poništi sve ono što je učinjeno na njegovoj socijalizaciji.
“Ovo stanje može dugoročno da napavi problem onog trenutka kada naviknemo decu da ne izlaze iz kuće nečemo moći da ih naviknemo da se opet socjalizuju i izlaze”, upozorava Rojević.