47
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej apelovao je da hrvatsko državno i crkveno rukovodstvo, kao i političke i duhovne vođe srpskog naroda učine sve da između dva naroda zavlada mir.
Patrijarh Irinej je izrazio uverenje da je euforija opijenosti zlom prošla, osim kod najusijanijih glava, te da je nastupio pravi čas za razgovor o pomirenju s obzirom na mnoštvo otvorenih pitanja, nerešenih problema i mnogih iskušenja.
„Neka svako čini svoje, neka slave oni ako misle da imaju šta, ali molim i apelujem da hrvatsko državno i crkveno vođstvo, kao i političke i duhovne vođe našeg naroda, čine sve što mogu da se iskoreni mržnja i zavlada mir između dva naroda“, rekao je patrijarh Irinej za beogradsku „Politiku“.
On je naveo da je utisak da se kod hrvatskih vlasti pojavljuju početni znaci da je moguća i takva njihova politika i da, ukoliko je to zaista tako, i srpski narodni prvaci, kao predstavnici naroda stradalog u, kako je rekao, genocidu, treba da, čuvajući nacionalnu svest i dostojanstvo svog naroda, prihvate svaku priliku koja može doprineti mirnijem snu i boljem životu srpskog naroda u Hrvatskoj.
Đukanović 1998. doveden u Patrijaršiju kao „budućnost srpskog naroda“
Kada je u pitanju položaj Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori, ali i njena pozicija u neuspešnim nedavnim pregovorima predstavnika Episkopskog saveta u Crnoj Gori i crnogorske Vlade, patrijarh Irinej je napomenuo da je stav Crkve „kristalno jasan“.
„Crkva ima svoj Ustav, svoje ustrojstvo, svoje propise koji rešavaju načine regulisanja svih važnih pitanja. U takvim zakonskim i kanonskim okvirima mogu biti rešena i sva otvorena pitanja na tom području“, rekao je srpski patrijarh.
On je naglasio da je to njegov i stav Svetog arhijerejskog sinoda, Sabora, ali i naroda, koji je to, kako je ukazao, nedvosmisleno pokazao u eparhijama na prostoru današnje Crne Gore.
„Ni narod, ni Crkva ne prihvataju raspravu o tom pitanju: čiji su srpski pravoslavni hramovi? Ni narod, ni Crkva ne pristaju na bilo kakvu promenu ustrojstva, na narušavanje crkvenog i narodnog jedinstva. Patrijarh srpski to pogotovo ne prihvata, sviđalo se to nekom ili ne“, poručio je poglavar SPC.
Prema njegovim riječima, kada je 1998. godine „doveden“ u Patrijaršiju, Milo Đukanović je predstavljen kao budućnost i snažna perspektiva srpskog naroda.
„I on je tako tada govorio i obećavao. A danas, tuga me obuzme kada vidim koliko dubok može biti ljudski pad. Sa takvima se godinama dogovarati i pregovarati? Sa takvima tražiti mogućnost kompromisa? U to ne verujem“, istakao je patrijarh Irinej.
„Odlično poznajem i poštujem kosovsko-metohijske Šiptare“
Odgovarajući na pitanje plaši li se da će se crnogorski zakonski model preliti i na svetinje na Kosovu, patrijarh Irinej je rekao da su se oni koji su se nekada predstavljali kao nada i budućnost srpskog naroda u Crnoj Gori danas ponašaju kao da su im uzor albanski teroristi.
„Ja odlično poznajem i poštujem kosovsko-metohijske Šiptare. U osnovi, to je plemenit narod gorštačkog etosa. Ali, uz svo poštovanje prema njima, ne možemo im ustupiti onaj deo istorije, deo duhovnih i kulturnih spomenika koji im nikada nije pripadao u istoriji“, rekao je patrijarh Irinej.
Kako je upozorio, oni koji bi pomislili da i za milimetar popuste pritiscima „Markovića, Đukanovića i njima sličnim“, imali bi ubrzo u Morači, Savini i drugđe novobrdski primer – služenje rimokatoličke mise na ostacima pravoslavnog hrama Svetog Nikole u Novom Brdu, poznate zadužbine srednjovjekovnih srpskih vladara.
Sa Grigorijem još nije razgovarao
Patrijarh Irinej je naveo kako još nije razgovorao sa episkopom dizeldorfskim i sve Nemačke Grigorijem o njegovoj izjavi kojom je problematizovao izdvajanje budžetskih sredstava za gradnju Hrama Svetog Save u doba epidemije virusa korona.
„Čuo sam da se tim povodom oglasio preko video-snimka na internetu. Ali arhijereji međusobno tako ne opšte. Zna se kako i kojim putem se iznose različiti stavovi, kao i koji su načini da se rešavaju problemi sa kojima je Crkva suočena“, naveo je patrijarh Irinej
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
