Kon: Krizni štab i 2.000 potpisnika imaju istog neprijatelja

Epidemilog dr Predrag Kon rekao je da se ne oseća prijatno zbog zahteva više od 2.000 lekara za smenu članova Kriznog štaba za suzbijanje koronavirusa. Kazao je da potpisnici tog apela nisu neprijatelji, već da je zajednički neprijatelj virus i upozorio da je situacija u Beogradu na ivici, i da lako može da sklizne na pogrešnu stranu.

Više od 2.000 lekara dosad je podržalo pismo upućeno Vladi Srbije u kom se traži smena Kriznog štaba za suzbijanje koronavirusa, a jedan od članova Kriznog štaba, epidemilog dr Predrag Kon, izjavio je u Danu uživo TV N1 da se ne oseća „baš prijatno“ zbog te inicijative i da poštuje kolege koje su je podržale, naročito one u prvim redovima u kovid ambulantama.

„Ovih 2.000 potpisnika i više ne mogu biti protivnici, oni su ‘ujedinjeni u borbi protiv kovida’. To što se nalazimo u ovoj poziciji, eto desilo se. Jednostavno je takva situacija – neprihvatljiva, i mora da se prevaziđe (…) Ovo jeste borba protiv virusa i kako god me kritikovali zbog toga, nama je neprijatelj virus. Važno je da to shvatimo“, poručio je Kon.

Pritom je odbacio optužbe da su mere prebrzo relaksirane, i podsetio da se sa izlaskom iz zatvorenosti počelo 27. aprila, a da je vanredno stanje ukinuto 6. maja, što se pogrešno „doživelo kao kao da je prestala epidemija“.

„Mere nisu bile ukinute, one su bile na snazi. Poslednji Krizni štab na kojem je bila odluka da prestane zabrana okupljanja, osim na utakmicama gde je ostalo ograničenje na 5.000. Sama odgovornost ne medicinskog dela Kriznog štaba ne može da se prihvati za sve. To baš odbacujem. Kakve veze ima virusolog sa tim da li je kontrolisana mera na utakmici“, upitao je Kon.

Uprkos tome što smatra da je okupljanje velikog broja ljudi na stadionu bilo greška, istakao je da je na 502 slučaja u Beogradu, našao jednu potvrdu zaraze kod osobe koja je bila na utakmici, ali je skrenuo pažnju na to da su u Crnoj Gori našli 12 pozitivnih koji su prisustvovali derbijuu Beogradu.

Daleko veći problem su, kako je rekao, bile proslave i godišnjiuce matura. „To jasno pokazuju podaci, Svaki drugi slučaj do 25. godina pokazuje da je bio na nekom od slavlja (…) Ni sanjao nisma da su te mature tako popularne“, kazao je Kon i dodao da su na porast broja zaraženih uticala i slavlja posle izbora, ali i skupovi tokom predizborne kampanje, naročito u Novom Pazaru.

Podsetio je i da su 1. juna u Beogradu bila svega četiri registrovana slučaja zaraze koronavirusom, te da je popuštanje mera bilo nužnost, jer bez toga „prestaje život“.

„Kada mi neko govori da javno zdravlje ne podrazumeva i praćenje ekonomije, u zabludi je. Držati restriktivne mere može svako, popuštati mere nije lako, a ponovo vratiti mere takođe je teško. Ta iskustva mi nismo imali dosad. Ovo je događaj koji se ne samo u mom random veku, nego i duže nije dogodio“, istakao je Kon.

Postavlja se pitanje šta rade te naše inspekcije

Stoga se posebno osvrnuo na trenutnu situaciju koja je u Beogradu, prema negovim rečima, na ivici i lako može da sklizne na pogrešno stranu.

„Imamo drastične probleme. Sada treba da pričamo o sankcijama prema onima koji i dalje ne sprovode mere. Veliki broj lokala, čim su čuli da se stabilizuje stanje, počeli su sa produžavanjem radnog vremena… Poneko napravi slavlje na Kalemegdanu, kao što smo videli u medijima, i niko živ ne reaguje. Postavlja se pitanje šta rade te inspekcije naše“, kazao je Kon.

Sa toliko puno ljudi na jednom prostoru, u Beogradu su beskonačne mogućnosti da se virus prenese, upozorio je on.

„Ljudi još uvek, pogotovo mladi, ne shvataju da je ovo ozbiljna borba za život. Mora da se sankcioniše na neki način, mora neko to da kontroliše! Pozivam državne organe da više vode računa o ovome. Očiglendo je da izbegavaju. Mi nemamo adekvatnu kontrolu“, konstatovao je Kon i istakao da sledi vikend kada inače popušta pažnja, a kada smo ranije imali policijski čas zbog čega svi moraju da imaju svest o tome da moraju izbegavati kontakte.

U Kriznom štabu 40 ljudi, od toga samo 10 iz medicinske struke

Istakao je i da ljudi ne shvataju da Krizni štab čini 40 ljudi, od kojih su tek deset medicinski stručnjaci – epidemilozi, infektolozi, virusolozi i imunolozi, te da situacija na Kriznom štabu nije crno-bela, odnosno da lekari „nisu tako servilni kao što se misli“.

„Svako se bavi svojim poslom, ja se stručno bavim epidemiologijom, političari iz Kriznog štaba bave se politikom. Pokušavam da se ovom porukom (potpisnika pisma) ‘ujedinjeni protiv kovida’, izbegne politizacija, ali očiglendo to nije moguće u svakom trenutku“, konstatovao je gost Dana uživo.

Kon je odbacio ocene da je stručni deo Kriznog štaba bio isuviše tih u odnosu na političare, te da je lično više puta upozoravao na preteću epidemilošku situaciju, te da je jedino što može da mu se zameri to što je bio na godišnjem odmoru.

Istakao je i važnost komunikacije sa javnošću, navodeći da pojedini članovi Kriznog štaba iz medicinske struke misle da komunikaciju treba bojkotovati jer razna pitanja novinara doživljavaju kao uvrede.

„A ja lično smatram da je neophodno neprekidno nastaviti komunikaciju“, kazao je on.

Kovid baza orijentaciona, kad se saberu podaci brojke su veće

Upitan da li se podaci koji se saopštavaju svakog dana na konferecnijama za novinare Kriznog štaba odnose na testirane u poslednja 24 sata ili obrađene testove u poslednja 24 sata, Kon je rekao da ni on sam „najiskrenije ne zna“.

„Ja u principu počinjem sve više da koristi podatke lolaknih zavoda i Gradskog zavoda za javno zdravlje (…) Kad se sabiraju pojedinačni rezultati koje izbacuju lokalni zavodi vide se da je to veći broj, jasno da je (ono što se saopštava iz baze) orijentaciono, i da moramo da imamo daleko bolju bazu na koju se oslanjamo“, naveo je Kon.

Istakao je, međutim, da je važno da su informacije lokalnih zavoda konherentne sa informacijama iz kovid baze, odnosno da pokazuju približno isti trend.

„Trend je izuzetno važan i može da se prati. Ekstremno je važno da se što pre dođe do novog sistema koji je obećan. Mi moramo da raščistimo to do kraja“, poručio je Kon izrazivši nadu da će se uskoro svakog dana u 15 sati saopštavati najtačniji mogući podaci.