Cvejić: Mitrović bi mogao da bude jači od REM-a

Svojim incijativama želim da pokažem u kom pravcu treba da ide Regulatorno telo za elektronske medije, jer ovo što je do sada radilo nije dovoljno. Za sada sam u manjini, ali verujem da to može da se promeni, priča za Nova.rs Slobodan Cvejić, član Saveta REM-a i profesor Filozofskog fakulteta. Cvejić je pokretač inicijative da se TV Pink kazni zbog promocije ozoniranja kao terapije protiv koronavirusa, koju je većina članova Saveta odbila. U intervju za Nova.rs odgovara i da li je Željko Mitrović trenutno jači od REM-a, kao i zašto veruje da ova institucija može da ponovo zadobije poverenje građana.

Nova.rs: Šta se desilo na sednici Saveta REM- a u četvrtak, kada se raspravljalo o slučaju ozoniranja?

Slobodan Cvejić: Zbog poslovnika o radu ne mogu da prepričavam detalje sa sednice ili tok sednice. Iz medija ste već videli da je Željko Mitrović prisustvovao sednici, kao da je UNS preneo da je bila ekscesna situacija u kojoj je on hteo da ozonira krv u prostoriji gde Savet zaseda. To je bila jedna predstava koja je trebalo da ponizi Savet REM-a. Nisam pristao na to. U jednom momentu krenuo sam napolje i rekao da me pozovu kada bude počela diskusija i odlučivanje. U inicijativi koju smo podneli Judita Popović i ja, kao članovi Saveta REM, nismo decidirano pominjali nadrilekarstvo u našoj prijavi, jer postoji dovoljno elemenata iz Zakona o elektronskim medijima i pravilnika, po kojima REM radi, da se pokrene postupak u ovom slučaju. Naši glavni zahtevi bili su usmereni u pravcu zloupotrebe lakovernosti gledalaca i neobjektivnog izveštavanja, jer mislimo da je iskoristio lakovernost gledalaca koji mogu da poveruju da odluku o svojoj terapiji, u slučaju infekcije koronavirusom, mogu da donesu sami i da tu terapiju sami primenjuju na sebi. Verujem da vlasnik privatnog medija ne bi smeo da koristi javni medijski prostor koji je zajedničko dobro svih građana Srbije na taj način.

Ostali ste u manjini. Šta ste Vi tačno očekivali?

Očekivao sam jednu ozbiljnu i sadržajnu raspravu o tome kako se vodi medijski prostor. Međutim, nisam zadovoljan ni tim kakav je bio tok diskusije ni o čemu smo raspravljali. Odlučeno je kako je odlučeno i sa tim idemo u dalje izazove. Ne bih da ulazim u previše detalja o tome.  Mislim da je dobro što su se okolnosti donekle izmenile i da je on prestao to da radi u medijima. Drugo počeli su nešto drugačije da izveštavaju o tome, mada još uvek nisam video neku ozbiljnu raspravu na tu temu. Nismo dobili priliku da na jednom mestu vidimo adekvatnu diskusiju. Već na startu je čitava stvar dobila toliki publicitet, pre svega zahvaljujući onom koji je to emitovao na nacionalnoj frekvenciji da su i lekari počeli da se uzdržavaju od toga da daju neko decidirano mišljenje.

Već treći put REM odbija zahtev kojim se preispituju problemi u programu televizije čiji je vlasnik Željko Mitrović. Pored priče o ozoniranju, reč je o zahtevu da se ograniči vreme emitovanja rijalitija na period od 23 sata do šest sati ujutro, kao i zahtevu CRTE da se preispita da li je u reportaži iz bolnice došlo do povrede zaštite podataka o ličnosti. Da li Savet REM-a blagonaklon prema ovom emiteru i njegovom vlasniku i zašto?

Moj utisak je da su neki članovi Saveta REM-a blagonakloni prema tom vlasniku. Ne mogu da zaključim da je ceo Savet blagonaklon jer smo raspravljali o konkretnim stvarima i nije uvek bio isti rezultat i ishod. Kada se tri puta ovakve stvari dese, ne moram da diskutujem o blagonaklonosti. Ono što mogu da zaključim je da mu idu na ruku. U sva tri slučaja bio sam uveren da treba doneti drugačiju odluku. Prihvatam ono što je većina odlučila, ali me nijedan argument koji sam čuo ni u jednom od tri slučaja nije me uverio da je trebalo da postupim drugačije. REM je takvo telo da od toga kako članovi Saveta shvate određenu situaciju, tako će profilisati medijsku scenu u Srbiji i evo to je to što imamo kao ishod za sada.

Da li to znači da je vlasnik jedne privatne televizije jači od institucije kao što je REM?

To je ozbiljno pitanje. Da li bi mogao da bude jači, mogao bi da bude jači od institucije kao što je REM. Da, ako za ikoga u ovoj zemlji bi to trenutno moglo da se kaže, to bi moglo da se kaže za Željka Mitrovića da bi mogao da bude jači od REM-a.

Ima li REM snage i volje da kao institucija pokaže da pojedinac ne može da bude iznad njega?

REM ima sve kapacitete da to ne bude tako. Dovoljno je da se držimo zakona i da sledimo svoj statut i temeljne vrednosti od kojih sve ovo zavisi, a to je da čuvamo javni prostor u kojem ne bi trebalo da svako ko ima emisionu tehniku ili pravo da emituje nešto, može da radi šta hoće. Vi ni po autoputu ne možete da vozite kako hoćete iako imate najnoviji model BMW. To je vrlo jednostavna logika. Tako da mislim da je u stručnom smislu REM jaka ustanova. Ima kvalitetne ljude u stručnim službama, ali pitanje politike koju REM vodi je nešto drugo, odnosno kako će se postaviti prema određenim problemima. Pokušao sam da način na koji gledam na te stvari operacionalizujem u konkretne aktivnosti i zahteve, u neki svoj program aktivnosti koji imam tamo. Iskreno verujem da je glavna stvar o kojoj mi u Savetu treba da brinemo je to što REM trenutno ima nisko poverenje u javnosti i kako to da promenimo.

Kako ćete da vratite to poverenje?

Poverenje bi mogli da vratimo upravo u ovakvim izazovima na koje nailazimo u direktnom okršaju sa vlasnikom najveće privatne imperije u Srbiji. Prva i osnovna stvar je da održimo dostojanstvo institucije da se sednica odvija u pristojnom tonu i da ne dozvoljavamo da neko ponižava instituciju time što izvodi performans na sednici, da ne govorimo o tome da bi bilo sasvim dobro i primereno da nikom to ne bude smešno i zabavno dok se takva stvar dešava, jer se time nikako ne štiti ugled ustanove.

Nismo odustali od ograničenja emitovanja rijaliti programa

Većina u Savetu je odlukom da se ne opomene Mitrović u slučaju ozoniranja stavila tačku bar što se REM-a tiče. Šta je, međutim, sa Vašom inicijativom o ograničenju vremenskog emitovanja rijalitija, koju svojevremeno članovi Saveta nisu hteli ni da stave na dnevni red? Da li ste odustali od nje?

Nismo odustali od toga. Koleginica iz Saveta Judita Popović i ja smo i na ovoj sednici podneli zahtev za dopunu dnevnog reda jednom takvom tačkom i dogovoreno je da će stručna služba uraditi elaborat o tome kako može ono što je trenutno preporuka da se pretvori u pravilnik. Nas dvoje nismo odustali od toga, a kakav će ishod biti videćemo.

Tumačenja nekih bivših članova Saveta REM-a su da bi, prema već postojećem zakonu, rijaliti programi trebalo da se emituju od 23 do 06 sati. Zašto je sada potrebno da to REM dodatno odluči?

Nije to baš tako jasno. Ako pogledate zakon videćete da sadržaji koji su nepodobni za decu i mlade određenog uzrasta moraju da budu označeni na neki način, kao i da neki takvi sadržaji ne mogu da se emituju u određeno vreme. Problem je u samom sadržaju, a ne formatu emisije. Da te emisije ne izgledaju tako kako izgledaju, one bi mogle da se emituju u regularno vreme. Postoje rijaliti programi koji nemaju problematičan sadržaj, kao što je svojevremeno bio onaj rijaliti na pustom ostrvu. Ili ovo kada Tamara zida kuće i to je neka vrsta rijalitija, a nema problematičan sadržaj za emitovanje. Sličan problem sa rijalitijima su imale i još neke zemlje u okruženju. Ne možemo da kažemo da je problematičan svaki minut emisije tog karaktera, ali toliko toga ima da REM može da donese odluku o ograničenju vremena emitovanja. Zakonski niko ne može da dovodi u pitanje da li REM može takvu emisiju da svede na termin od 23 do 06 sati.

Šta REM može da uradi kada su u pitanju informativni sadržaji na nacionalnim televizijama koji su prepuni govora mržnje ili targetiranja onih koji ne misle kao vlast?

Sam pojam targetiranja nam nije od koristi, ali REM ima u svojim pravilnicima i u zakonu dovoljno pojmova i pojava koji se odnose na zaštitu ljudskih prava i zabranu diskriminacije da može da postupa po tim slučajevima. To se i dešava. Sada smo na sednici imali dve tačke dnevnog reda koje se odnose na dve emisije na Hepi televiziji u kojima je bilo takvih sadržaja. Znate da su bile izrečene i mere u nekoliko navrata. I to je ono što REM može da radi. Bitno je da se procesuiraju prijave na vreme, važno je da neko to prijavi jer treba da imate na umu da služba za nadzor i analizu ne može da prati na svim kanalima sve programe sve vreme. Nekada je bitno da neko prijavi problem i da se reaguje na vreme brzo i efikasno. Mislim da to do sada nije rađeno zato što često nisu izricane mere ili su i izrečene mere bile preslabe. Čak i ako je neka televizija imala nekoliko upozorenja u nizu, vrlo retko se dešavalo da neka emisija bude zabranjena. Možda na našim prostorima još nije bilo slučajeva zbog kojih bi nekom emiteru trebalo da se oduzme dozvola, ali mislim da je bilo dovoljno osnova da se izreknu mere zabrane emitovanja određenih programa.

Ostajem u REM-u dok budem verovao da se vredi truditi

Verujete da je REM sposoban za tako krupan korak posebno nakon što su neke od vaših inicijativa odbijene?

Dokle god bude sedeo tamo, mislim da vredi truditi se oko toga. To je jako važna stvar. Ova institucija ima važnu ulogu, jer mediji igraju veliku ulogu u ovoj našoj žalosnoj političkoj podeljenosti koja postoji danas u Srbiji. Mediji sada samo doprinose tome jer se preko njih razvijaju vrednosti, a može da se razvija i poverenje u druge institucije. Ako to hoćete da postignete, prvo morate da obnovite poverenje u medije, jer sva istraživanja pokazuju da je poverenje u medije veoma nisko. Ako neko smatra da REM treba samo da izdaje dozvole ili da konstatuje promenu vlasništva, mislim da je to pogrešno. Jasno je napisano koje su nadležnosti date toj instituciji. Imamo čitav okvir i sve uslove. Između onoga što REM-u nije dozvoljeno da radi i onoga što REM mora da radi, vidim dovoljno prostora gde regulator nije ograničen i kroz koji on može da definiše politiku upravljanja elektronskim medijima u Srbiji. To se do sada nije dovoljno radilo.

A vidite li i kod svojih kolega, ostalih članova Saveta, tu ideju i spremnost da REM treba i može da uradi više?

REM je presek stanja u našem društvu danas i kada su ovakve situacije u pitanju otprilike se vidi kakav je kapacitet društva da prevaziđe određeni problem. Od toga šta nas devetoro u Savetu REM-a uradimo, mnogo šta će zavisiti. Nisam i ne mogu biti zadovoljan onim što mi danas imamo, kao što je ono što smo imali na sednici pre neki dan.

Istraživanja kažu da kada su u pitanju nacionalne frekvencije postoji jedna apsulutna dominacija vladajuće koalicije, a da je zastupljenost drugačijeg mišljenja ili kritike u odnosu na vlast zanemarljiva. Da li u takvoj atmosferi mogu da se stvore uslovi za dijalog u društvu ili za demokratske izbore?

Naravno da ne. Mislim da nema nikog u ovoj zemlji kome nije jasno da ovo što sada imamo ne valja i da su mediji tragično podeljeni na jednu i na drugu stranu, bez obzira da li jedna od tih strana ulaže nešto više pokušaja da objektivnije izveštava. Ključna i osnovna stvar je šta medijski servisi mogu da urade po tom pitanju, jer ako bi tu postojala nešto bolja situacija, onda bi stvari mogle da se promene. Mnoge strane i faktori imaju uticaja na to što je stanje trenutno takvo, da ne bude da je sve na REM-u, pa nije čak sve ni na samim političkim strankama. Ima mnogo toga što je u našoj političkoj kulturi, koja je otišla jedan korak unazad, u jedno predpolitičko stanje. Ima nešto i u tome kada su novinari u pitanju; kako su spremni da izveštavaju, koliko su pojedini od njih objektivni i koliko stvarno istražuju. Mnogo je elemenata u igri, kod svih strana treba nešto da se menja. Od nečega morate da krenete. Mora da se krene od onih koji imaju najviše moći i uticaja. To onda jesu najmoćnije političke partije i institucije čije su to nadležnosti ili oni mediji koji imaju najveću pokrivenost. Jedna od tih institucija je naravno i REM, a već sam istakao da svoju nadležnost i odgovornost ne koristimo u meri u kojoj bi trebalo.

Pomenuli ste važnost medijskih servisa. Da li ste vi zadovoljni radom javnog servisa Srbije?

Nisam zadovoljan informativnim programom javnog servisa, to govorim kao pojedinac. Informativni program nije dovoljno raznovrsan i ne razvija dovoljno politički dijalog koliko bi trebalo, jer javni servis prvi treba da odigra važnu ulogu da bi se u Srbiji smanjila pogubna politička podeljenost i da bismo nekako obnovili dijalog. To nisu stvari koje se tiču krupnih programskih izmena, ovo je više pitanje uređivačke politike, ali nemam pravo da se u to mešam. Samo kao gledalac mogu da kažem da bi trebalo da bude više duel emisija u kojima bi se razmenjivali stavovi, da bi mogao da bude bolji balans između minutaže za različite političke opcije.

Pratimo zastupljenost aktera u predizbornoj kampanji

REM se bukvalno pre nekoliko godina sam isključio iz praćenja predizbornih kampanja. Najpre je bilo objašnjenje da nije u obavezi, da nema dovoljno ljudi, pa ni tehničkih mogućnosti. Da li ćete i kako to da promenite u ovoj izbornoj kampanji?

To se već promenilo. REM sad ima i tehničke i personalne mogućnosti da obavlja taj posao. Na našem sajtu trebalo bi da su već postavljena tri izveštaja o praćenju predizborne kamanje. Izveštaji su rađeni u određenom formatu, odnosno ne znam da li u njima ima sve što bi neko voleo da vidi, ali ima dovoljno toga da se vidi. Ove godine je Savet doneo odluku da prati dve televizije koje ne mora, N1 i Nova S. Ima tu još sugestija i detelja o tome kako to pratimo, pa ćemo videti. Prvi izveštaj se ticao samo prvih pet dana kampanje kad je krenula pre epidemije i bio je apsulutno neobjektivan, jer se u njemu pojavljuju samo one stranke koje su se prijavile u prvim danima, dok je u drugom već više materijala. Ti izveštaji će biti objavljivani na svakih sedam dana i verujem da će nam u budućnosti dati bolji uvid.

Uz predizbornu kampanju ide bojkot kampanja. Pojedini predstavnici REM-a su ocenili da oni koji se zalažu za bojkot ne treba da budu predstavljeni u medijima.

Tu REM ne može da izađe izvan okvira zakona. Zakon predviđa da budu praćene samo stranke koje su prijavile da učestvuju na izborima, ali to ne znači da ne mogu u informativnom programu da budu praćene političke aktivnosti i ostalih stranaka. Tako da smo imali u izveštaju koliko je vreme posvećeno onim strankama koje su se već registovale, onima koje su to najavile i onima koje su rekle da će bojkotovati. Mislim da je to jedna od stvari kojom može da se doprinese smirivanju tenzija, traženju mogućnosti da se stvori dijalog između političkih strana. To mislim da je dobar potez REM-a.

REM se pojavio kao uslov svih uslova u prošlogodišnjem dijalogu vlasti i opozicije. Kao najava promene u radu izabrano je pet novih članova, među kojima ste i Vi. Međutim, u javnosti se nije stekao utisak da je došlo do ozbiljnih promena. Da li će se i kada to desiti?

Na sva ta pitanja odgovaram sa određenom rezervom, kao i kada je usvojeno da na dnevni red sednice Saveta uđe pitanje ozoniranja na Pinku. I tada sam rekao da treba da sačekamo sednicu i da vidimo kakav će biti ishod. Tako i sada sve što mogu da kažem jeste da imam nameru da se zalažem za unapređenje kvaliteta rada regulatornog tela, jer mislim da ima ogromnu ulogu ne samo u unapređenju medijske scene, nego i u popravljanju celokupne situacije u društvu. Dokle god imam ambiciju te vrste i verujem da u Srbiji može da se živi bolje od ovoga, da budu manje političke tenzije, da imamo veće učešće građana u odlučivanju, da imamo transparentnije procese odlučivanja, dotle imam nameru da se zalažem za to.

Međutim, ostajete u manjini u REM-u bar kada su u pitanju Vaši predlozi.

Trenutno se osećam kao manjina, ali uopšte ne mislim da tamo nema ljudi koji imaju savest i ideju kako bi Srbija trebalo da se razvija. Ono što bi mogao da bude problem ako se više vodi računa o partikularnim interesima i ako je važnije da li se štiti interes nekog esnafa, da ne govorimo o interesu jednog vlasnika privatne televizije ili nečeg drugog. Ako se ne razvije svest o tome, pitanje je kakvu ulogu uopšte treba da ima REM.

Kada pominjete partikularne interese, da li vi vidite u samom Savetu mnogo onih koji su vođeni prvenstveno takvim interesima?
Moj utisak je pre svega da još nismo nas devetoro razvili nekakav konsenzus oko toga šta je naša zajednička odgovornost i u kom pravcu mislimo da to treba da se razvija. Mislim da treba vreme da se to izgradi.

Verujete da možete to do izgradite?

Dokle god sam tamo znaćete da verujem da još nešto možemo da postignemo.

Jednom prilikom ste rekli da ste u nekim segentima u REM-u videli segmente političke instrumentalizacije. Na šta ste konkretno mislili?

Iz stavova i načina diskusije koji se pretoče u određenu odluku, možete da prepoznate interesima koje strane ta odluka najviše odgovara. Ako su mišljenja podeljena, a izglasa se na određeni način, to samim tim znači da nisu svi shvatili da je to jedini način na koji odluka može da se donese. Volju većine moramo da prihvatimo, ali to jasno govori da su postojali različiti interesi u takvom kontekstu. Odluke REM-a nekada idu u korist neke strane, koja ne bi trebalo da dobije u takvom slučaju pozitivan ishod.

Da li ste baš primetili političku konotaciju?

To sam govorio decidirano. Stvarno ne mogu da kažem. Mogu samo da pretpostavim da su nekada nečiji stavovi politički instrumentalizovani u skladu sa interesima jedne političke strane, ali da tvrdim da je neko direktni eksponent politike jedne stranke to ne mogu.

Ali ste videli u radu REM-a izvesnu političku instrumentalizaciju?
Svi mi imamo nekakvu političku orijentaciju, to je činjenica. Samo je pitanje kada treba da odlučujemo, kada postoje stabilni kriterijumi kako se odnosi odluka, da li je neko spreman da uporno daje interpretaciju koja vuče na drugu stranu i ide potpuno u suprotnost sa onim što su činjenice. Ako se to dešava, onda to komentarišem na ovaj način, znači da je neko istinu podvrgao ideološkoj interpretaciji.

Da li se to često dešavalo?
To nije pitanje učestalosti. Nisu sve tačke takve da to može tako da se procenjuje. Bitno je kada se donose odluke o nekim važnim temama. Na nekoliko važnih pitanja bih rekao da je odlučivanje zanemarilo ono što su realne činjenice i ono što bi trebalo da bude istina. S vremena na vreme imamo neka važna pitanja, kao što je bila i ova odluka o kojoj smo govorili na početku intervjua.

Ne osećam se zloupotrebljeno

Stiče se utisak da su sve promene u REM-u bila više kozmetičke, da se zadovolje zahtevi iz Brisela i da se stvori privid da se situacija na medijskoj sceni popravlja. Da li ste vi u pokušajima da nešto promenite osećate usamljenim ili zloupotrebljenim?

Ne osećam se usamljeno. Tu je koleginica Judita Popović sa kojom sa pokretao većinu svojih inicijativa. Ima više ljudi koji prepoznaju neke pojedinačne stvari koje bi trebalo da se promene. Tek sam tri meseca u REM-u, od čega su dva protekla u vanrednom stanju. Još uvek se mi u Savetu REM-a upoznajemo. Četvoro ljudi su tu odranije, a kada smo nas petoro koji smo sada došli u pitanju, ne vidim da je biloko od njih poslat kao delegat po nekom nalogu. Ko sa kim komunicira u međuvremenu, u to ne mogu da ulazim. Ne vidim da postoji podela na „stare“ i „nove“ članove, iako se to u javnosti provlači. Da li će se ispostaviti da je neko od tzv. novih članova naprasno „ostario“ ili će se neko od starih podmladiti, ta podela je irelevantna. Mnogo je važnije šta se sada dešava, kakvi se uticaji vrše, to ne znam. Samo u svoje ime mogu da kažem da niko ne vrši nikakav pritisak na mene.

Da li se bojite da ne budete zloupotrebljeni da se stvori privid da se nešto menja?

Ne može niko da me zloupotrebi. Svako je vlasan nad svojim postupcima i nad svojim ličnim integritetom. Prema tome, ako se to desilo, nije te niko zloupotrebio, nego si pristao da se to desi. Dok verujem da tu još postoji prostor, da nešto može da se uradi, dotle će sve biti u redu. Neću sedeti tamo samo zbog neke finansijske nadokande ili da piše profesor iz REM-a. Moji motivi sežu dalje, a imam dovoljno godina, pa nije lako da me neko iskoristi na taj način.

Bez obzira na neuspehe svojih predloga, dosta ste optimistični i stalno ponavljate da verujete da nešto može da se promeni. Da li ste dali sebi neki rok u kom bi trebalo da dođe do promena?

Nisam to oročio vremenski. Nije baš jednostavno, mada se radi o mesecima, a ne o godinama. Pre mislim da ću moći da prepoznam određenu situaciju u kojoj će biti potpuno jasno da neko zapravo otvoreno hoće da koristi REM i Savet REM-a kao instrument za sprovođenje određene politike ili zaštitu nečijih interesa, ekonomskih ili političkih. Kada budem prepoznao neki ovakav potez i ako se bude desilo da većina podržava tako nešto, to za mene neće više biti okruženje u kojem mogu da funkcionišem. Ili ako se u nekoliko navrata bude ispostavljalo da pored očiglednih činjenica u nekim situacijama, ne možemo da donesemo odluku koja bi trebalo da menja postojeće stanje. Sve u svemu, onog momenta kada se budem uverio da nema u Savetu volje i namere da se u oblasti elektronskih medija vodi politika koja će doprineti inkluzivnom društvu i toleranciji, tog momenta neće više sedeti tamo.