Tri su načina da do novog vozila dođu građani koji nemaju dovoljno gotovine da bi izbegli pozajmicu: auto kredit, keš kredit i nabavka na lizing. Svaka opcija ima svojih prednosti i mana. Uz to, obavezno treba prikupiti ponude više banaka, jer u ponekima je kamatna stopa na auto-kredit gotovo duplo veća nego što druga banka traži za keš.
Da li se zadužiti u evrima ili u dinarima; pozajmiti keš ili uzeti namenski kredit baš za automobil? Šta je jeftinije, za šta nam treba učešće, gde je brža procedura, ima li dodatnih troškova i kako se u celu priču uklapa nabavka vozila na lizing?
Gotovinski kredit je ubedljivo „najkomotniji“ kada je reč o zaduživanju radi kupovine automobila.
Za novac koji korisniku legne na račun banci ne moraju da se polažu računi za šta je utrošen. Nema dodatnih mera obezbeđenja (osim menica), nema stavljanja automobila pod zalogu (ono što je hipoteka za stanove i druge nepokretnosti, to je zaloga za automobil), nema ni obaveznog kasko osiguranja vozila. Na kraju – uvek može nešto novca i da „da pretekne“ u druge svrhe.
Kao i za svaki kredit i za gotovinski važi pravilo: ako su vezani za evro, obavezno je učešće od 30 odsto. Kod dinarskih kredita, učešće nije potrebno, ali je zato kamata veća.
Prosečne kamatne stope, prema statističkim pokazateljima Narodne banke Srbije, za dinarske keš kredite u maju su se kretale oko 8,25 odsto.
Auto kredit spada u posebnu vrstu potrošačkih kredita za koje pojedine banke, ciljano, daju povoljnije uslove.
Nekada ovi krediti mogu da budu čak i beskamatni – kada određena auto-kuća u saradnji sa bankom, omogući otplatu na kratak rok. Gotovo bez izuzetka kod ovakvih kredita je rok otplate izuzetno kratak i rate su vezane za evro.
Ako je reč o zajmu vezanom za evro, neophodno je učešće od 30 odsto (može da bude i veće).
Kod dinarskih, po pravilu, nema učešća. Ali, ovo pravilo ima i izuzetak.
Pojedine banke, naime, za vozila vrednosti iznad 15.000 evra traže učešće i kod dinarskih zajmova (10 odsto OTP).
A, procedura je u oba slučaja ista – kada izabere automobil, kupac sa profakturom odlazi u svoju banku. Na osnovu vrednosti vozila banka odobrava kredit i novac se direktno, na relaciji banka-prodavac, uplaćuje na račun prodavca. Kada uplata „legne“ na račun – kupac može da preuzme vozilo.
Obavezni i mogući troškovi kod kredita i lizinga
Izveštaj Kreditnog biroa: 246 dinara
Menica (od jedne do tri): 50 dinara za komad
Godišnje kasko osiguranje: od 300 do 1.000 evra (potpuni kasko)
Naknada za upis u Registar zaloge APR: 2.000 dinara za vrednost do 10.000 evra, 5.000 dinara za vrednost potraživanja preko 10.000 evra
Naknada za upis u Registar lizinga: 2.000 dinara za vrednost do 10.000 evra, 5.000 dinara za vrednost potraživanja preko 10.000 evra
Većina banaka, osim menica, kao garanciju za otplatu traži i uspostavljanje zaloge na vozilu i obaveznu polisu kasko osiguranja.
U poslednje vreme, i ovaj uslov zavisi od vrednosti vozila. Tako se za jeftinija ne traži ni zaloga, ni kasko, dok, po pravili sve banke za skuplje automobile zahtevaju obe ove garancije.
Banka obezbeđuje potrebnu dokumentaciju za upis zaloge na vozilu, sa kojom se odlazi u Agenciju za privredne registre. U slučaju da dužnik ne može da vrati kredit, banka preuzima vozilo, prodaje ga i tako se namiruje (mada može deo para još da potražuje od dužnika ukoliko dobijena cena iz prodaje ne pokriva dug).
Polisu kasko osiguranja dužnik ugovara sa društvom za osiguranje po svom izboru, jedino što polisa mora da bude „vinkulirana“ u korist banke. To znači da je banka korisnik novca od osiguranja ili je nepohodna bančina salasnost da bi se, u slučaju štete, isplatila osigurana suma.
U zavisnosti od banke, kamatne stope idu od 1,94 odsto za evro auto-kredit pa do preko 14 odsto za dinarski auto kredit.
Lizing je način da tuđim novcem (lizing kuća) dođete do automobila koji ćete koristiti kao da je vaš, a u stvari je vlasništvo lizing kuće, a vaš može postati tek kada ga u celosti otplatite. Za sve to vreme dužnik lizing kući plaća mesečnu naknadu – ratu, baš kao kod kredita.
Prednost lizinga je, po pravilu – niža cena u odnosu na sve kredite.
Mana mu je što se na kamatu koja se plaća lizing kući, plaća i PDV. Drugo, obavezno je kasko osiguranje, jer dužnik sve vreme vozi „tuđi“ automobil.
Uz to, neophodan je i upis u Registar lizinga pri APR-u.
Takođe, izuzetno je važno napraviti razliku između dve vrste lizinga koji postoji na tržištu.
Finansijski lizing je pod nadzorom Narodne banke Srbije i da bi se na ovaj način došlo do automobila, dužnik mora da prođe proceduru jednaku dobijanju kredita – treba mu čist izveštaj Kreditnog biroa, rata ne sme da mu bude veća od (uglavnom) pola plate.
Operativni lizing, pak, namenjen je više firmama i liči na rentiranje vozila. Firma kada otplati ovako uzeto vozilo, ne prenosi vlasništvo na sebe, već automobil vraća lizing kući, a uzima novi auto i započinje novi krug otplate. Uz to, za operativni lizing nije potreban izveštaj Kreditnog biroa, niti je bitno kolika vam je plata. Ali zato kod operativnog lizinga ne važi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Podaci sa terena kazuju da se za ovakav način nabavke vozila uglavnom opredeljuju firme, dok je udeo građana u vozilima kupljenim na lizing svega oko pet odsto.
Prednosti i mane:
Keš kredit
- samo osnovna dokumentacija
- maksimalni rok 7 godina (od iduće godine šest)
- fleksibilnost u raspolaganju novcem
Auto kredit
- uz osnovnu treba i dodatna dokumentacija
- maksimalni rok otplate osam godina (i ostaje tako u narednom periodu)
- za skuplja vozila obavezna polisa kasko osiguranja i upis u Registar zaloge APR
Lizing
- niska kamata,
- plaća se PDV na kamatu
- obavezno kasko osiguranje
- trošak upisa u Registar lizinga APR
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare