Fiskalni savet: Građani će vratiti sto evra sa kamatom

Najveća i nepovratna greška usvojenog rebalansa budžeta je predviđena isplata 100 evra punoletnim građanima Srbije, ukazao je Fiskalni savet u svojoj analizi, upozoravajući da će se država zadužiti da bi to finansirala, što znači da će građani narednih godina ovaj dug vraćati sa kamatom.

Još prilikom ocene paketa antikriznih mera Fiskalni savet je nedvosmisleno ukazao na to da je isplata 100 evra punoletnim građanima višestruko štetna.

U oceni Vladine uredbe o rebalansu budžeta za 2020. godinu, Fiskalni savet podseća da je podela 100 evra građanima  ekonomski neefikasna, jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede. Zatim, da je i socijalno nefokusirana, jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim građanima kojima je zaista potrebna finansijska pomoć.

„Ta mera je i fiskalno neodgovorna, jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast“, ističe se u dokumentu.

Iako je čvrsta preporuka Fiskalnog saveta bila da Vlada od ove loše mere odustane, to se nije desilo.

„Zbog toga sada ocenjujemo da je najveća greška usvojenog rebalansa to što on u vremenu izražene ekonomske neizvesnosti sadrži ovu izuzetno skupu i neprimerenu meru. Podsećamo i na to da država nema raspoloživih sredstava za ovu isplatu, pa će morati da se zadužuje da bi je finansirala – a taj dug će, s kamatom, vraćati svi poreski obveznici u narednim godinama“, upozorava Fiskalni savet.

Kada je reč o usvajanju rebalansa mimo standardne procedure, Fiskalni savet ističe da je time omogućena brža  realizacija mera za podršku privredi.

Savet ističe da je rebalans budžeta, uz godišnji Zakon o budžetu,  osnovni finansijski plan države – zbog čega je procedura njegovog usvajanja jasno i detaljno propisana Zakonom o budžetskom sistemu. Međutim, umesto toga, rebalans za 2020. usvojen je drugačije, uredbom Vlade od 24. aprila 2020. godine.

„Postoji nekoliko razloga  koji su uslovili usvajanje rebalansa po ubrzanoj proceduri. Prvo, rebalans omogućava hitno dodatno zaduživanje države i sprovođenje mera za pomoć privredi tokom pandemije – koje bez rebalansa nisu mogle da se sprovedu, jer nisu bile planirane prvobitnim  budžetom. Drugo, budžet za 2020. će se (nakon stabilizacije prilika u zemlji) najverovatnije dodatno menjati – i tada će morati da se poštuju sve zakonom predviđene procedure“, ukazuje Fiskalni savet.

Kako ističu u dokumentu, usvojenom rebalansu jesu date trenutno najbolje moguće ekonomske i fiskalne projekcije za 2020, ali malo je verovatno da će se one u potpunosti ostvariti.

„Još uvek nije poznato koliko će da traje epidemija niti kakav će ona imati uticaj na pad BDP-a Srbije i umanjenje javnih prihoda. Takođe, nije isključeno ni to da će Vlada u cilju zaštite zdravlja stanovništva i pomoći privredi morati da donosi nove fiskalne mere koje će uticati na  promenu javnih rashoda i zaduživanja države u 2020. godini“, navodi se u dokumentu.

Uz sve to, u 2020. planirani su parlametnarni izbori nakon kojih se po pravilu usvaja rebalans, koji prati promene u organizaciji nove Vlade.

„Kada sve ovo bude poznato budžet će morati ponovo da se menja, ovaj put na sistematičan način – a sada usvojeni rebalans ocenjujemo kao iznuđeno, prelazno rešenje, kom je osnovni cilj pravovremena realizacija antikriznog paketa mera države“, zaključuje Fiskalni savet.