6
Samo tokom vanrednog stanja Er Srbija je pretrpela gubitke od 30 do 40 miliona evra, sudeći prema izjavama resorne ministarke Zorane Mihajlović. Ona je potvrdila i da se razmatraju različite vrste pomoći za nacionalnog avio prevoznika, uključujući i povećanje vlasničkog udela države Srbije. Da li bi se takva investicija isplatila?
„Znam koliko ste gubitaka pretrpeli, nemojte da brinete, vaša budućnost je zagarantovana. Država će još više ulagati u Er Srbiju, sada više nema tehničkih smetnji jer Evropska unija dozvoljava državnu pomoć i dokapitalizaciju“, poručio je predsednik Aleksandar Vučić 25. aprila, kada je sa beogradskog aerodroma poleteo avion sa humanitarnom pomoći za Italiju.
Njegova izjava bila je jasna poruka nacionalnom avioprevozniku, koji je od sredine marta obustavio humanitarne letove i tokom vanrednog stanja prevozio humanitarne pošiljke ili vraćao u zemlju naše građane koje je epidemija zatekla u inostranstvu.
Pročitajte još:
Ipak, tek je ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović nešto detaljnije govorila o načinima na koji bi država mogla da podrži Er Srbiju, pa je tako u intervjuu „Politici“ navela da se razmatra i uvećanje vlasničkog udela, kao jedan od vidova pomoći za prevazilaženje gubitaka nastalih tokom važenja domaće uredbe o zabrani avio-prevoza, ali i poremećaja koje je pojava koronavirusa izazvala u svetskoj avio-industriji.
Država je, inače, većinski vlasnik Er Srbije sa 51 odsto udela, dok „Etihad Airways“, nacionalni prevoznik Ujedinjenih Arapskih Emirata poseduje 49 odsto kapitala.
Ekonomista Mihailo Gajić za Nova.rs kaže da ne veruje da se o povećanju udela u Er Srbiji diskutuje zbog toga što je kompaniji potrebna pomoć zbog globalnih kretanja u avio-industriji, već zato što uskoro na naplatu dolaze krediti koje je uzela od „Etihada“.
Radi se, inače, o izuzetno nepovoljnom kreditu koji je Er Srbija zaključila u septembru 2015. sa fondom EA („Etihad Airways“) Partners I BV, i to u iznosu od 56,5 miliona dolara, nakon odbitka transakcionih troškova od 6,55 odsto. Kamatna stopa iznosi skoro sedam odsto (6,96), a kredit dospeva u celosti u septembru ove – 2020. godine. Još jedan, u vrednosti od 63 miliona dolara, na naplatu dospeva sledeće godine.
„Bojim se da bi Srbija sa povećanjem udela u vlasništvu zapravo kupila maglu, odnosno platila ono što je već većinski njeno. Naša država, sa druge strane, relativno često kompanije u sopstvenom vlasništvu dokapitalizuje emitovanjem novih akcija koje potom otkupi, ili kupi kapital drugih akcionara kada treba da uloži sredstva u kompaniju“, kaže Gajić.
On upozorava i na to da Er Srbija od osnivanja 2013. godine za svoje poslovanje prima različite subvencije i druge isplate iz republičkog budžeta, pa poručuje da se treba zapitati da li Srbija treba da troši ogroman novac samo da bi se hvalila da ima nacionalnu aviokompaniju.
Prema podacima iz finansijskih izveštaja Er Srbije u periodu od 2014. do 2018. godine, koji su objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre, Er Srbija od države dobila ukupno oko 200 miliona evra, dok „Etihad“ u istom periodu nije ulagao u zajedničku kompaniju.
Za razliku od ekonomiste Mihaila Gajića, analitičar za avio industriju Alen Šćuric smatra da bi povećanje vlasničkog udela u Er Srbiji bilo racionalan poslovni potez, ali ukoliko je ispunjeno nekoliko preduslova.
„Ako se uradi objektivna analiza koja pokaže da Er Srbija donosi ozbiljnu korist ekonomiji zemlje kroz prevoz turista, dijaspore, poslovnih ljudi, i ako ‘Etihad’ ne pokaže interesovanje za dalja ulaganja, onda nema razloga da srpska Vlada ne investira u povećanje vlasničkog udela, kada već svake godine izdvaja novac za nacionalnog avioprevoznika na ovaj ili onaj način“, kaže Šćuric za Nova.rs
Podsetimo da su, pravdajući isplate iz budžeta na račun Er Srbije u 2017. i 2018. godini, ukupne vrednosti od oko 41,6 miliona evra (u obe godine po nešto manje od 21 miliona evra), ministar finansija Siniša Mali i premijerka Ana Brnabić navodili su da se radi o isplatama na ime starog duga Jat Airways.
Naš sagovornik, međutim, veruje da je globalna pandemija napravila toliki potres u avioindustriji, da su se ponovo otvorile prilike za manje kompanije, poput Er Srbije, da uzmu deo tržišta.
Na naše pitanje koliko novca bi Vlada Srbije trebalo da izdvoji za prekomponovanje vlasništva, a da ceo posao ostane isplativ za budžet, Šćuric odgovara da je to nemoguće proceniti, ali da treba gledati šta su radile uporedive zemlje sa svojim aviokompanijama.
„Crna Gora je za Montenegro Airlines rešila da izdvoji 155 miliona evra u narednih šest godina“, zaključuje Šćuric.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
