0
Prošlo je skoro tri godine od kako komunalna policija, saobraćajna policija i "Parking servis" ne ostavljaju kazne za nepropisno parkiranje na šoferšajbnama automobila zbog čega mnogi građani i ne znaju da su sankcionisani sve dok im ne stigne rešenje iz suda o plaćanju kazne ili krenu da putuju pa ih vrate sa granice. Problem je još veći ako se zna da te kazne neretko nisu tako male pa mogu da iznose i po nekoliko desetina hiljada dinara.
Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o javnim parkiralištima („Sl. list grada Beograda“, br. 65/2020) koja je usvojena u maju 2020. godine, Skupština grada Beograda izmenila je način obaveštavanja vlasnika vozila o kazni nepropisnom parkiranju. Od tada komunalna milicija, saobraćajna policija ili „Parking servis“ ukoliko ne mogu na mestu prekršaja da uruče kaznu prekršiocu to čine isključivo slanjem prekršajnog naloga na kućnu adresu vlasnika vozila.
Kako to izgleda u praksi objasnila je jedna korisnica Tvitera: „Stiglo mi je rešenje iz suda o plaćanju kazne od 25.000 dinara zbog neplaćanja kazne za parkiranje koja mi nikada nije dostavljena. I znate šta, dosta mi je“.
Kako da znamo da li imamo prekršajni nalog ili ne, jedno je od pitanja sa kojim se u poslednje vreme najviše susreće predsednica Prekršajnog suda Olivera Ristanović. I potvrđuje da je to sve češći problem građana.
„Dešavalo se da čitava porodica krene kolima na letovanje u Grčku i bude zaustavljena na Preševu i vraćena zbog neplaćene kazne u jednom od 44 prekršajnih sudova u Srbiji. Ta porodica je onda morala, prvo, da pronađe sud u kome postoji kazna, pa tek onda da plati kaznu, kako bi na osnovu dokaza o plaćanju novčane kazne naredba bila opozvana“, tvrdi Ristanović.
Kako ističe, Prekršajni sud ne može da deli predmete prema visini novčane kazne koja se izvršava.
„Zakonska rešenja su jednaka bez obzira na visinu kazne, zbog čega sud ne gleda visinu kazne prilikom izdavanja naredbe policiji, jer onda ne bi izvršio nijednu naplatu“, naglašava Ristanović.
Ona objašnjava da nadležne službe na dva načina informišu građane o prekršajnim nalozima.
„Ako saobraćajna policija, komunalna milicija ili „Parking servis“ ne mogu lično da uruče prekršajni nalog prekršiocu onda to čine na kućnu adresu. To rade tako što njihove službe odštampaju prekršajni nalog sa sve fotografijama prekršaja i šalju ih u kovertama preko pošte na kućnu adresu prekršioca“, podvlači Ristanović.
Na poleđini prekršajnog naloga su sve informacije o postupanju jasno naznačene i građani se čitanjem poleđine prekršajnog naloga mogu informisati o posledicama koje proizilaze iz plaćanja odnosno neplaćanja kazne, odnosno sa pravom da podnesu zahtev za sudsko odlučivanje.
Ukoliko prekršilac ili vlasnik vozila nije kod kuće poštar je u obavezi da još jednom u roku od 24 sata dostavi kovertu sa prekršajnim nalogom na kućnu adresu.
Ako opet ne nađe nikog poštar ostavlja obaveštenje u poštanskom sandučetu ili na vratima, a komunalna milicija, saobraćajna policija ili Parking servis smatraju nalog uručenim protekom roka od 15 dana od dana ostavljanja pisanog obaveštenja.
Od dana uručenja teče rok od osam dana za plaćanje polovine izrečene novčane kazne ili za podnošenje zahteva za sudsko odlučivanje mesno nadležnom prekršajnom sudu prema mestu izvršenja prekršaja.
„Ukoliko prekršilac u tih osam dana plati kaznu plaća upola manje. Po isteku tih osam dana prekršajni nalog, ukoliko nije podnet zahtev za sudsko odlučivanje, ide u Prekršajni sud na izvršenje, u visini izrečene kazne ili dela neplaćene kazne, koji može da naplati novčanu kaznu donošenjem rešenja skidanjem novca sa računa, rešenjem o kazni zatvora ili u krajnjem slučaju popisom imovine“ naglašava Ristanović i dodaje da kad prekršajni nalog dođe u sud prekršilac ne može da plati upola manje kaznu.
Pošto se sve veći broj građana žali da nije obavešten o prekršajnim kaznama, ona ističe da je Prekršajni sud više puta ukazivao građanima da preko Registra neplaćenih novčanih kazni, unosom svojih ličnih podataka provere da li imaju neku neplaćenu novčanu kaznu kako bi izbegli svaku neprijatnost, piše Blic.
„Upravo iz navedenih razloga, Prekršajni sud u Beogradu je i resornom ministarstvu ukazao na potrebu da se u izvršenju u prekršajnom postupku omogući dostavljanje preko elektronske table, gde bi svaka stranka mogla da prati predmet koji je došao u sud. Živimo u elektronskom dobu, a način obaveštavanja nam je iz 19. veka“ priznaje Ristanović.
Kako se građanima ne bi dogodilo neprijatno iznenađenje da budu vraćeni sa granice zbog neplaćenog prekršajnog naloga, predsednica Prekršajnog suda Olivera Ristanović ima univerzalni savet.
„Svako pre puta u inostranstvo treba da putem interneta proveri na registru neplaćenih kazni da li ima neku sankciju. Ako ima kaznu treba da je plati da ga ne bi granična policija vraćala sa granice“ savetuje Ristanović.
Bonus video: Problem građana zbog parkinga u Beogradu – Komunalna milicija reagovala u toku jutarnjeg programa
