Foto: Alessia Pierdomenico /Prokop Harazim / Shutterstock, Volkswagen

Dok dobavljači delova uvode energetski efikasne rasporede smena zbog krize sa energentima u Evropi, nadolazeća nestašica komponenti mogla bi da dovede do zaustavljanja proizvodnje automobila.

Evropski proizvođači automobila mogli bi da zabeleže pad proizvodnje za više od milion vozila po tromesečju počevši od kraja ove godine, kao i tokom 2023, jer rastući troškovi energenata opterećuju lanac snabdevanja.

Nestašice delova i uska grla u snabdevanju će verovatno najviše opteretiti proizvođače automobila od novembra do proleća 2023, pogotovo ako dođe do restrikcija tokom hladnijih, zimskih meseci, navodi se u izveštaju koji je u utorak objavio S&P Global Mobility.

„Pritisak na automobilski lanac snabdevanja biće intenzivan, posebno u onim tačkama koja su dalje od proizvodnje vozila. Fabrike će možda morati da zaustave isporuku gotovih automobila zbog nedostatka pojedinačnih komponenti“, izjavio je analitičar Edwin Pope.

Visoke cene energenata

Pre energetske krize, cene gasa i električne energije su bili relativno nevažna stavka na popisu troškova proizvodnje, jer je iznos obično bio manje od 50 evra po vozilu. Sa povećanjem cene energenata, troškovi za struju i gas su sada u proseku između 687 i 773 evra po vozilu.

Foto: Shutterstock

U poređenju sa prvim kvartalom 2020. godine, cene energenata u Evropi su mnogostruko skočile. Podaci za najveća četiri tržišta: Nemačku, Italiju, Francusku i Veliku Britaniju, govore da je cena gasa u proseku 23 puta veća, dok je električna energija 13 puta skuplja.

Većima je lakše

Vlade država širom Evrope pokušavaju da intervencijama ublaže posledice energetske krize, ali mere koje sprovode možda neće biti dovoljne da zaštite auto-industriju od zaustavljanja proizvodnje tokom ove zime. Nestašica delova mogla bi da dovede do slične situacije koju smo imali tokom pandemije i kada je počeo sukob u Ukrajini, a to je stopiranje proizvodnih traka.

Foto: Volkswagen

Nemačka dosta zavisi od Rusije što se snadbdevanja gasom tiče, a uz činjenicu da odustaju od nuklerne energije, čini se da su u najvećem problemu. Ipak, fiskalna stabilnost i ogromna budžetska sredstva omogućiće Nemačkoj da lakše prebrodi ovu krizu. Velika Britanija je izdvojila oko 200 milijardi funti za sprečavanje posledica energetske krize, a bez ove finansijske podrške industriji, proizvodnja automobila bi gotovo sigurno u jednom trenutku stala.

Pesimistična predviđanja

S&P predviđa da bi u idealnoj situaciji, fabrike automobila u Evropi proizvele između 4 i 4,5 miliona vozila po kvartalu. U slučaju restrikcija energije, ova brojka bi mogla da padne na svega 2,8 miliona. To bi značilo da bi na godišnjem nivou, proizvodnja bila manja za 4,8 do 6,8 miliona automobila.

Foto: Prokop Harazim / Shutterstock.com

Ipak, za sada, pojedini proizvođači automobila beleže izuzetan uspeh na tržištu. Mercedes-Benz objavio je u utorak da je prodaja u trećem kvartalu veća za jednu petinu u odnosu na isti period prošle godine.

Italija i Španija u problemu

Analitičari su rangirali 11 najznačajnijih država što se proizvodnje automobila u Evropi tiče, i to na osnovu njihove energetske nezavisnosti, budžeta, kapaciteta za smeštaj gasa i količine električne energije dobijene iz gasa. Ukoliko se svi ovi faktori uzmu u obzir, najmanje problema se očekuje u Češkoj, Nemačkoj, Poljskoj i Austriji.

Foto: Alessia Pierdomenico / Shutterstock

Proizvodnja automobila mogla bi da bude nešto slabija u Velikoj Britaniji, Slovačkoj, Francuskoj i Holandiji tokom ove zime, dok bi energetska kriza najviše mogla negativno da utiče na auto-industriju u Španiji, Italiji i Belgiji.

Bonus video: Vozili smo najaerodinamičniji automobil na svetu – Mercedes EQS