2
Danas je ovaj kupe vrlo cenjeni klasik, što pokazuju i cene koje stalno rastu. Reč je modelu Škoda Garde, čiji je prethodnik kultni 110 R, a naslednik poznata Škoda Rapid.
Sportski kupei koji dočaravaju brzinu i dinamiku imaju dugu tradiciju u brendu Škoda. Mnogi ljudi još uvek posmatraju Škodu Popular Monte Carlo kao elegantan model, dok su drugi pripadnici kluba obožavalaca legendarne ikone 110 R iz 1970-ih. A naslednik tog automobila iz 1981. bila je Škoda Garde.
Garde je predstavljen na Međunarodnom sajmu inženjerstva u Brnu 13. septembra 1981. Serijska proizvodnja tada je započela u postrojenju u Kvasiny početkom oktobra 1981. Prednja svetla sa naglašenim ivicama i druge moderne karakteristike obećavale su značajan korak napred, iako je osnovni oblik i koncept automobila sa pogonom na zadnje točkove ostao nepromenjen u odnosu na 110 R. Garde je ipak doneo niz inovacija. Precizno upravljanje zupčanikom i bolje dizajnirana geometrija zadnjih točkova omogućili su poboljšano upravljanje.
Prethodnik Škode Garde bio je kompaktni 110 R coupé, koji je premijerno predstavljen u septembru 1970. Na točkovima s gumama 165 SR 14, 110 R je imao najveću brzinu od 145 km/h, mogao je da ubrza od nule do 100 km/h u 19 sekundi i oslanjao se na visokoefikasne dvostruke disk kočnice licencirane od strane britanskog proizvođača Dunlop i bubanj kočnice pozadi.
Prosečna potrošnja goriva bila je 8,5 litara na 100 km, a rezervoar od 32 litre bio je smešten napred, gde je bilo mesta i za 250 litara prtljaga. Upečatljivim enterijerom u prvim automobilima dominirala je kontrolna tabla od drveta, ali to je ubrzo zamenjeno mat crnom završnom obradom. Škoda 110 R takođe je bio uspešan na zahtevnim stranim tržištima: 1973. punih 93% od šest hiljada proizvedenih 110 RS je krenulo u inostranstvo. Egzotične destinacije uključivale su Novi Zeland, Kuvajt i Nikaragvu. U Kvasiny je do 30. decembra 1980. proizvedeno ukupno 57.085 Škoda 110 R.
Garde ili 120 R Coupe?
U Čehoslovačkoj je automobil dobio ime Garde, ali u drugim zemljama koje su bile u sukobu sa zaštitnim znakovima drugih proizvođača, model se u inostranstvu plasirao kao 120 R Coupé. Pored toga, izvozio se u neke zemlje pod oznakom Rapid, ali to je bila stara oznaka koja se koristila u Čehoslovačkoj koja je oživela s modelom Garde.
Garde je od nule do 100 km/h ubrzavao za 18 sekundi i dostizao 150 km/h – iako se takođe tvrdi da je najveća postignuta brzina 153 km/h. Pri toj brzini vozači su ocenjivali električne kočnice i sigurnosne pojaseve Moravan Super Rol s inercionim namotajem koji su se uz doplatu mogli pričvrstiti na prednja sedišta koja su bila podesiva po visini i imala integrisane naslone za glavu.
Dugačak 4.175 mm, širok 1.610 mm i visok 1.380 mm, coupé je težio samo 915 kg. Dana 4. septembra 1981. magazin kompanije Škoda iz tog perioda, Ventil (ili Valve), objavio je sledeću „paletu boja“ za karoseriju s dvoje vrata: bela, champagne bež, rosehip crvena i maslinasto zelena, s metalik srebrnom, bronzanom ili crvenom, koje su bile dostupne uz doplatu. Standard pasivne bezbednosti poboljšali su plastični branici, patosnice od kratkih staklenih vlakana impregniranih smolom.
Motor i potrošnja
Škoda Garde nije bio samo vizuelno elegantan: coupé se mogao pohvaliti s nekoliko inovacija. Ako ne za svetsko, onda barem za tadašnje čehoslovačko tržište. Karakteristike koje su privlačile pogled uključivale su gume 165 SR 13 s gaznim slojem OR 29 i, pre svega, čvršću karoseriju.
To je dovelo do dugotrajnije školjke karoserije, manjeg otpora kotrljanja, a time i do manje potrošnje goriva. U poređenju sa 110 R, prosečna potrošnja smanjena je za 0,7 litara na 100 km: službene brojke bile su 6,5 l pri konstantnoj brzini od 90 km/h, 9,2 l pri 120 km/h i 8,9 l u uslovima gradske vožnje. Četvorocilindarski motor od 1.174 cm³ isporučivao je snagu od 42,7 kW (58 KS) i radio je na benzin od 96 oktana.
Slovačko doba
Na prelazu iz 1970-ih u 1980-te, razvojni sektor automobilske fabrike u Bratislavi (Bratislavské automobilové závody, ili BAZ), osnovan 1. jula 1971, imao je gotovo četiri stotine zaposlenih. Osim saradnje s domaćim brendovima, kompanija je planirala i licenciranu proizvodnju stranih sportskih automobila u Slovačkoj.
Osam jedinica modela Alfa Romeo Giulia, na primer, ovde je prošlo intenzivno testiranje. U martu 1980. direktori BAZ-a i Škode potpisali su ugovor o godišnjoj proizvodnji 80.000 Škoda limuzina i 17.000 coupéa u glavnom gradu Slovačke.
U petak, 30. aprila 1982. započela je proizvodnja automobila Škoda u Děvínská Nová Vesu, na severozapadnoj periferiji Bratislave, iako je iz propagandnih razloga na fotografiji tog razdoblja prikazan datum 1. maj, Praznik rada. Glavni proizvodni artikal bio je Garde coupé, s obzirom da se na proizvodnju u Bratislavi računalo od razvojne faze – prvobitni plan je bio da se model proizvodi u Kvasiny i Bratislavi u isto vreme. Ovaj prvobitni plan je ipak promenjen, a Bratislava je dobila svoj Garde tek nekoliko meseci kasnije. Ipak, uprkos velikim državnim ulaganjima, prosečna brzina proizvodnje ovog modela bila je samo jedan i po automobil dnevno, što je rezultiralo samo hiljadu coupéa proizvedenih u prvih dvadeset meseci. U BAZ-u je za tri godine izgrađeno oko tri i po hiljade Garde. To je dramatično manje od prvobitno planiranih 17.000 godišnje – a zamišljenih 80.000 limuzina uopšte se nije ostvarilo.
Uz gotove automobile Garde u Bratislavi su se izrađivale osovine i ostale komponente za Škoda automobile i druge domaće brendove. Neki prototipovi su takođe razvijeni ovde, ali nijedan nije ušao u serijsku proizvodnju. Locusta coupé, na primer, bio je baziran na modelu Garde, ali sa 70 mm dužim međuosovinskim razmakom. Niz drugih BAZ-ovih projekata za putnička i laka komercijalna vozila bazirana na modelima Škoda sa motorom pozadi nikada nije zaživelo. Takođe, Garde je ustupio mesto modelu Rapid coupé, predstavljenom u septembru 1984. Istorija njihove proizvodnje bila je ista: prvo u Kvasiny, a kasnije su prebačeni – iako ovaj put samo delimično – u Bratislavu.
Prekretnica u istoriji BAZ-a dogodila se u maju 1991. godine kada je 80% udela u novom zajedničkom poduhvatu Volkswagen Bratislava preuzela kompanija koja je već tada bila najveći evropski proizvođač automobila. Volkswagen je stekao isključivo vlasništvo sedam godina kasnije. Modernizovana i proširena proizvodnja počela je da proizvodi automobile VW Passat generacije B3, kasnije dodajući razne modele brendova Audi, Porsche, Seat i Škoda. A upravo je Škoda Garde coupé započeo sve to pre 40 godina.
Bonus video: Da li je Toyota Yaris Cross idealan gradski krosover?
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook Twitter Instagram
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
