19
Dokle god nas sunce greje i dani su dugi, kabrioleti će biti poseban deo dekora gradskih ulica i otvorenih puteva. Pecina Autobianchi Bianchina iz 1960. godine ne osvaja puteve svojom snagom, rikom motora ili beskrajno dugom haubom. Naprotiv, ona kao svoje glavno oružje koristi šarm. Sa Pecom smo se našli u Futoškom parku, u dvorištu Vile Park, gde smo upoznali ovaj jedinstveni minijaturni kabriolet.
„Često sam kamion vozio noću i nedaleko od mesta gde ja stanujem, video sam ovaj automobil da stoji na benzinskoj pumpi. Legao sam na kočnicu, voće i povrće leti po hladnjači, a ja sam kupio auto od jednog učitelja.“
Restauracija je trajala šest godina, a boja je po broju šasije vraćena u originalnu Rosso Turismo boju: „Pre tog učitelja ga je vozila neka baba i neko od njih ga je ofarbao u tu braon. Ona mu nije lepo stajala, pa smo je vratili u original. Na autu je radio jedan Italijan iz Švajcarske.“
Uz promenu boje i manje radove na limariji, Peca je takođe sredio krov, a kada dođe pravi trenutak, on planira da hromiranim branicima vrati stari sjaj. Peca je naglasio da je kupovina delova dosta zahvalna kada je u pitanju mehanika, ali traženje kozmetike i limarije zna da bude izazov jer ih nije mnogo napravljeno. Kabrioleta prve serije je bilo tek oko 1.000, proizvođeni su samo 1960. godine i u Jugoslaviji ih nije bilo uopšte. Zato te se i danas često dešava da ga na semaforima, pa i skupovima pitaju koji je to automobil.
Budući da je Bianchina registrovana u Švajcarskoj, ona podleže veteranskom tehničkom pregledu koji se obavlja jednom u šest godina. Za ispunjavanje tih uslova, automobil mora da poseduje određene kvalitete, te da bude što bliži originalnom stanju: „Sve mora da bude cakum pakum, ne sme da bude flekica, punktiranja i tako toga. Kada dobiješ pečat da je veteran, nemaš tehnički šest godina, ali ne smeš da voziš više od 3.000km. Ali, možeš da imaš šest automobila na jednim tablicama.“
Imajući u vidu da Peca vozi Bianchinu samo kada je lepo vreme, na skupovima i na kraće vikend vožnje sa suprugom, Bianchina retko stigne da pređe dozvoljenu godišnju kilometražu, ali sa svakim pređenim kilometrom pruža zaista nezaboravno iskustvo. U šali, Peca govori da mu migavci nikada ni ne trebaju, već je dovoljno da ispruži ruke kao na biciklu.
Više o ovom automobilu, kao i galeriju fotografija, pogledajte na linku.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
