Mnoge države širom sveta i dalje voze na levoj strani puta, a to je tradicija koja je nastala vekovima unazad, davno pre postojanja prvog automobila. Ipak, krajem 18. veka situacija se menja pod uticajem SAD-a.
Vožnja levom stranom je tradicija koja je nastala još u kolonijalnoj Britaniji. Kada bi vitezovi jahali na konjima, desnom rukom vitlali bi mačem. Zbog toga su jahali sa leve strane kako bi mogli bolje da napadnu svoje neprijatelje. Budući da su Britanci usvojili jahanje/vožnju levom stranom, zemlje kao što su Australija, Novi Zeland, Indija i druge nacije koje su Britanci kolonizovali uglavnom voze levom stranom. Tu je, naravno, i Japan.
Vozilo se u svetu levom stranom sve do prelomnog trenutka – koji se desio u SAD-u. Bilo je to vreme severnoameričke kolonizacije i potrebe za prevozom pšenice ogromnim prostranstvima. Tada su se pojavila nova teretna kola koja su se zvala Conestoga (po plemenu Irokeza). Veliki teret vuklo je osam magaraca ili konja. Čovek koji je upravljao teretnom kočijom jahao je na leđima poslednje mazge sa leve strane, a bič je držao u desnoj ruci.
Sve više ovih vozila prisililo je vlasti u Pensilvaniji i da zakonom promene i regulišu smer kretanja. Od 1792. godine u Americi se vozi sa desne strane. Francuska je prva sledila američki primer jer je morala da reguliše saobraćaj. Naime, sve veći broj teretnih kočija takođe je stvarao haos.
Kada je Britanija, koja je izgubila teritoriju SAD nakon Rata za nezavisnost, nije bila voljna da prihvati bilo kakav uticaj svojih bivših transatlantskih kolonija. Što se tiče ostatka Starog kontinenta, on se odmah priključio novom trendu, proširenjem Napoleonskih ratova i velikih vojnih pokreta, koje je trebalo organizovati na putevima.
Pojava prvih automobila i njihove tehnologije uticala je i na upravljanje saobraćajem. U početku su automobili vozili i desnom stranom, jer je ručna kočnica delovala direktno na točkove i bila je, kao kod konjskih zaprega, sa spoljne strane karoserije. Upravljač je bio postavljen sa desne strane. Sa evolucijom karoserija i poboljšanjem kočionog mehanizma, poluga ručne kočnice je postavljena između dva prednja sedišta.
Tada je, iz istog razloga, položaj vozača premešten na levu stranu kako bi ručnu kočnicu povlačili desnom rukom. To se dešavalo širom sveta osim u anglosaksonskim zemljama, koje su zadržale staru tradiciju i zadržale volan na desnoj strani. Argument je bio da je bolje držati volan desnom rukom i koristiti levu ruku za ostale kontrole poput ručice menjača ili ručne kočnice. Kako piše Revija HAK, Švedska i Island su poslednje u Evropi prešle na vožnju desnom stranom puta, 1967. i 1968. godine.
Bonus video: Bili smo u Južnoj Africi i vozili BMW Seriju 7 o kojoj, odjednom, svi imaju mišljenje
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare