Predstavnici vlasti sve češće kontaktiraju kompanije koje posluju sa autonomnim taksi vozilima kako bi im ustupili snimke kamera, a sada se postavlja pitanje koliko je etično deljenje ovakvih snimaka.
Uz sve moguće kamere koje poseduju, policija je dobila dodatne oči na putevima gde se koriste robotaksiji, odnosno usluga plaćenog prevoza autonomnim vozilima. Ta vozila koja samostalno upravljaju putevima imaju niz kamera kojima nadziru okolinu i zapravo mogu da posluže kao pokretne nadzorne kamere.
Policija se sve češće obraća tim kompanijama da bi došla u posed snimaka koji mogu da razreše brojne prestupe, pa čak i najteže zločine. Tako je u februaru ove godine sud u San Francisku doneo presudu u slučaju ubistva. Pre nego što je Clifford Stokes osuđen, policija je zatražila snimke od kompanije Waymo, jer je tokom istrage primetila da se brojna Waymo vozila kreću nedaleko od mesta zločina. Upravo su snimci sa tih vozila pomogli u razrešavanju ubistva vozača Ubera Ahmeda Yusufija.
Sada se postavlja pitanje u američkoj javnosti koliko je etično deljenje ovakvih snimaka.
„Pažljivo uzimamo u obzir svaki zahtev kako bismo bili sigurni da je u skladu sa primenjivim zakonima i da postoji važeći pravni postupak“, poručuju iz Waymoa. „Ako je zahtev preširok (traži previše informacija), pokušavamo da ga suzimo, a u nekim slučajevima protivimo se pružanju bilo kakvih informacija.“ Pritom Waymo najčešće zamagli lica ljudi na snimcima, kao i registarske tablice vozila „uhvaćenih“ snimkom.
Sličnog stava je i Cruise: „Privatnost nam je izuzetno važna, zbog čega relevantne podatke otkrivamo samo kao odgovor na pravne postupke ili hitne okolnosti, gde možemo da pomognemo osobi koja je u neposrednoj opasnosti.“
Kako prenosi Index.hr, Mateo Guariglia, politički analitičar pri Electronic Frontier fondaciji, izneo je veliki problem koji ova praksa donosi: „Uz nedostatak zaštite privatnosti potrošača koji trenutno postoji u SAD-u, kompanije mogu prikupiti onoliko informacija koliko god je to ljudski moguće.“
Bonus video: „Tesla vas bezbedno vozi do kućnog praga“ – Pa ne baš uvek