„Dalje od frižidera“: Najbolji saveti naših frilensera za rad od kuće

Lifestyle 18. mar. 202009:35
Podeli:
Rad od kuće
Rad od kuće; Foto: Franek Strzeszewski / ImageSource / Profimedia

Sve veći broj kompanija zaposlenima omogućava rad od kuće, u sklopu mera za sprečavanje širenja koronavirusa. Budući da ovo za mnoge ljude ume da bude ogromna promena, rešili smo da pitamo frilensere, koji su već iskusni u radu van kancelarije, koji su to najbolji saveti, trikovi i fore za uspešan radni dan u kućnim uslovima.

Jedna od glavnih mera za sprečavanje širenja virusa je izbegavanje zatvorenih prostora sa puno ljudi, pa je tako odlazak na posao u mnogim slučajevima situacija u kojoj se izlažemo riziku – što zbog samog sedenja u kancelariji sa desetinama drugih, što zbog vožnje prevozom, često u gužvi. Zato mnoge kompanije šalju ljude da rade od kuće, kada je to izvodljivo. Iako rad u svom domu zvuči primamljivo i može da bude sjajna opcija, jako je važno da se u samom startu dobro organizujemo i da izbegnemo neke zamke koje ovakva vrsta rada može da nosi sa sobom.

Ljudi iz Facebook grupe „Upwork Srbija“, koji imaju dosta iskustva sa radom od kuće, podelili su sa nama svoje savete za sve „početnike“.

„Prvi savet je da odvojite poseban deo stana ili kuće za rad. Ne mora da bude cela prostorija, dovoljno je jedan sto koji se koristi isključivo za rad i ni za šta drugo. Mnogo ljudi ima naviku da radi iz kreveta ili sa kauča u dnevnoj sobi, a time se produktivnost ubija jer nemate osećaj da ste na poslu, i onda zgrabite daljinski, upalite seriju, stavite kafu… Dakle, treba psihički odvojiti mesto gde radite da biste imali utisak kao da ste na poslu. Onda kad vam se odmara, prilegnete na krevet. Mnogi ljudi imaju problem sa tim da rade u svojim sobama, krevetima, itd, i onda ne mogu da odvoje radno mesto od mesta gde odmaraju. Završiš sa poslom u 17h i samo sklopiš laptop ali opet imaš osećaj da si na poslu jer si faktički na istom mestu…“, poručuje Mile.

„Moj savet je (ako nemate definisano radno vreme, naravno) da pokušate da uspostavite neki ritam koji vama odgovara u smislu doba dana kada ćete raditi. Meni se čini da se više umorim kad razvučem posao na ceo dan, iako pravim pauze, ali se to otegne do 7-8 uveče, nego kad se skoncentrišem da završim sve u cugu i budem slobodna od 4-5 popodne. Naravno, svakom odgovaraju različite stvari, ovo je samo moje iskustvo“, savetuje Katarina.

Pročitajte još:

Rad od kuće ume da bude posebno zahtevan za ljude sa malom decom, pa zato Gordana ima isproban recept:

„Ujutro se prvo organizujte (ovo je za roditelje sa malom decom):

1. Prvo ih nahranite, odmah posle sve sklanjajte
2. Smislite im neku aktivnost koja ce im držati pažnju (jutros bojenje makarona vodenim bojama). Za to vreme radite, i pomirite se s haosom u kući.
3. Kad im dosadi dajte im malo crtani i neku užinu da se zabave (tu opet imate oko sat)
4. Opet im osmislite nešto (sad sređivanje lutki radi starija, mlađa je zaspala, ja radim)
5. Ručak, svi zajedno, po’ sata u vrh glave
6. Makljaju se, ja radim – deca su, nekad moraju i da se svađaju
7. Posle svađanja, čupanja za kosu itd. uvek se zaigraju. Osuđene su jedna na drugu.
8. Opet oko 5 neka užina, grickalice, šta god, tu već i ja završim i idemo u dvorište do sedam
9. Oko sedam večera, i spremanje za spavanje, skakanje po krevetu, haos ali oko osam su već umorne
10. Krevet, a vi nastavite dok ne zaspite za stolom. Ukratko“, poručuje iskreno Gordana, i dodaje da joj muž sada pomaže, kuva i zabavlja decu, ali ona iz iskustva zna da su jasan plan dana i ustaljena rutina najvažniji.

„Mir i što manje ometanja od strane ukućana. Ljudi treba da shvate da su „na poslu“, a ne slobodni kod kuće i na raspolaganju za svakakva cimanja tipa „e, ‘ajde samo ovo časkom“… Ko je navikao na rad u kancelarijama u kojima komunicira/ćaska ili bar „čuje u pozadini“ druge ljude – preporučujem radio, TV, čisto da se nešto čuje u pozadini, da ne polude od promene…  Ako rad nije preterano „umno zahtevan“ već više neki mehanički – možda i neke youtube emisije (koje ne zahtevaju gledanje vec samo slušanje)“, poručuje Miloš.

Tu su i šaljivi saveti koji, kad malo bolje razmislimo, možda i nisu loša ideja:

„Uzmeš sliku svog šefa i ištampaš u prirodnoj veličini, i zalepiš je iza leđa i svaki put kad se okreneš da iskrivinariš, ti pomisli da ti je stvarno iza leđa i da treba da radiš. Kulturno mu se javiš, kad dođeš odeš, i kad praviš pauzu. Eto“, savetuje Luka.

Novica kaže „do not panic„, a Olivera vas podseća da „ne zaboravite da se okupate“, jer i to može vrlo lako da se desi, ako em radite kod kuće, em ne izlazite uveče nigde, jer je vanredno stanje.

Rad od kuće
Rad od kuće; Foto: Jozef Polc / Alamy / Alamy / Profimedia

„Ja bih savetovala da se što bolje organizuju. Znači kad planiraju da ustanu, prave pauze za ručak, odlazak do prodavnice itd. i da obavezno odrede koliko i kad će raditi. Ljudi obično nemaju razumevanja (sretala sam se sa ovim u početku) za one koji rade od kuće i kojima je potrebna koncentracija. Većina njih misli “ah, ti radiš od kuće, stalno možeš da praviš pauze, visiš na netu, i lakše ti je da odvojiš vreme za neke aktivnosti“. Jeste lakše, ali moraju biti disciplinovani. Ja recimo ne mogu da radim u potpunoj tišini pa mora bar nešto uvek u kući da se čuje u pozadini. Ako to nije neka muzika na netu, onda upalim TV čisto da imam osećaj da nisam sama jer bih od tišine izludela“, iskrena je Ana.

„Izdvojeno mesto za rad – soba, špajz, terasa, bitno da kad se ode tamo niko ne ulazi. Ako nema toga, onda posebno ćoše, slušalice na glavu i radi se, ne mora muzika, bitno je samo da okolina jasno vidi da radiš i da si isključen iz okoline za to vreme“, savetuje Petar.

„Pretvarajte se da idete na posao (napolje). Tuširanje, šminka, oblačenje, sklanjanje telefona i daljinskog. Poseban radni prostor, pauze kao na poslu, na 2, 3 sata i završite u određeno vreme. Nakon toga niste dostupni. Sve ostalo je bilo gubljenje vremena“, poručuje Marija.

Janko, koji već 10 godina radi kao frilenser, kaže da je jako važno u glavi preći na working mode, što možemo da uradimo pomoću nekoliko caka.

Pročitajte još:

„Šta je najbitnije, prema nekom mom iskustvu – imati radni prostor, bez obzira na to što radite, mora da bude apsolutno prilagođen vašim potrebama i bez stvari koje vuku u prokrastinaciju (jako bitno!).

Ovo se, naravno, sigurno dosta razlikuje od čoveka do čoveka. Meni ne smeta TV odmah do radnog stola, pogotovo što može i da mi koristi u poslu, jer između ostalog pišem i o aktuelnostima, radim sportske analize itd, pa nije loše ostati informisan i tim putem, mada se informišem čitajući proverene strane medije. Za nekog drugog, to ne bi bilo dobro.

Prođe neko vreme dok svako ne otkrije šta mu leži, tako da ne treba siliti to u samom početku. Ono što treba siliti je raspored, koji nama frilenserima možda i nije najviši prioritet, ali onima koji su navikli da rade recimo od 7 do 15 može biti. Vrlo je moguće da će rad od kuće prouzrokovati razvlačenje, koje će postati sve gore kako vreme odmiče. Tu nemam neki pametan savet, mada mogu podeliti iskustvo jednog druga koji je sa full timea presao na frilens – opustio se, razvlačio previše, to ga je nerviralo, a onda je posle nekih mesec dana rešio da se vrati na klasičnu rutinu koju je imao dok je radio korporativni posao – da se sprema za posao kao da ide negde, oblači se kao za taj posao, i da proba da obavi sve do kraja radnog vremena koje je nekada imao i začudo – pomoglo mu je.

Takođe mogu pomoći i tzv. sprintovi, dnevni i nedeljni, gde vi zajedno sa svojim kolektivom dobijate zadatke i kada nešto završite štiklirate se u zajedničkoj sobi (ima dosta programa gde se to može raditi, recimo Jira), i tako jedni druge terate da budete produktivni. U globalu je najbitnija svest u glavi koja vas ubaci u working mode, iako ste kod kuće, kao što su mnogi pre mene napomenuli.

I može biti dobro upoznati se sa softverima koje možda niste koristili, recimo za konferencijske pozive, umrežavanje itd, kako bi kolektiv ostao u dodiru i produktivan“, savetuje on.

Jovana, koja je u ovom poslu 13 godina, zna kako izgleda rad sa detetom kod kuće i ima savete za sve roditelje.

„Dok je bio mali, ceo radni prostor sam stavila u ormar. Kablovi, monitori, printer, skener … Sve. I kad otvorim tu „kutiju“, nekako sam fokusirana. Moram priznati da mi je to baš bilo od pomoći. Nije bio veliki stan i ovo je bila opcija mog odvajanja. Onog trenutka kad bih završila jutarnju rutinu, koja je pored malog deteta imala i psa – radila sam sa maksimalnom koncentacijom. Dete nisam nikad ostavljala ispred TV-a, štaviše i mobilni je dobio tek sa 11 godina. Babe i dede nemamo. Neophodna je disciplina i volja. Klijente sam navikla da zahteve šalju isključivo mejkom, jer me je zvrckanje telefona i skype, na 5 minuta, izluđivalo i dekoncentrisalo. Pregledom mejlova imam uvid o prioritetima i ostavljam unread sve što tek treba da se uradi. I tako redom. Plan za kuvanje i učenje sa klincem se pravi dan ranije. Nikako uveče, dok sam umorna. Često sebi, posle smišljanja plana, pošaljem SMS sa rasporedom i tajminzima. Desi se da se sludim“, poručuje ona i dodaje da se vrlo brzo uđe u organizovan mod, pod uslovom da rad od kuće ne shvatimo kao odmor.

Za kraj, ono oko čega se svi slažu poručuje Ivan – što dalje od frižidera. Ovo uvek važi za rad od kuće, a posebno u doba vanrednog stanja, kada smo svi pozvani da izlazimo iz kuće samo kada je neophodno. Manjak fizičke aktivnosti u kombinaciji sa hranom „iz dosade“ vrlo brzo i lako mogu da dovedu do neželjenih kilograma.