Tijana Živanović iz Beograda bavi se izradom novog nameštaja, ali i od onog starog stvara magiju. Ona danas restauriranjem i oslikavanjem kreira jedinstvene komade, a za portal Nova.rs priča kako je sve počelo na – buvljaku.
„U početku blage veze nisam imala sa ovim poslom. Rukovodila sam se time da ne mora sve da bude perfektno, u suprotnom, prođe život. Učila sam u hodu, sve vreme otkad me je ovaj posao sam našao. Onda se, logično, postavilo pitanje gde da taj nameštaj nabavljam“, priča Tijana, koja je po struci istoričar umetnosti.
Pošto nije znala nikog iz te oblasti, prvo joj je palo na pamet da otvori oglase za prodaju polovnog nameštaja. Tako je došla do velikog skladišta.
„U tom ogromnom hangaru negde tamo u Borči stilski nameštaj je bio u jako lošem stanju. Ja sam izdvojila par komada i sećam se, kad sam posle otišla kod majstora, svi su se pitali – jao bože, kako ovo da se uradi, na šta liči…“
Tijana priča zašto je tada, rovareći po tom hangaru, izabrala dva taburea iz kojih je virila trava.
„To nije botanička trava, već morska trava kojom se nameštaj nekada radio. Odmah sam pomislila – čim ovo unutra nešto ima, mora da je kvalitetno. I nisam mnogo pogrešila. Ranije se nameštaj zaista radio tako dobro, a danas je taj postupak redak. I ta dva taburea koja sam izabrala bila su sasvim raskupusana, ali uzela sam ih.“
Onda je Tijana otkrila buvljake, pre svega onaj u Zemunu i Bubanj potoku.
„Kad se tamo ide, ustaje se u četiri sata ujutru. Onda kad stignem, šunjam se, gledam, povezujem se s ljudima. Dešavalo se da odem pet puta i ne uzmem ništa, pa tek šestog nađem nešto što mi je interesantno i čime se oduševim. I svaki put uživam jer prosto obožavam tu atmosferu na našim buvljacima. Tu je život“, priča Tijana kako ima oko da u masi raznih stvari izvuče nešto dobro.
Kaže i da se na otvorenim pijacama svega i svačega oseti surova, čista prodaja, cenkanje u svojoj srži, pa je čovek na kraju srećan ako izvuče ono što želi.
„Posle se moja mreža polako širila, pa me sada mnogi zovu čim čuju da neko, recimo, prodaje stan i da tu ima nameštaja koji odbacuju, ili dobavljači koji nude nameštaj, ali i ljudi koji se bave antikvitetima. Ipak, na buvljake i dalje idem iz hobija.“
Priča i kako su ljudi najviše oduševljeni njenim kompletno oslikanim komadima nameštaja jer su autentični, a i ona najviše voli da njih radi.
„Kad god tako nešto napravim, iako nije mala cena jer je sve ručno rađeno i u celom procesu je mnogo vrhunskih majstora, mojih saradnika, to odmah prodam. To je potpuno drugačije od svega što se može naći na našem tržištu, a i unikatno je, kao i sve što sam do sada uradila.“
Pročitajte još:
Otkriva Tijana i da je sve je počelo zbog njene potrebe da osmisli i realizuje netipične, umetnički nadahnute komade nameštaja. Vremenom je stvorila više stotina unikatnih komada, ručno oslikanih, koji se savršeno uklapaju u različite enterijere stanova, kancelarija, butika, restorana, kafića, salona i ekscentričnošću im daju prepoznatljiv šarm.
„Moj Imaginarium podseća na nešto bajkovito, alhemijsko, nešto što može da iznedri neočekivane oblike i kombinacije boja, tekstila i ostalih dekorativnih elemenata i da svaki prostor oboji toplinom i specifičnom energijom.“
Kaže i da je tajna u tome što ona, kao malo ko, može do detalja da zamisli kako će neki predmet izgledati u finalnom obliku. Dakle, ona onaj tabure u hangaru nije videla tako raspalog sa sve travom koja viri iz njega, nego onako kako je potom zaista i izgledao, prefinjen komad nameštaja.
U poslednje vreme ona tako zamišlja svoju radnju na beogradskom Dorćolu gde će izlagati i prodavati svoj restauriran i oskikan nameštaj, a jednog dana i držati radionice za sve zainteresovane da nauče nešto do nje.
Ostalo je Tijani još malo do te radnje. A do nje je putovala polako, od gepeka auta iz kog je klijentima pokazivala stvari, preko kancelarije gde je držala svoj nameštaj, pa do magacina i ateljea gde danas čuva svoje čudesa.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar