Podeli
Foto: Instagram/mileena_radulovic

Monja Jović je dramska spisateljica, urednica, scenaristkinja a doktorirala je književnost. Ovih dana je na Fejsbuku postavila važna pitanja filmskoj čaršiji koja je iznenađena optužbama protiv vlasnika škole glume Miroslava Mike Aleksića.

Monjin status prenosimo u celosti, uz njenu saglasnost.

“Sad kad je glumica Milena Radulović izašla u javnost sa optužbama na račun Mike Aleksića, vlasnika najčuvenije škole glume u kojoj su korišćene pedagoški kontroverzne metode (što se izgleda znalo i uglavnom podržavalo, jer daje rezultat) a deca uspešno upisivana na Fakultet dramskih umetnosti, oglasila se na Fejsbuku filmska čaršija. Uglavnom zgražavanjem.

Ja bih filmskoj čaršiji – producentima, rediteljima, scenaristima i ostalim donosiocima kreativnih i finansijskih odluka u industriji postavila ovom prilikom neka pitanja.

Kakav je tretman ženskih likova u filmovima i serijama koje producirate, režirate i za koje pišete scenarija?

Kolika je minutaža ženskih likova u odnosu na muške?

Pročitajte još:

Koji procenat scena u kojima glumice igraju – dakle scena koje ste za njih napisali i u njima ih režirate – može da prođe Bekdel test – koji traži da dve žene u sceni ne vode dijalog o muškarcu? Za one koji ne znaju, reč je pojmu iz filmske teorije koji se bavi pitanjem prisutnosti i uloge ženskih likova u filmovima.

U kolikom se rasponu uloga javljaju ženski likovi? Šta one u tim filmovima i serijama rade? Koji je stepen njihove slojevitosti? Čemu može glumica uopšte da se nada – koji će to raspon moći da igra u svojoj karijeri? U kolikom procentu su date u ulozi žrtve ili pasivnog objekta nad kojim muški lik vrši određenu radnju (seksa, nadređenosti u poslu, porodičnog odnosa u kom je žena isključivo negujuća figura za npr. sina, ali njen život se ne prikazuje uopšte)?

Koliko puta ste skinuli glumicu bez nekog posebnog opravdanja u radnji vašeg filma ili serije jer je poznato da „sex sells“? Koliko ste puta upotrebili tu njenu golotinju u PR-u vašeg filma ili serije? Kakav je za to vreme PR muškarca, glumca, koji je isto go ili ima scenu seksa?

Koliko ima ženskog narativa u domaćim serijama i filmovima od njihovih početaka do dana današnjeg? Koliko su ti narativi slojeviti, ubedljivi i smisleni – kao životi stvarnih žena svuda oko nas? Naših majki, baba, naših prijateljica, sestara, profesorki pod čijim smo uticajem upisivali fakultete? A koliko su stereotipni i objektivizujući?

Koliko, a to je podjednako važno – u filmovima i serijama ima MUŠKIH LIKOVA KOJI SU NEGUJUĆI I PODRŽAVAJUĆI? U koliko vaših uradaka muškarac može biti osetljiv, brižan, negujući prema ženi, majci, sestri, prijateljici, detetu, prijatelju? Koliko puta ste kreirali muški lik koji prkosi patrijarhalnim stereotipima? Ili ste odlučili da takvi frajeri neće prodati vaš proizvod i da je bolje da se držite proverenih stvari?

Pročitajte još:

Naposletku, dragi moji – koliko je u filmskoj čaršiji žena na pozicijama donosioca kreativnih i finansijskih odluka – koliko scenaristkinja, rediteljki, producentkinja, direktorki fotografija i šta je tim ženama potrebno da na tim mestima opstanu, dobiju novac za svoje projekte i kreiraju ih slobodno, bez autocenzure, sa podrškom i ohrabrenjem vaše filmske zajednice?

Ovo govorim kao neko ko u tom svetu nije dugo, ko je u njega ušao formiran i zreo uz ogromnu sigurnost i podršku ličnog partnera koji je ujedno i partner u poslu – pa sam opet i ja mislila da, ako želim da ispričam univerzalnu egzistencijalnu priču – moram to uraditi kroz muški lik. Tako sam naučena da mislim: muškarac je univerzalni predstavnik opštečovečanskih pitanja. Pa sam, kad sam to osvestila – napisala tri ženske drame i sad radim na četvrtoj. Želela bih, da imam vremena i talenta – da napišem sve ženske likove na svetu. Počevši, naravno, od mojih baba, koje svet nije video ni primetio, a vodile su blistave egzistencije. Njjihova perspektiva i njihove priče neispričane su i vredne pričanja.

Ja ne verujem da je došlo vreme da se iskreno pogledamo svi u ogledalo. Ova priča samo vrh ledenog brega a niko ne želi da pogleda šta je ispod.

Jer ta glumačka škola i njoj slične, a nema razloga da sad ne pomislimo da su toga pošteđene ni glumačke akademije – spremala je glumice za naš svet, svet koji smo svi zajedno kreirali.

Kad to shvatimo i osvestimo, stvari će početi da se menjaju.

Žene na kraju krajeva čine 50 % naše publike, ako nas na promenu već ne motiviše nešto smislenije.”

***

Pomoć žrtvama

SOS telefon Autonomnog ženskog centra je 0800 100 007 i dostupan je radnim danima od 10h do 20h. Pozivi su besplatni.

Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja je 0800-222-003.

*

Bonus video:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar