Svaki pas zna da nađe put do kuće, a ponekad, kao u slučaju jazavičarke po imenu Pipskvik, taj put se pretvori u avanturu dostojnu naslovnica.
Porodica Ilbek je na svom putu oko sveta, usvojila ženkicu jazavičara koju je našla na Siciliji. Dali su joj ime Pipskvik i kad je počeo haos s koronavirusom, mala Pip je sa svojom porodicom, krstarila morima.
U vrhuncu pandemije iskrcali su se na Hilton Hed ostrvu, a kako su se granice zatvarale, Zoe i Gaj Ilbek i njihova dva sina imali su manje od 48 sati da se spakuju i odlete kući u Australiju.
Pip, nažalost, nije mogla s njima, zbog strogih pravila Australije o uvoženju kućnih ljubimaca.
Zoe je brzinski organizovala da Pip ostane kod prijatelja u Južnoj Karolini dok se ne vrate. Mislili su da će to biti za nekoliko nedelja. Međutim, taj period se odužio…
Pročitajte još:
Pipina nova starateljka živela je na farmi bizona, ali je već imala dva psa i nije mogla na duže staze da čuva Pip, pa joj je preko oglasa potražila novog staratelja. Javile su se tri osobe, a Pip je prešla kod Elen Stajnberg iz Hilsburga. Kasnije, kad je ona morala da obiđe svoju porodicu, Pip je stigla do još jedne starateljke, Stejsi Grin, koja se u nju zaljubila toliko da bi je zadržala da je mogla. A nije mogla, Pip je već imala svoju kuću, u Sidneju.
Na drugoj strani sveta, Zoe je ustajala u 4 ujutro svakog dana kako bi se bavila beskrajnim papirologijama koje bi joj omogućile da uveze psa iz SAD u Australiju, a preko video poziva je redovno bila u kontaktu sa svojom ljubimicom.
„Slikala sam je i kačila na društvene mreže, Pip je počela da razvija sopstvenu bazu obožavalaca“, priča sa smehom.
Ubrzo je postalo jasno i da neće biti moguće da se Ilbekovi vrate u SAD zbog ograničenja putovanja, tako da je Pip morala sama na dug put do Australije. To nije bilo lako organizovati.
Pročitajte još:
„Da biste izvezli psa iz Amerike, potrebno je da dobijete američku deklaraciju u kojoj se potvrđuje da je pas dobrog zdravlja i da je imao određene testove krvi u vezi sa besnilom. To se radi u Njujorku, koji je sada bio zatvoren. Dakle, pokušaj da se nešto takvo uradi bilo je izuzetno teško“, kaže Zoe.
Kada je konačno dobila sve dozvole da dovede Pip, australijski avio prevoznik je objavio je da više ne vozi pse, pa je Zoe krenula da razvija strategiju da Pip dočekaju na Novom Zelandu.
Samo je trebalo dopremiti je do Los Anđelesa, odakle je imala let za Novi Zeland, a i to je značilo mnoge komplikacije pošto su letovi stalno otkazivani, a mnogi prevoznici nisu prihvatali životinje.
Zoe je odlučila da na društvenim mrežama potraži pomoć, pa se Melisa Jang, koja radi za fondaciju za spasavanje pasa Sparki Foundation, prijavila da leti sa Pipom preko Amerike.
Potom je Pip predata Jetpetsu, organizaciji koja se bavi transportom kućnih ljubimaca, koja ju je stavila na let iz Los Anđelesa za Okland.
Njena porodica, ali i svi njeni privremeni staratelji, kao i fanovi – svi su napeto pratili Pipin let ka kući.
Pip je u Okland stigla 23. jula, prenoćila je i odletela u Melburn, gde je morala da provede 10 dana u karantinu. Naravno, to nije bio kraj njenom putovanju – baš pre nego što je trebalo da odleti za Sidnej, uvedene su stroge mere, Australija je zaključana. Zoin brat Rob, koji živi u Melburnu, pristao je da primi Pip na nekoliko dana, ali svaki let koji bi joj rezervisao bio je otkazan.
Na kraju je priča o maloj Pip koja samo želi da se vrati svojoj porodici stigla do medija i Virgin Australia Airlines je konačno pristao da je odveze do Sidneja.
A priča o Pip, kučencetu koje je prešlo 16.000 km da bi došlo do vlasnika, stigla je i do CNN-a.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare