Andrej Stojanović, sedmogodišnji kompozitor iz Srbije koji sa porodicom živi u Oslu, dobio podršku u razvoju izuzetnog talenta, a skakao je od sreće kada je čuo za donaciju. Majka Danka: Hvala Mozzartu koji nam je prvi pomogao.

Prve note koje je sam napisao bile su „Twinkle, twinkle little star“, dok je slušao uspavanku za mlađeg brata. Time je pokazao da je apsolutni sluhista, što su i potvrdili stručnjaci sa Instituta za talente u Oslu. Tada je imao pet godina. Samo deset meseci mu je bilo potrebno da završi Osnovnu i skoro celu Srednju muzičku školu, a sa sedam godina uveliko komponuje. Soba prepuna nagrada i priznanja već služi kao velika scena, ali na njoj je nedostajao klavir. Kompanija Mozzart će ga donirati malom Mozzartu, koji ipak malo više voli da ga zovu pravim imenom – Andrej Stojanović.

Muzička simbolika u imenu ove društveno-odgovorne firme i nadimku sedmogodišnjeg kompozitora daje uzvišenu notu ovoj donaciji, koja je ugovorena čim se u javnosti pojavila informacija da
jedna naša porodica iz Osla teško uspeva da izađe na kraj sa troškovima obrazovanja u Norveškoj, jer je njihovom najstarijem sinu potrebno mnogo časova dnevno.

„Andrej je skakao od sreće kada je čuo da će dobiti klavir. Hvala kompaniji Mozzart koja nas je u najkraćem roku prva kontraktirala i odmah podržala sve napore koje činimo da on dobije sve što mu je potrebno za dalji napredak“, kaže majka Danka Stojanović.

Otac Miloš otkriva da je Andrej kao mali jedan test koji se radi pet dana rešio za sat vremena.

„Hitno su nas zvali na razgovor i rekli da ima neverovatnu koncentraciju, savetovali su nas da ga upišemo na šah ili da svira neki instrument i on je odabrao klavir. U muzičkoj školi su odmah u njemu videli veliki kapacitet, jer je improvizovao pesmice, voleo da smišlja drugačije završetke, pa je krenuo na časove kompozicije“.

Mozzart je ovom donacijom nastavio da podržava mlade talente, a nadareni kompozitor iz Osla već je osvajao prve nagrade na takmičenjima iz muzičke teorije, harmonije i muzičkih oblika na
republičkom nivou, u konkurenciji učenika trećeg i četvrtog razreda srednjih muzičkih škola. O njegovom razvojnom putu brinu profesorka teoretskih predmeta iz Kruševca, Ivanka Stojadinovic, kojoj je i posvetio kompoziciju Valcer za Ivanku, zatim profesorka klavira Ruskinja Veronika Dokken u Oslu, kao i kompozitor i dirigent iz Italije, Lorenzo Porzio, koji kaže da su njegove kompozicije toliko čiste da profesionalci žele da ih odsviraju.