Drugi dan Mikser festivala u Zornića kući počeo je razgovorom "Evropski zeleni dogovor" gde se pričalo o evropskom zakonodavstvu u polju ekoloških standarda kojima Srbija treba da se prilagodi na putu ka EU, ali i o čistom vazduhu, "greenwashingu", održivom dizajnu i spoju sa zanatima.
Mikser Festival 2020 „Kiseonik“ je drugog dana, nakon obraćanja ambasadora Kraljevine Norveške, njegove ekselencije Jerna Jelstada i stalne predstavnice UNDP u Srbiji, Fransin Pikap, počeo diskusijom o Evropskom zelenom dogovoru.
Ovu diskusiju, ali i sve ostale događaje koji su danas na Mikser festivalu možete pogledati na njihovom Jutjub kanalu.
Kakav je značaj preporuka za Zapadni Balkan, obavezama svih učesnika, od predstavnika vlasti, struke i građana za prilagođavanje ovih preporuka lokalnim uslovima? Gde zaostajemo, koje su najveće prepreke, a koje naše najveće prednosti u dosezanju ovih standarda i pre primene obaveza iz pregovaračkog Poglavlja 27 o pridruženju EU?
Pročitajte još:
O ovim temama govorili su Žarko Petrović tim lider za vitalni razvoj UNDP, Antoan Avinjon programski menadžer za životnu sredinu I borbu protiv klimatskih promena, Violeta Jovanović izvršna direktorka, NALED, Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije, dok su se video porukama javili Dejan Ostojić iz Svetske banke i Ladeja Godina Košir ispred Circular Change iz Slovenije. Razgovor je Moderirala Maja Lalić, Mikser.
Siniša Mitrović je u kontekstu kovid-krize napomenuo da novonastale okolnosti treba iskoristiti kao priliku i pretvoriti je u agendu budućnosti koja treba da bude otporna, dinamična I inkluzivna.
„Dobili smo strategiju industrijalizacije za Srbiju 2020-2030. koja ima stub digitalizacije i cirkularne ekonomije. Kada se pogledaju uslovi Zapadnog Balkana, to su izazovi od kojih mi ne možemo da se okrenemo“, rekao je.
Violeta Jovanović je napomenula da su različiti programi u ovoj oblasti dragoceni i za pojedince i za kompanije jer u procesu tranzicije, svi traže fer uslove i transparentnost.
„Frustraciju stvara situacija u kojoj oni koji prate propise na kraju isto prolaze kao i oni koji to ne čine. Naša inicijativa je Nacionalni program za uvođenje cirkularne ekonomije. Tako je bilo i sa problemom sive ekonomije koja je bila svačija i ničija tema do kreiranja Nacionalnog programa i akcionog plana. Naš cilj je sistem ‘zagađivač plaća’“, ističe Jovanović.
Na pitanje da li se sada Srbija nalazi pod određenom vrstom pritiska da se prilagodi preporukama „Evropskog zelenog dogovora“, Antoan Avinjon odgovara da sada postoji miks građanskih inicijativa i regulatornih propisa i da privatni sektor tu ima svoje mesto.
„Skorija istorija EU pokazuje da zelena revolucija nije došla slučajno. Reč je o kontinuiranom opredeljenju građana da im ekonomija bude zelena, da imaju čist vazduh i vodu. Danas imamo širi politički konsenzus da borba za životnu sredinu nije samo posao zelenih partija. I da to nije samo političko pitanje niti to da imamo neku lepu šumu. Ostavljamo planetu novim generacijama i nosimo odgovornost prema tome. Ali rešenja su pred nama i u neku ruku jednostavna: imamo otpad, hajde da ga iskoristimo kao resurs i smanjimo zagađenje, smanjimo račun za struju. Naše pitanje je sada, kako da pokrenemo ovu tranziciju. Mikser je mesto da se o tome razgovara, to ne može ni samo EU, ni samo Srbija, ni samo građani“, poručio je Avinjon.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar