Podeli
Foto: Parlament.gov.rs

Srbija je ostala zatečena profilom najmlađeg poslanika u novom sazivu Skupštine, koji ima samo 21 godinu i čija je majka savetnica Aleksandra Vučića. Nikola Lazić, student Fakulteta za kulturu i medije univerziteta "Megatrend", pripadnik je "generacije z" - mladog naraštaja od kojeg se očekuje da promeni svet. Kod nas bi pripadnike te generacije koji su dospeli do Skupštine mogli da nazovemo "zendvičarima" - dostojnim sledbenicima "sendvičara".

Na primeru Nikole Lazića možemo videti da se generacija Z u Srbiji jednim delom razlikuje od svojih vršnjaka u svetu. Naravno da ne možemo ni reći da je Nikola Lazić predstavnik čitave generacije, iako je najmlađi poslanik koji je obećao da će se boriti za omladinska pitanja.

Pre će biti da je on predstavnik onog dela omladine koji, na putu ka poslovnom uspehu, usvaja šablone starijih generacija: članstvo u stranci i zapošljavanje preko veze. U prilog tome govore okolnosti njegovog izbora za poslanika: osim što je student privatnog fakulteta i fizioterapeutski tehničar, Lazić nema nikakvu dodatnu stavku u biografiji koja bi objasnila njegovu novu, društveno moćnu i odgovornu poziciju. I naravno da zapada za oko činjenica da je njegova majka Verica Lazić savetnica šefa države za socijalna i zdravstvena pitanja.

Pročitajte još:

Lazićevi vršnjaci su omladinci od kojih se mnogo očekuje, i u Srbiji, ali i u svetu. Generacija Z je jedinstvena u ljudskoj istoriji i dosta se razlikuje od svih ranijih naraštaja. Kako se ova generacija definiše?

Pripadnici generacije Z su sve osobe koje su rođene od sredine devedesetih pa nadalje. Dakle, oni su trenutno tinejdžeri, ili su u ranim dvadesetim godinama. Ovo je generacija čija je najvažnija karakteristika odrastanje na internetu, uz svu modernu tehnologiju koja im je odmah bila dostupna. Pametni telefoni, tableti i najvažnije – društvene mreže već su bili izmišljeni i veoma razvijeni u trenutku kad ova generacija sazreva. Procenjuje se da trenutno čine 25% svetske populacije.

Prosečni pripadnik/pripadnica generacije Z je svoj prvi mobilni telefon dobio oko 10. godine, a mnogi su odrasli igrajući se mobilnim telefonima ili tabletima svojih roditelja. Odrasli su u hiper-povezanom svetu, a pametni telefon je njihov omiljeni način komunikacije. U proseku provode 3 sata dnevno na mobilnom uređaju, pokazuju neka istraživanja. Često se kaže da će upravo ova generacija “izgraditi novu budućnost”, jer su mnogo više povezani na globalnom nivou nego bilo koja generacija pre njih. Način života i vrednosti mladih na Zapadu se lako, putem interneta, prelivaju i na živote mladih u drugim delovima sveta – jer zapadna kultura i dalje ima ubedljivu prevlast u svetu, iako je u slučaju ove generacije dosta otvorenija ka različitostima.

Zbog odrastanja u vreme finansijske krize, analitičari procenjuju da će ova generacija biti praktičnija kada je reč o novcu i poslovima, od svojih prethodnika “milenijalsa”. Takođe, brojni pripadnici ove generacije su već, pomoću društvenih mreža, napravili karijere: sigurno znate bar jednog mladog Jutjubera ili Instagram influensera iz svoje okoline.

Međutim, možda najznačajniji zajednički aspekt pripadnika ove generacije je stalna promena i spremnost na promenu, posebno u kulturološkom smislu. Generacija Z odrasta u svetu koji uspešno ruši sve norme koje se tiču roda, seksualnosti, rase, nacionalnosti, nauke.

Mladi stasavaju u svetu koji je odavno legalizovao istopolne brakove i koji se manje ili više uspešno bori protiv diskriminacije LGBTQ osoba. Pokret #MeToo pokrenuo je talas novog feminizma na Zapadu, gde su glavne teme u javnom diskursu postale: generalni položaj žena, seksizam i nasilje na svakodnevnom nivou, razlika u visini zarada, osuđivanje žena na osnovu izgleda i oblačenja. Nove generacije na Zapadu postaju svesnije patrijarhata i brojni omladinci usvajaju novi sistem vrednosti koji se opire starim obrascima ponašanja. Ipak, treba primetiti da dolazi i do kontra-efekta: recimo, jedno istraživanje je pokazalo da 50% mladića misli da je “feminizam otišao predaleko, i da je zbog toga muškarcima danas teže da uspeju”.

Ova generacija svesna je i značaja nauke u borbi protiv klimatskih promena, a simbol te borbe je Greta Tunberg. Ona je aktivistkinja koja ima vrlo jasne i konkretne zahteve upućene starijim generacijama, koji su planetu doveli do ruba propasti. Ipak, ona i njeni vršnjaci su ti koji treba da žive na Zemlji u godinama koje dolaze.

Foto: SPP Sport Press Photo. / Alamy / Alamy / Profimedia

Na njenu inicijativu, mladi širom sveta su organizovali protest kojim su želeli da skrenu pažnju odraslih na gorući problem globalnog zagrevanja.

Setimo se i masovnog “Marša za naše živote” u kojem je na hiljade američkih tinejdžera izašlo na ulice kako bi promenili zakon o oružju, i tako sprečili buduće masakre u školama. Iako je to događaj vezan za Ameriku, “zumeri” su dobili podršku vršnjaka širom sveta.

Jezivo ubistvo Džordža Flojda izazvalo je nemire širom Amerike, ali se borba protiv rasizma prenela na ceo svet. Brojni pripadnici generacije Z takođe su bili na ulicama da podrže pokret “Black lives matter”:

Kako se generacija Z na Zapadu može porediti sa svojim vršnjacima u Srbiji?

Što se tehnologije tiče, može se reći da mladi u Srbiji drže korak sa svetom – pametni telefoni su široko rasprostranjeni, a kod nas takođe imamo jako uspešne mlade jutjubere i infuensere. Svi znaju za Baku Praseta, Čodu, Anu Lazarević, Janu Dačović, Ružu Rupić…

Zumeri se na Zapadu suočavaju sa finansijskom krizom, u Srbiji se, pak, mladi suočavaju sa mnogo dubljom krizom, koja traje već decenijama, i daleko je složenija. Nije samo ekonomski aspekat u pitanju, iako su plate male. Oni se suočavaju sa stranačkim zapošljavanjem, nepostojanjem institucija, korupcijom na svakom koraku – a sve to su im starije generacije ostavile u amanet. Ipak, to što u institucijama mahom vidimo mlade poput Nikole Lazića, to ne znači da ove generacije u Srbiji nisu politički osvešćene i društveno odgovorne.

Na protestima u Beogradu preovladavali su mladi ljudi, a takođe postoje brojne organizacije i aktivistkičke grupe čiji su pripadnici upravo “zumeri”. Setimo se da su studenti prvi izašli na ulice da protestuju protiv odluka vlade, a sigurno je da je njihov bunt i bes bio barem neka vrsta podsticaja za daleko masovnije proteste koji su usledili kasnije. Dakle, mladi su i te kako svesni svega što ne valja u Srbiji, međutim takođe imaju malo nade da je promena moguća.

Što se tiče sistema vrednosti, podaci takođe nisu ohrabrujući. Istraživanje pod nazivom „Vrednosne orijentacije srednjoškolaca u Srbiji – Istraživanje 2019.“, autorke Marije Radoman, pokazalo je da samo 24 odsto srednjoškolaca u Srbiji podržava LGBT prava, 31 odsto je umereno homofobično, dok je 44 odsto homofobično. Slično stojimo i kada je reč o mladima i borbi za prava žena: anketa koja je sprovedena u okviru projekta “Mladi” pokazala je da 67 odsto devojaka doživelo seksističke uvrede na svojoj koži. Na pitanje da li muškarci sebe smatraju feministima odgovorio je jako mali broj momaka gde su se najviše izjasnili sa negativnim odgovorom, navodi se.

Treba pomenuti i nedavni seksistički ispad najuticajnijeg zumera Bogdana Ilića, odnosno Bake Praseta, koji ima mnogobrojnu mladu publiku, a koji je otvoreno vređao devojčice.

Dakle, srpska generacija Z je generacija koja je izgleda podeljena, kao i ostatak Srbije. To je generacija nad kojom se lome koplja i koja je meta raznih kritika, ali često i nade. Da li će oni biti nova pokretačka snaga koja je našoj zemlji potrebna za dubinske reforme, ili će biti još jedna izgubljena srpska generacija rasuta po svetu? Ono što je sigurno je da ove mlade ljude čekaju neizvesna, čudna vremena.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar