Podeli:
Dr Gugl
Foto: Arié Botbol / AFP / Profimedia

Svako od nas je bar jednom na internetu tražio simptome neke bolesti. Nažalost, dijagnoza "uradi sam" putem interneta češće je pogrešna nego što nije. Nova istraživanjima bi vas mogla naterati da dva puta razmislite o traženju svojih simptoma na ovaj način kada se sledeći put razbolite.

Studija koja analizira tačnost veb lokacija i aplikacija na Internetu za otkrivanje simptoma pokazuje da se kvalitet njihovih dijagnostičkih saveta znatno razlikuje, a u proseku je samo jedna trećina dala tačnu dijagnozu.

“Iako je moguće primeniti ove alate da biste otkrili šta je mogući uzrok i koji su simptomi, većina je u najboljem slučaju nepouzdana, a u najgorem može biti i opasna”, kaže prva autorka studije Mihaela Hil sa Univerziteta “Edith Covan” – (ECU) u Australiji, prenosi N1.

“Realnost je da ove veb stranice i aplikacije treba posmatrati sa dozom opreza, jer ne uzimaju u obzir kompletnu kliničku sliku.”

Da bi to istražil Hil i drugi istraživači identifikovali su 36 popularnih i besplatnih sajtova za tumačenje simptoma bolesti i testirali ih na 48 opisa zdravstvenog stanja. Konačno, nadzorni organi dali su mešovite rezultate.

U 27 službi koje su proizvele dijagnostičke informacije zasnovane na pruženim simptomima, lekari su nabrojali tačnu dijagnozu u samo 36 odsto testova, što znači dve trećine, koji najbolje opisuju zdravstveni problem.

Zanimljivo je da je u prethodnoj studiji koju je pre pet godina objavio tim istraživača sa Harvarda pronađena gotovo ista brojka u njihovom eksperimentu koji je testirao tačnost informacija, u kom su 23 sajta predložila tačnu dijagnozu u samo 34 odsto slučajeva.

Pročitaj i:

U poslednjih pola decenije provera simptoma putem internet zaista nisu postale pouzdanije, barem u smislu preciziranja pojedinačne bolesti koju pacijent može da ima. Nije ni da su potpuno beskorisni.

U novoj studiji, Hil i njen tim je otkrio da su sajtovi za pretraživanje simptoma nabrojali tačnu dijagnozu u prvih deset rezultata u 58 odsto slučajeva. Uprkos tome, očigledno je da ovde treba još mnogo usavršavanja.

Jedna oblast u kojoj su se ovi sajtovi malo bolje slagali bili su saveti o trijaži, slučajevi u kojima bi na osnovu simptoma aplikacija i veb lokacija ljudima preporučili da potraže lekarsku pomoć.

“Međutim ti saveti mogu često da dovedu do toga da ljudi odlaze u ustanove koje pružaju hitnu pomoć i onda kada za to nema potrebe”, kaže Hil.

Prema istraživačima,stručnjaci koji koriste algoritme veštačke inteligencije i baziraju svoje savete na širenju demografskih informacija pouzdaniji su od ostalih. Na žalost, nemaju svi tako sofisticirane pozadinske veze, pa čak i ako postoje, razlike u AI algoritmima i programiranju mogu dovesti do toga da dobijete nedosledne rezultate.

“Svi koji pretražuju simptome na internetu upozoreni su da njihova služba nije zamena za konsultaciju sa lekarom”, objašnjavaju autori.

“Dijagnoza nije pojedinačna procena, već proces koji zahteva znanje, iskustvo, klinički pregled i testiranje ali i vreme, nemoguće je to postići u jednoj mrežnoj interakciji.”

Uprkos nedostacima, istraživači kažu da su ovakve informacije korisne, ali samo ako ih ljudi koriste kao obrazovni resurs u kombinaciji sa konsultacijama stručnih zdravstvenih službi.

“Bez obzira na savet koji nam ovi algoritmi daju, oni definitivno nisu lekari. Oni ne znaju vašu medicinsku istoriju ili druge simptome”, kaže Hill i dodaje:

„Ljudi koji nemaju zdravstveno obrazovanje, mogu pomisliti da su saveti potpuno tačni i da njihovo stanje nije ozbiljno, što može da bude opasno po njihovo zdravlje.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar