Direktorka „Batuta“ nedavno je ocenila da je epidemiološka situacija u Srbiji stabilna i da studentski dom i vrtić u Beogradu u kojima je registrovana infekcija nisu nova žarišta, već pojedinačni slučajevi pod strogim nadzorom. A šta su zapravo žarišta virusa o kojima smo toliko slušali i kada neka lokacija dobija ovu neslavnu titulu?
Beograd, Leskovac, Valjevo, Novi Pazar – proteklih meseci smenjivali su se gradovi Srbije koji su nazivani žarištima novog koronavirusa. Zaključili smo svi do sada da su to mesta s većim brojem slučajeva zaraze i da je tu rizik od bolesti veći. Onda su nedavno nedoumicu izazvale izjave članova Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti kovid 19.
Prvo je pre nekoliko dana prof. dr Darija Kisić Tepavčević izjavila da je epidemija u opadanju i da u Srbiji nema novih žarišta. Ona je objasnila da su svi skorašnji skokovi novozaraženih u određenim mestima isključivo vezani za porodična okupljanja, porodične kontakte i kontakte u radnim kolektivima.
Pročitajte još:
Zatim je epidemiolog Branislav Tiodorović izjavio da je situacija sa epidemijom koronavirusa u Srbiji na granici između nesigurne i toga da je potpuno pod kontrolom, zbog pojave novih žarišta koja, kako je naveo, ipak nisu iznenađenje za epidemiologe. On je istakao i da opasnost od pojave novih žarišta koronavirusa postoji svuda gde se ne sprovode i ne poštuju mere i da će se, ako bude bilo potrebe, mere uvoditi lokalno.
Onda je danas Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr. Milan Jovanović Batut“, rekla da je najveći broj novozaraženih poslednjih dana bio u Beogradu, ali je istakla da Beograd nije žarište, već je to najveći okrug sa najvećim brojem stanovnika.
A šta je tačno žarište virusa i možemo li ga uopšte ukalupiti u striktne forme?
Mada ne postoji jedna jedina definicija žarišta virusa, stručnjaci kažu da se može objasniti kao ograničeno geografsko područje na kom je veliki broj ljudi testiran pozitivno na koronu, i to nekoliko manjih grupa, odnosno klastera, piše Timesnownews.com.
Pročitajte još:
A kako i kada će nadležni neko područje proglasiti žarištem, zavisi od rizika, tj.koliko ti slučajevi zaraze prete da se prošire na dalja veća područja. Takođe, stručnjaci kažu da se ugrubo može reći da je klaster mesto sa više od 10 registrovanih pozitivnih slučajeva, dok žarište čini nekoliko takvih grupa.
Nakon svih informacija koje nam svakodnevno stižu mesecima unazad, a koje nije uvek lako obraditi i prihvatiti, iznova i iznova se izdvaja jedno – preostaje nam da se sami čuvamo koliko možemo.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar