Iščekivali smo trenutak kada će vanredno stanje biti iza nas. U tom zatvoru koji smo prihvatili kao stvar lične odgovornosti, ali i moranja, sve vreme smo razmišljali kada ćemo se i kako vratiti svojim mikrosvetovima, ljudima koje volimo, starimnavikama. I evo, pandemija nije nestala, ali nam je saopšteno da polako možemo da se vraćamo u normalu. Prof. dr Veljka Jovanovića sa Odseka za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu smo pitali kako ćemo se posle karantina vratiti u te normalne tokove.
Recept za to naravno ne postoji. Svako od nas je priča za sebe.
“Ono što znamo iz psiholoških istraživanja koja se bave prilagođavanjem ljudi na izazovne životne situacije, od kojih su mnoge dramatičnije i teže od pandemije, na primer ratovi i gubici bliskih osoba, jeste da se najveći broj ljudi uspešno prilagodi na nove okolnosti i da kroz teške životne periode prođe bez većih poteškoća i dugotrajnih negativnih posledica. Mnogi ljudi će verovatno iskusiti samo kratkotrajne probleme u navikavanju na nove okolnosti i vrlo brzo će se vratiti normalnom životu. Razlog za ovo je jednostavan i tiče se toga da su ljudska bića vrlo prilagodljiva na nove uslove života i da će većina osoba uspeti da prepozna koji resursi su im na raspolaganju i da će ih uspešno koristiti da bi nastavili da žive život u skladu sa svojim vrednostima i ciljevima”, kaže Veljko Jovanović.
Tokom pandemije smo sebi postavljali pitanja o tome kakav je svet u kome živimo, koja je stvarna vrednost ljudskog života, koliko su zdravlje i doživljaj sigurnost bitni, koliko su nam važni odnosi sa bliskim ljudima. Da li će nas to posle svega promeniti?
“S obzirom da smo bića koja promišljaju o sebi i svetu oko sebe, ovakve globalne krize nas primoraju da preispitamo svoju ulogu u svetu i naš odnos prema sebi i drugim ljudima, tako da možemo očekivati da ćemo se posle pandemije kao zajednica i kao pojedinci barem donekle promeniti. Važno je da znamo da će mnogi ljudi nakon pandemije steći nova iskustva i saznanja o tome šta im je zaista bitno u životu. Na primer, više će ceniti odnose sa prijateljima i porodicom, pridaće novu vrednost životu i doživljaju sigurnosti i bezbednosti, steći će nove uvide o tome na koji način mogu da se izbore sa životnim problemima i poteškoćama”, kaže za Nova.rs Veljko Jovanović.
Pročitajte još:
On otkriva da je uprkos tome što niko ne voli da se plaši (a dosta je onih koji i dalje strepe od bolesti, neizvesnosti, besparice) – strah jako koristan.
“Strah je emocija koja ima jasnu adaptivnu funkciju u kriznim situacijama koje mogu da nam ugroze zdravlje, kao što je pandemija koronavirusa. Strah nam pomaže da budemo oprezni i da se zaštitimo od potencijalno negativnih posledica. Dakle, kod događaja koji su realno opasni, strah je koristan, iako je neprijatan i donekle nam otežava da se ponašamo na načine na koje smo navikli u svakodnevnom životu pre pandemije. Drugim rečima, od straha ne treba da bežimo, jer on ima zaštitnu ulogu”, priča naš sagovornik.
Uprkos tome što svi jedva čekamo da “sve ovo prođe” sve češće se mogu čuti ljudi koji se suočavaju sa problemom motivacije. Mnogi od nas se pitaju – pa kako ću sad da se nateram da funkcionišem kao pre.
“Iako će nekim ljudima verovatno trebati više vremena i uloženog napora da se vrate svakodnevnim rutinama, možemo očekivati da će ipak većina ljudi relativno lako da se vrati ponašanjima i navikama koje su imali i pre pandemije. Ljudi najčešće precenjuju koliko će im biti teško da se vrate životnim navikama nakon neprijatnih događaja kao što je pandemija, ali je gotovo sigurno da će većina ljudi kroz taj period adaptacije da prođe bez većih poteškoća. Ljudi su mnogo snažnija, otpornija i prilagodljivija bića nego što mislimo, tako možemo da očekujemo da će većina osoba uspešno da se adaptira na životne okolnosti nakon pandemije”, poručuje Prof. dr Veljko Jovanović.
Malo je ipak lakše kada stručnjaci kažu da istraživanja i iskustva pokazuju da se većina nas lako prilagođava i da ćemo uspeti da se bez većih problema vratimo u normalu. Ipak, i dalje ne možemo planirati ništa – ni kratkoročno ni dugoročno I to je ono što pomalo plaši. Na kraju doktora Jovanovića pitamo – kako nastaviti dalje bez cilja.
“Ljudi su bića koja gotovo uvek imaju neki cilj ka kojem teže, čak i kada deluje da su okolnosti takve da nam ne ostavljaju mnogo prostora za planiranje. Istraživanja tokom pandemije pokazuju da većina ljudi veruje da će budućnost ipak biti dobra i da će uspeti da se izbore sa problemima koje pandemija nosi sa sobom. Ovo je izuzetno snažan motiv da i u situacijama neizvesnosti nastavimo da živimo životom koji za nas ima smisla, da se bavimo aktivnostima koje su nam važne i da pokušavamo da se izborimo sa teškim životnim događajima sa kojima se suočavamo svakodnevno”, zaključuje on.
Saveti za „vraćanje u normalu“
Psihološkinja Ana Mirković čitaocima našeg portala daje nekoliko saveta koji bi mogli da pomognu u periodu adaptacije na „povratak u normalu“.
Izlazite koliko morate, kad morate i zbog aktivnosti koje ne možete odložiti.
Radite ono što vam prija u meri u kojoj vam prija, nemojte po svaku cenu izlaziti da biste nadomestili dvomesečni karantin ukoliko imate osećaj neprijatnosti. I krenite postepeno sa ponovnom „socijalizacijom“.
Ukoliko osećate strah ili paniku – u redu je. Neizvesnost dovodi do zabrinutosti i doprinosi stvaranju emocije straha. Taj strah je opravdan, potpuno u skladu sa situacijom.
Budite obazrivi – virus je i dalje prisutan, a više je nego očigledno da i ljudi koje nazivamo strukom ne mogu da daju precizne predikcije kako će se situacija dalje odvijati. Nosite sa sobom dezinfekciona sredstva, držite socijalnu distancu i ponašajte se kao da imate virus koji ne želite da prenesete ljudima sa kojima ste u interakciji.
Kako smo iz perioda veoma ubrzanog života ušli u fazu potpuno usporenog života, a nije nam teško da prepoznamo da nam ni prvi ni drugi model nisu najprijatniji – iskoristite priliku da kreirate umereni život. Teško je, ali nema mnogo prilika koje nam pomažu u tome tako drastično, kao što nam je ova neprilika to omogućila.
Motivacija se zasniva na tri elementa: potrebi, pokretu i nagradi. Svi mi imamo potrebu da se družimo, radimo, da doprinosimo kvalitetu života i to proizvodi akciju o kojoj, pre doba korone, nismo mnogo razmišljali, a sada nam se svaka ta aktivnost čini kao veliki korak – izlazak iz kuće, odlazak na posao, rad sa drugim ljudima… Dobro je što nakon svake te aktivnosti sledi nagrada u vidu zadovoljstva, satisfakcije, osećaja uspešnosti. Kažu da su u poslu najuspešniji oni ljudi kod kojih ne postoji strah od promena. Verujem da je tako i u životu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare