Podeli:
respirator
Nema mnogo mesta za strah; Foto:: HO / AFP / Profimedia

Da li ću završiti na respiratoru i da li će to biti moj kraj? Mnogima je ovo pitanje prošlo kroz glavu poslednjih nedelja, a mi smo upravo na tu temu razgovarali sa pulmologom doc. dr Vladimirom Žugićem sa Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije, koji nam je pomogao da rešimo sve nedoumice u vezi sa upotrebom respiratora u borbi protiv koronavirusa.

Čujemo sve više da je respirator samo produžek agonije, da je sa njega povratak težak, te smo pitali doktora Žugića šta je istina i čemu služe veštačka pluća.

“To nije karta u jednom smeru. To zavisi od mnogo faktora. Mehaničkom ventilacijom kupujemo vreme kod jako bolesnih ljudi da bi u međuvremenu lekovi počeli da deluju. I ljudi moraju da razumeju da je to krajnja mera, da će jako mali broj pacijenata da bude lečen mehaničkom ventilacijom”, objašnjava za Nova.rs doc. dr Žugić.

Pročitajte još:

Zanimalo nas je i ko mora na respirator, odnosno kada je ovaj postupak neizbežan.

“Onaj ko ima tešku kliničku sliku, ko ima tešku upalu pluća kao posledicu koronavirusa mora na respirator. Mi primamo u bolnicu sve pacijente koji imaju upalu pluća i onda pratimo njihovo kliničko stanje. Ako dođe do pogoršanja te upale, pa ona onemogućava da pluća uzimaju kiseonik iz vazduha, onda moramo da ih stavimo na respirator da bismo im pomogli da dišu”, kaže doktor Žugić.

Čuli smo i da postoji više vrsta ovih aparata, da neki imaju tubu, neki samo masku, pa smo zamolili doktora da objasni koji resparatori su u upotrebi kod nas.

“Isključivo se koristi respirator sa tubusom. Takozvana ventilacija bez tubusa mnogo je manje efikasna kod korone nego kod drugih bolesti. Mi imamo i te neinvazivne ventilatore, ali oni se nisu pokazali previše efikasni kod koronoavirusa zbog same prirode bolesti”.

Mnoge građane su uplašili i neugodni snimci stavljanja tube pacijentu koji kruže društvenim mrežama, pa smo proverili koliko je to traumatično i da li je pacijent svestan tih dana dok je intubiran.

“Stavljanje tubusa nije traumatično jer se pacijent prilikom takvog čina uspava, a i daje mu se sredstvo za opuštanje mišića, tako da on ne oseća nikakvu posebnu tegobu. Takođe, on spava sve vreme dok je na respiratoru jer mi štedimo njegovu energiju za disanje. Dajemo mu relaksanse i sedative da bi spavao i da prosto ne bi bio budan sa tubusom u grlu”, kaže doktor.

Pročitajte još:

On ističe i da je uvek na prvom mestu život, pa posle komodidtet, ali da se lekari u svakom slučaju trude da pacijentu obezbede sav mogući komfor.

A kako izgleda skidanje sa veštačke ventilacije?

“Onda kada se uspostavi normalna razmena gasova u plućima, vreme je za detubiranje. A to zavisi od slučaja do slučaja i nema generalnih informacija. Što je teža bolest, i što su pacijentu više oštećena pluća, to će ići daleko teže, sve se prolongira, pa su moguće i komplikacije.”

On kaže i da moramo imati u vidu da se statistike tek sada rade, da ćemo pravu sliku imati na jesen, ali da podaci govore da se zdraviji i mlađi brže skidaju s respiratora.

“Jako mali broj će morati da se leči mehaničkom ventilacijom, relativno mali broj će morati u bolnicu. To stalno potenciramo, ali slabo nas čuju. Znamo da će oko 70 odsto ljudi proći uglavnom s blagim smetnjama i biti na kućnom lečenju. Respirator je krajnje sredstvo lečenja, kad lekari nemaju ništa bolje, onda pacijenta stavljaju na respirator. On je namenjen za preživljavanje pacijenta. Mi tako potpomažemo njegovo disanje, a za lečenje upale pluća od koronavirusa tu su lekovi.”

Dakle, strah treba ostaviti po strani i jednostavno se čuvati, ne izlaziti napolje sem u krajnjoj nuždi, da bi sve ovo što brže bilo iza nas.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama: 

Facebook

Twitter

Instagram