Foto:Screenshot/RTS

Iz sveta nam polako stižu izveštaji o posledicama koronavirusa, pre svega koje tragove ostavlja na plućima pacijenata. Pričali smo sa doc. dr Vladimirom Žugićem sa Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije koliko se za sada zna o tome i da li su te posledice trajne.

Korona je mesecima sa nama i čini nam se da smo je upoznali. Ipak, i dalje je toliko nepoznanica, pa i oko podataka o posledicama. Nedavno je iz Holandije stigla vest da su tamošnji lekari zaključili kako hiljade ljudi koji su preležali kovid 19 imaju trajna oštećenja pluća i samim tim imaju problema s disanjem, muči ih kratak dah.

„Mnogi potcenjuju posledice koronavirusa. Moguće su trajne posledice na plućima. Već smo primetili ožiljke na plućima, ona postaju tvrđa, čvršća, pa zbog toga pacijenti teže uzimaju kiseonik“, kazao je dr Leon van den Torn, vodeći holandski pulmolog, a prenosi Nltimes.nl.

Oštećenje pluća
Foto: IPA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

S druge strane, doktor Vladimir Žugić kaže da su ti izveštaji pomalo pesimistični.

„Nije baš tako. Oni koij su preležali kovid, a imali blagu bolest, neće imati posledice. To pokazuju naši podaci. Mi već mesec dana pratimo te bolesnike, radimo im testove plućne fiunkcije, zakazujemo i kontrole i vidimo da će pacijenti sa blagom formom bolesti proći bez ikakvih posledica.“

Nešto drugačije je sa pacijentima koji su imali težu kliničku sliku, i ako su bili na respiratoru i ako nisu bili, ali su preležali bolest u težem obliku.

Pročitajte još:

„Oni imaju rane posledice, na skeneru se vidi oštećenje plućne funkcije. To znači da im je smanjen kapacitet pluća i smanjena im je razmena gasova u plućima. To zapravo znači da se zamaraju i otežano dišu pri fizičkom naporu. Mogu normalno da hodaju po ravnom, ali problemi se javljaju čim, recimo, krenu uzbrdo, uz stepenice“, kaže doktor Žugić i dodaje da je izuzetno mali procenat pacijenata kojima je ta razmena gasova toliko poremećena da moraju da dobijaju kiseonik.

Doktor napominje i da su svi ovi podaci rani.

„Mi sad idemo u praćenje na tri meseca u narednih godinu dana. Tih pacijenata neće biti previše, oko 50, jer smo s tim počeli tek kad smo se uverili da testovi plućne funkcije nisu rizični za prenos bolesti.“

Doktor ističe i da sada ne možemo da znamo da li su oštećenja privremena ili trajna.

„To je sada tema u naučnoj zajednici i brojni centri su počeli da prate pacijente kao i mi, verovatno u mnogo većem broju, pa će se tek naknadno znati. Sada su uvodnici u plućnim časopisima uglavnom tome namenjeni jer svi misle samo o posledicama. Ne znamo da li su one privremene ili trajne, ali problema će svakako biti“, kaže doktor Žugić.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

 

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare