Podeli:
Lame
Foto: JUAN MABROMATA / AFP / Profimedia

Naučnici sa Univerziteta Reding misle da će upravo lame biti ključne za pobedu ljudi nad koronavirusom.

Jedna Lama, po imenu Fifi, već se proučava na Institutu Rozalin Franklin pri Univerzitetu Reding – a pomoću njenih antitela naučnici žele da razviju imunoterapiju protiv kovida 19, piše BBC.

Za nekoliko meseci počeće i klinička istraživanja „koktela sa antitelima“, a svi podaci o toku istraživanja objavljuju se u časopisu Nature Structural and Molecular Biology. Cilj je da se veštački proizvedu antitela koje lame imaju prirodno –  a koja su relativno mala i mnogo jednostavnija po strukturi nego antitela koja se stvaraju kod ljudi.

Profesor Džejms Nejsmit, dorektor instituta Rozalin Franklin, kaže da je tehnika koju naučnici promenjuju slična pokušaju narezivanja ključa za bravu.

„Antitela lame su ključ koji se ne odgovara bravi u potpunosti – može da prođe kroz bravu, ali ne može da je otključa“, kaže naučnik.

„Zbog toga na osnovu ovog ključa pokušavamo da narežemo onaj koji bi odgovarao ljudima“, dodaje Nejsmit.

Naš organizam na pretnje odgovara stvaranjem antitela, koja predstavljaju molekule koji neutrališu viruse i bakterije koji napadaju organizam.

„Ako se ponovo zarazite, vaša antitela pronalaze virus i uništavaju ga“, objašnjava Nejsmit.

Već znamo da je u lečenju koronavirusa efikasna terapija antitelima, pri kojoj se krv sa antitelima, uzeta od ljudi koji su preležali korona virus, daje zaraženima.

Lame bi promenile i poboljšale tu terapiju tako što bi bila omogućena laboratorijska proizvodnja odgovarajućih antitela. Deo antitela lame, napravljen u laboratoriji, naziva se nanotelo, objašnjava profesor Smit.

„Laboratorijski proizvodimo nanotela koja ubijaju korona virus izuzetno efikasno, bolje nego bilo koji drugi metod koji nam je poznat. Ona potpuno neutrališu virus“, kaže naučnik.

Saznajte sve o koroni:

Nanotela uništavaju virus tako što se kače na specifičan protein koji se nalazi na krunici, van kapsule virusa. Na taj način, virus je demobilisan i ne može da se zakači za ljudske ćelije.

„U suštini, u laboratoriji rekreirano uslove u kakvim bi se antitela i virus našli u ljudskom organizmu“, kaže profesor Najsmit.

„Takođe, ovakve uslove možemo da stvorimo vrlo brzo, pa ako se virus iznenada bude promenio, mi ćemo moći da napravimo odgovarajuća nanotela u laboratoriji“, dodaje.

Ispitivanja na životinjama počinjuovog leta,  kako bi pre kraja godine mogla da uđu u klinička ispitivanja.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar