Karantin, pandemija, samoizolacija, kovid-19 - to su samo neke od reči koje se poslednjih nedelja spominju u svim razgovorima, medijima, društvenim mrežama, pa i u sopstvenim mislima teško da možemo da pobegnemo od njih. Međutim, ispostavilo se da ih često brkamo i da ne znamo uvek da napravimo razliku između pojedinih izraza.
A različite reči postoje s razlogom – jer opisuju različita stanja ili stvari. Zato smo danas pripremili mini rečnik korona-izraza, koji može da vam bude od pomoći.
Izolacija
Izolacija je razdvajanje ljudi koji su bolesni od onih koji su zdravi, navodi američki Centar za prevenciju i kontrolu bolesti (CDC). Dakle, ova mera se korsti za one koji su pozitivni na novi koronavirus. Često smo se susretali i sa terminom „kućna izolacija„, što znači da oboleli treba da sedi kod kuće, odvojen od svih ostalih ljudi, a ukoliko živi sa drugim članovima porodice, da vreme provodi samo u jednoj sobi, sa izlaskom samo do toaleta, i to sa maskom. Ova mera više ne bi trebalo da se sprovodi, jer svi koji su pozitivni treba da budu smešteni ili u bolnicu (ukoliko imaju težu kliničku sliku) ili u neku od privremenih bolnica, kao što je „Sajam“.
Samoizolacija
Samoizolaciji pristupaju ljudi koji su potencijalno bili u kontaktu sa nekim ko je zaražen, a kako bi se sačekalo da prođe inkubacioni period i videlo da li će razviti simptome ili ne. Samoizolacija se najčešće sprovodi u kućnim uslovima, pa je nazivamo i kućnom samoizolacijom. Ova mera podrazmeva da nećete stupati u kontakt ni sa kim i da nećete napuštati dom, dok ne prođe inkubacioni period, kako ne biste potencijalno zarazili nekoga, a da toga niste ni svesni, jer još uvek nemate simptome. Kućna samoizolacija se naziva još i kućni karantin. Takođe, odnosi se i na ljude koji spadaju u visokorizične grupe.
Karantin
U karantinu se, baš kao i u samoizolaciji, nalazite ukoliko ste bili u kontaktu sa zaraženim, kako bi se videlo da li ćete razviti simptome. Možete sami da se stavite pod karantin, i u tom slučaju je to samoizolacija, a možete i da budete odvedeni u neki od karantinskih smeštaja, kakav je bio slučaj sa pojedinim ljudima koji su se vratili u Srbiju iz inostranstva od početka vanrednog stanja. Karantin, dakle, nije za potvrđeno bolesne ljude – oni su u izolaciji – već za one za koje se ne zna da li su zaraženi ili nisu. Ovo je najstroža mera koju najčešće sprovodi država, kako bi odvojila potencijalno zaražene od ostatka stanovništva.
Društveno distanciranje
Ovo je izraz koji, sve do pandemije koronavirusa, nije bio rasprostranjen u Srbiji. U pitanju su sve one mere koje se preduzimaju kako bismo fizički distancirali ljude jedne od drugih. Na nivou države, to podrazumeva zatvaranje škola, kafića, teretana, podsticanje firmi da omoguće zaposlenima da rade od kuće, ukidanje javnog prevoza… Na pojedinačnom nivou, to znači da nećete dolaziti u kontakt sa drugim ljudima ukoliko to nije neophodno, a i kada do toga dođe, treba da održavate udaljenost od najmanje dva metra. Najbolji vid društvenog distanciranja je ostanak kod kuće. Drugim rečima, ukoliko ste zdravi i niste bili u kontaktu sa nekim ko je zaražen, a sedite kod kuće i izlazite samo kada za to postoji preka potreba, vi niste ni u izolaciji, ni u samoizolaciji, ni u karantinu, vi ste se odlučili za ozbiljne mere društvenog distanciranja i hvala vam na tome.
Pročitaj još:
Upravo društveno distanciranje se pokazalo kao najbolja i najefikasnija mera u suzbijanju zaraze, budući da sve prethodno spomenute mere stupaju na scenu tek kada smo bolesni ili znamo da smo bili u kontaktu sa nekim ko je zaražen. A svi oni koji su zaraženi, a toga nisu svesni – jer nemaju simptome – i oni koji su bili u konkaktu sa nekim ko je zaražen, a nema simptome (pa samim time ni ne zna da je bio u kontaktu sa nekim ko je zaražen) nastavili bi, da nema društvenog distanciranja, da šire zarazu. Takođe, i svi oni koji su zdravi bi vrlo lako došli u kontakt sa virusom. Zato – društveno distanciranje.
Samo-praćenje
Podrazumeva praćenje sopstvenog stanja i eventualnih simptoma, za ljude koji su u samoizolaciji ili kućnom karantinu. U ovakvim slučajevima od najveće važnosti su redovno merenje temperature i proveravanje da li ste razvili neki od simptoma Kovida-19 i, ukoliko do toga dođe, pravovremeno javljanje lekaru.
Respiratorna higijena
Ne, ne podrazumeva da ćete redovno da ispirate nos fiziološkim rastvorom, već je u pitanju izraz koji se odnosi na svojevrstan bonton prilikom kašljanja ili kijanja. Naime, dobra respiratorna higijena podrazumeva da ćete pokriti usta maramicom ili laktom kada kijate/kašljenje, a nakon toga ćete maramicu baciti u kantu za otpatke, a ruke dobro oprati ili dezinfikovati sredstvom na bazi alkohola.
Epidemija i pandemija
Epidemija se definiše kao izbijanje bolesti na širokoj geografskoj regiji, koja pogađa veliki procenat populacije te regije. Gotovo uvek se odnosi na infektivne bolesti, mada ređe može da se koristi i za neka druga oboljenja (često slušamo priče o epidemiji gojaznosti, na primer, iako nije u pitanju zarazna bolest). Pandemija je slična epidemiji, samo što se širi na mnogo većoj geografskoj oblasti – na čitavom kontinentu ili po celom svetu, kao što je to slučaj sa novim koronavirusom. Epidemija u jednoj zemlji ne mora da preraste u pandemiju – zapravo, najčešće ni ne preraste – dok globalna pandemija, s druge strane, ne mora da znači da ćemo imati epidemiju te bolesti u svakoj zemlji. Tako smo ovog puta imali slučaj da je pandemija koronavirusa proglašena 11. marta, dok je epidemija u Srbiji proglašena tek osam dana kasnije.
Koronavirus
Koronavirusi su grupa virusa koji uzrokuju bolest u rasponu od blage prehlade (koje su najčešće) do teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS). Prvi put su izolovani 1962. i od tada do danas su dokazani kao uzročnici oboljenja kod sisara i ptica. Postoje koronavirusi koji uzrokuju oboljenje samo kod životinja. Infekcije koronavirusima su česte u ljudskoj populaciji. Procenjuje se da virusi iz ove grupe prouzrokuju oko polovine svih respiratornih infekcija kod čoveka. Dakle, sam izraz koronavirus nije nov, niti se odnosi na neki konkretan virus, već na čitavu grupu. Konkretan virus sa kojim se danas suočavamo zvanično se zove…
SARS-CoV-2
Pročitaj još:
To je naziv virusa. Naziv je dobio jer je blizak rođak virusa koji izaziva SARS, a u pitanju je skraćenica za Severe Acute Respiratory Syndrome Coronavirus Two (Težak akutni respiratorni sindrom korona virus dva). Često se naziva i „novi koronavirus“ ili, jednostavno, koronavirus – iako je to naziv za čitavu grupu virusa, nije greška nazvati ga tako, jer u trenutku pandemije svi znaju na šta se odnosi i ne postoji šansa da će ga neko pobrkati sa nekim drugim koronavirusom.
Kad dobijemo virus, potrebno je da prođe period inkubacije koji može da traje od jednog, pa sve do 25 ili 28 dana, mada najčešće traje kraće od dve nedelje. Kada se razbolimo, onda imamo bolest…
Kovid-19
Dakle, Kovid-19 nije niti je ikada bio naziv za virus, već za bolest koju virus izaziva. Baš kao što svinjski grip nije virus, već bolest (a virus je H1N1) tako ni Kovid-19 nije virus. Ime ovoj bolesti je nadenula SZO, i skraćenica je od coronavirus disease-2019, tj. bolest koronavirusa-2019.
