Podeli:
štrajk glađu
Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Štrajk glađu postao je u savremenom dobu sredstvo kojim se uglavnom zatvorenici ili politički aktivisti bore za ostvarenje željenog cilja, kad zakažu sve druge mogućnosti. Kad do toga dođe, u fokusu uglavnom budu ti njihovi zahtevi, a manje kako i koliko potpuni izostanak hrane deluje na telo. A posledice su brojne - slabost, infekcije, gubitak vida, pa i smrt.

Čuveni britanski medicinski magazin Lanset objavio je još 2007. skup važnih napomena o štrajkačima glađu. Naime, ukoliko je onaj ko štrajkuje glađu na početku svog protesta u dobrom zdravstvenom stanju, manji je rizik da će umreti od pothranjenosti najmanje šest do osam nedelja. Ali oni koji su bolesni zaista mogu da umru od pothranjenosti i za tri nedelje. Međutim, ako osoba odbija tečnost, pa čak i vodu, stanje će se vlo brzo pogoršati, pa je smrt moguća za sedam do 14 dana, posebno u letnjim mesecima, pišu na portalu Live science.

Napadi gladi nestaju za tri dana

Zanimljivo je da napadi gladi tokom štrajka obično prođu posle dva do tri dana, tvrde u California Correctional Health Care Services.

Trećeg dana telo počinje da koristi protein iz mišića da bi stvaralo glukozu, šećer potreban za metabolizam ćelija. Nivo važnih elektrolita, poput kalijuma, drastično pada, a uz to telo gubi i masti i mišićnu masu.

Pročitajte još:

Nakon dve nedelje onaj ko štrajkuje glađu sve teže može da stoji, oseća se tromo, slabo, gubi koordinaciju, srce mu sporije radi. Nivo vitamina B1 pada posle dve do tri nedelje, što može uzrokovati više neuroloških problema, među kojima su kognitivna oštećenja, gubitak vida, smanjena motorika.

Moguće trajne posledice i smrt

Posle više od mesec dana potpunog gladovanja, tj. kada ode više od 18 odsto telesne težine, vrlo su izvesne brojne trajne zdravstvene kompikacije. Ta osoba onda vrlo teško guta vodu, moguće je da će izugbiti vid i sluh, teško diše, pojedini organi mogu da počnu da otkazuju. Onaj ko štrajkuje glađu više od 45 dana može da umre, pre svega zbog kardiovaskularnog kolapsa ili brojnih infekcija.

Uobičajeno i agresivno ponašanje

Osim fizičkih posledica, štrajkači glađu osećaju i one psihičke, menjaju se, pa je agresivno i impulsivno ponašanje uobičajeno. Baš zbog toga je veći rizik da će štrajkači glađu izgladnjivati sebe do smrti, kažu u Journal of Medical Ethics.

A čak i kada štrajk prođe, povratak hrani nosi brojne rizike, pošto se metabolizam promenio, pa taj povratak ishrani treba da bude pažljiv, savetuju stručnjaci.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar