Psiholozi istraživači sa katedre za psihologiju Fakulteta za pravne i poslovne studije "dr Lazar Vrkatić" u Novom Sadu u finalnoj su fazi izrade studije koja se bavi pitanjem mentalnog zdravlja stanovništva tokom COVID-19 pandemije, saznaje Tanjug.
Istraživanje pod nazivom „Subjektivno blagostanje u vreme pandemije kovid 19“ prva je longitudinalna studija u Srbiji u aktuelnom trenutku koja podrazumeva praćenje promena mentalnog zdravlja ispitanika tokom dužeg vremenskog intervala. Dok su većinski napori svih država u svetu usmereni na suzbijanje pandemije, pitanje mentalnog zdravlja stanovništva ostaje zapostavljeno kaže doc. dr Dušana Šakan, član istraživačkog tima.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, socijalno distanciranje i obavezan karantin neophodne su mere za očuvanje fizičkog zdravlja ljudi, ali iskustva iz prethodnih pandemija svetskih razmera pokazuju da one mogu imati dalekosežne negativne posledice po mentalno zdravlje. Na primer, u istraživanjima nakon pandemije virusa SARS, registrovani su simptomi postraumatskog stresnog poremećaja i depresije, koji su bili značajno izraženiji kod ljudi koji su bili u dužem karantinu, a ti problemi pratili su ih i nekoliko godina kasnije.
Studija novosadskih psihologa trenutno ulazi u završnu šestu nedelju ispitivanja, a u njoj je učestvovalo 1.200 ljudi. Zahvaljujući naporima istraživačkog tima, koji su činili studenti poslovne psihologije, više od polovine ispitanika učestvovalo je u svakoj od šest etapa istraživanja.
Još o mentalnom zdravlju:
„Interesovale su nas promene i determinante subjektivnog blagostanja u vreme vanrednog stanja izazvanog proglašenom pandemijom. Drugim rečima, istraživanje je imalo za cilj praćenje promena ličnog doživljaja pandemije. Uporedo smo pratili kako se mentalno zdravlje ljudi menja u odnosu na različite mere Vlade Srbije, od najrigoroznijih (npr. potpuni karantin za vreme Vaskrsa) do slabljenja tih mera u maju“, objašnjava doc. dr Dragan Žuljević.
Nakon prvih analiza među najinteresantnijim rezultatima je da strah od smrti ispitanika nije bio prisutan u velikoj meri od starta merenja uprkos ozbiljnosti globalne situacije sa pandemijom, čak je vremenom i dodatno opadao. Osobe sa hroničnim bolestima više strahuju za svoj život, a strah od smrti je više izražen i kod ispitanika koji inače češće doživljavaju negativne emocije i imaju izraženu anksioznost, pokazala je studija.
„Jedan od faktora koji je značajno uticao na održavanje optimalnog mentalnog funkcionisanja bilo je zadovoljstvo komunikacijom sa ukućanima. Merili smo takođe i koliko se menjao pozitivan ili negativan pogled na svet u toku pandemije. Dosadašnji rezultati ukazuju da ne postoji velika promena kod onih koji su u pandemiju ušli sa pozitivnim mislima, odnosno njihov optimizam se održao, ali postoji promena kod onih koji su više negativno orijentisani ušli u pandemiju, odnosno njihov negativni pogled na svet postao je još izraženiji. Možemo zaključiti da je epidemija, zajedno sa uvedenim merama potencijalni okidač za sve veći doživljaj negativnih emocija u odnosu na ranije“, ukazuje član tima Nikola Rokvić.
Nivoi stresa, anksioznosti i depresivnosti povišeni su u populaciji u odnosu na merenja pre pandemije i to značajno viši kod žena nego kod muškaraca. S druge strane, zadovoljstvo životom u vreme pandemije jasnije je bilo izraženo kod žena u odnosu na muškarce.
„Mogli smo da očekujemo stabilnost ili pak povećanje u zadovoljenju potrebe za povezanošću sa drugim ljudima, jer su ljudi zbog mera socijalnog distanciranja i karantina ostajali kod kuće sa svojim porodicama. Rezultati su, međutim, ukazali na obrnut sled – zadovoljenje potrebe za povezanošću umanjeno je u odnosu na vreme pre pandemije, najverovatnije jer je situacija u suštini nametnuta, a ne slobodno odabrana“, pojasnila je dr Šakan.
U naredne dve nedelje očekuje se završetak kompletne studije, nakon čega će biti objavljeni rezultati koji će u celosti biti dostupni javnosti. Takođe, deo dobijenih podataka biće iskorišćen i za veliku međunarodnu studiju koja se bavi raznim aspektima kovid 19 pandemije.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar