Majka mu se ubila, sin se slučajno upucao, a žena izvršila samoubistvo kada je saznala za njegovo neverstvo: Tragičan život slavnog glumca

Ipak, njegov privatni život bio je sve samo ne idiličan.

Jedan od prvih velikih udaraca dogodio se još u Henrijevom detinjstvu. Kada je imao 10 godina, njegova majka Elma izvršila je samoubistvo. Taj gubitak obeležio je njegovo odrastanje, a porodične tragedije nastavile su da se nižu i posle mnogo godina.

Posebno težak događaj pogodio je Fondinu porodicu kada je njegov sin Piter, tada jedanaestogodišnjak, doživeo ozbiljnu nesreću sa vatrenim oružjem kada se slučajno upucao. Povreda je bila izuzetno teška, a dečakov život jedno vreme visio je o koncu. Usledili su dugi meseci lečenja i oporavka.

Odnos između Henrija i njegovog sina vremenom je postao izuzetno komplikovan. Fonda je važio za čoveka koji teško pokazuje osećanja, pa je Piter odrastao bez nežnosti i potvrde koju je želeo od oca. Ni uspeh koji je kasnije ostvario kao glumac nije automatski doneo njihovo zbližavanje.

Dodatni teret njihovom odnosu predstavljala je tragedija koja je zadesila Piterovu majku Frensis. Nakon što je saznala za Henrijevu prevaru, njeno psihičko stanje se ozbiljno pogoršalo. Završila je u sanatorijumu, gde je 1950. godine oduzela sebi život prerezavši grkljan.

Henri je pokušavao da decu zaštiti od pune istine o njenoj smrti. Umesto da im kaže šta se dogodilo, govorio im je da je majka preminula od srčanog udara. Piter je tek nekoliko godina kasnije saznao šta se zaista dogodilo, što je dodatno narušilo njegovo poverenje u oca.

Njih dvojica bili su i pripadnici potpuno različitih generacija. Piter je tokom šezdesetih postao jedan od simbola nove američke kulture i stekao veliku popularnost filmom "Goli u sedlu". Henri je pripadao starijoj holivudskoj školi i imao drugačiji pogled na život, karijeru i ponašanje.

Piter je, prema sopstvenim kasnijim sećanjima, dugo pokušavao da pronađe očevu naklonost. Gluma je bila jedan od načina na koji je želeo da dokaže svoju vrednost, ali Henri nije bio sklon da ga otvoreno hvali ili pokazuje zadovoljstvo njegovim rezultatima. Takav odnos ostavio je snažan trag na sinu.

Ipak, godine su donele promenu koju ranije verovatno nisu mogli da zamisle. Kada je Henri Fonda ostario i ozbiljno oboleo, Piter je ostao uz njega i posećivao ga. Tokom jednog od njihovih poslednjih razgovora, sin je ocu konačno izgovorio da ga voli.

Henrijeva reakcija bila je emotivna. Rasplakao se i uzvratio istim rečima. Za Pitera je taj kratki razgovor imao ogromnu težinu jer je predstavljao ono što je čekao praktično čitavog života.

Njihov odnos nikada nije mogao da izbriše ono što se dogodilo tokom prethodnih decenija, ali je taj završni trenutak doneo nešto što im je dugo nedostajalo – otvoreno priznanje ljubavi. Posle svih sukoba, ćutanja i neizgovorenih osećanja, otac i sin uspeli su da se približe tek kada im je ostalo veoma malo vremena.