Napustila je glumu, a onda je stigao poziv koji je sve promenio: Životna priča glumice koju pamtimo kao stariju Rouz iz "Titanika"

Film "Titanik" režirao je Džejms Kameron, a u glavnim ulogama Rouz i Džeka našli su se Kejt Vinslet i Leonardo Dikaprio.

Stariju Rouz glumila je Glorija Stjuart koja je imala svega dve godine kada je pravi Titanik udario u ledeni breg i portonuo.

Ko je bila Glorija Stjuart?

Rođena je kao Glorija Frensis Stjuart 4. jula 1910. godine u Santa Moniki. Odrastala je u katoličkom duhu, a već sa devet godina, ostala je bez oca. U znak sećanja na njega, tokom školovanja je počela da koristi puno ime Glorija Frensis Stjuart, dok je u školskim dokumentima bila zavedena kao Glorija Fej Finč.

Njena majka se kasnije ponovo udala, ali odnos sa očuhom bio je napet i težak, što je Gloriju dodatno podstaklo da se osamostali i što pre napusti porodični dom. Upisala je Univerzitet u Berkliju, gde je studirala filozofiju i dramu, sa snovima o pozorištu i velikom filmskom platnu.

Tokom studentskih dana, zanimale su je i ideje komunizma, jer je verovala da takav društveni poredak može doneti nadu onima koji je nemaju.

"Pričali su mi da je to za siromašne i potlačene. Zato me je privuklo. Ali, nisu za članove primali mlađe od 18 godina, pa nisam mogla da im se priključim", rekla je ona jednom prilikom.

Već na kraju prve godine fakulteta, udala se za mladog vajara Blera Gordona Njuvela. Preselili su se na obalu Kalifornije i živeli skromno – u staroj kolibi, dok je Glorija radila kao konobarica, a Bler vodio improvizovani teren za mini-golf. Taj period opisivala je kao "divno boemski“, a upravo tada je počela ozbiljnije da se bavi pozorištem.

Nastupajući u Čehovljevom „Galebu“, privukla je pažnju predstavnika studija Paramount i Universal. Obe kuće želele su da je angažuju, a odluka je doneta bacanjem novčića – sreća je bila na strani Paramounta. Iako je sebe doživljavala prvenstveno kao pozorišnu glumicu, Glorija je znala da filmski ugovor znači finansijsku sigurnost, jer su ona i suprug u tom trenutku bili, kako je govorila, „potpuno bez prebijene pare“.

Filmska karijera 

Filmski debi ostvarila je u ostvarenju „Ulica žena“, nakon čega su ponude počele ubrzano da stižu. Već do 1932. godine, uvrštena je među mlade glumice sa velikim potencijalom u Holivudu.

Publika ju je gledala u hororu Džejmsa Vejla „Stara mračna kuća“ (1932), zatim u ostvarenjima „Evo, dolazi mornarica“ (1934), „Zarobljenik ostrva ajkula“ (1936), „Rebeka sa farme Sanibruk“ (1938), kao i razmaženu bogatašicu u „Kopačima zlata“ (1935).

Od 1932. do 1946, snimila je čak 46 filmova. Ipak, glavne uloge su je uglavnom zaobilazile. Tumačila je sporedne, šarmantne likove, često u senci tadašnjih velikih zvezda.

Napuštanje glume i ljubavni život

Vremenom se umorila od takvog položaja. Razočarana, sakupila je sve scenarije, profesionalne fotografije i dokumenta vezana za karijeru i – spalila ih. Bio je to njen radikalan oproštaj od glume.

Glorija je napustila glumu 1946. godine, a vratila joj se tek nakon tri decenije. U međuvremenu se razvela od Blera i udala za scenaristu Artura Šikmana, sa kojim je dobila ćerku. Živela je između Njujorka i Italije, posvetila se slikarstvu, organizovala izložbe, dizajnirala ručno štampane knjige, osnovala Udruženje filmskih glumaca i učestvovala u radu Holivudske antinacističke lige.

Nakon što je 1978. ostala udovica, ljubav je ponovo pronašla u sedamdesetim godinama – sa štamparom Vardom Ričijem, s kojim je bila do njegove smrti 1996.

U tom periodu, povremeno se vraćala glumi, uglavnom kroz manje projekte i epizodne uloge tokom sedamdesetih i osamdesetih godina.

Povratak koji je obeležio istoriju filma

Kada je imala 86 godina, Džejms Kameron započeo je potragu za glumicom koja bi mogla da oživi stariju Rouz u „Titaniku“. Glorija Stjuart tada nije bila poznata širokoj publici, što je njen angažman učinilo još upečatljivijim.

U maju 1996. godine, dobila je poruku sa ponudom za ulogu u filmu koji se tada još uvek razvijao. Već sutradan, Kameronova direktorka kastinga Moli Fin posetila ju je zajedno sa asistentkinjom Emili Šveber, koja je snimila Glorijino lice. Snimak je odmah prosleđen Kameronu.

"Nisam bila nimalo nervozna. Znala sam da ću čitati lik starije Rouz sa saosećajnošću i nežnošću koju je Kameron hteo", istakla je ona svojevremeno.

Ubrzo je saznala da je dobila ulogu.

Većina njenih scena snimana je u Halifaksu, u Novoj Škotskoj, tokom tri letnje nedelje 1996. godine.

Postojao je, međutim, neobičan problem - Glorija je bila toliko vedra i lepa da je teško delovala kao žena starija od sto godina. Zbog toga je svakog dana provodila i do sat i po u šminkernici, kako bi izgledala starije i iscrpljenije.

Za ulogu Rouz bila je nominovana za Oskara i Zlatni globus, kao i za brojna druga priznanja, a osvojila je i nekoliko nagrada za najbolju sporednu glumicu.

Glorija Stjuart preminula je u 101. godini u Los Anđelesu. Iza sebe je ostavila četvoro unučadi i dvanaestoro praunučadi, a njen doprinos filmskoj umetnosti zauvek je obeležen zvezdom na Holivudskom bulevaru slavnih.