Ženio se tri puta, imena za sinove je birao na poseban način, a u Jugoslaviji je doživeo kliničku smrt: Buran život i neverovatna karijera Donalda Saterlenda

Detinjstvo mu nije bilo lako. Rane godine obeležile su teške zdravstvene bitke sa dečijom paralizom, reumatskom groznicom i hepatitisom. Ipak, bolest ga nije sprečila da razvije izuzetno živu maštu. Kao dečak u gradiću Hemptonu, a kasnije ponovo u rodnom Sent Džonu, počeo je da se zanima za hokej, ali i za kreativne veštine poput lutkarstva.

Kada je imao 12 godina, porodica se seli u Bridžvoter u Novoj Škotskoj. Tamo je sa samo 14 godina napravio prve korake u medijima, radeći kao mladi dopisnik za lokalnu radio-stanicu CKBW. Prekretnica nastaje tokom studentskih dana na Univerzitetu u Torontu. Iako je prvobitno upisao mašinstvo, ljubav prema pisanoj reči i sceni prevagnula je, te je prešao na studije engleskog jezika i drame. Tokom studija je upoznao i svoju prvu suprugu, Lois Mej Hardvik. Kada je diplomirao 1958. godine, Saterlend je već doneo konačnu odluku – umesto inženjerskog poziva, izabrao je neizvesnu glumačku stazu i 1957. otišao u London na prestižnu akademiju LAMDA.

Evropski počeci i proboj u Holivudu

Prve glumačke korake na evropskom tlu, Saterlend pravi u pozorištima u Škotskoj i na londonskom Vest Endu. Tokom prve polovine šezdesetih, njegov specifičan izgled i markantna pojava donose mu manje uloge u britanskim horor filmovima, često uz legendarnog Kristofera Lija, kao i u popularnim televizijskim serijama poput "Sveca" sa Rodžerom Murom.

Upravo mu je poznanstvo sa Murom otvorilo vrata za ulogu koja će mu zauvek promeniti život. Godine 1967, dobija ulogu u kultnom ratnom spektaklu Dvanaest žigosanih (The Dirty Dozen). Film postiže ogroman komercijalni uspeh, a Saterlend, prepoznat kao vanserijski talenat, donosi odluku da spakuje kofere i preseli se u epicentar filmske industrije – Holivud.

Sedamdesete godine prošlog veka bile su zlatno doba Saterlendove karijere. Godina 1970. bila je trijumfalna - najpre briljira kao cinični hirurg Hoki Pirs u Altmanovoj antiratnoj satiri M*A*S*H, a odmah zatim osvaja publiku ulogom harizmatičnog hipi komandanta tenka u klasiku Kelijevi heroji (Kelly's Heroes).

Tokom snimanja kultnog trilera Klut (Klute, 1971), u kojem je glumio detektiva, započinje strastvenu ljubavnu vezu sa partnerkom sa ekrana, Džejn Fondom. Kao žestoki protivnici Vijetnamskog rata, njih dvoje su pokrenuli i alternativnu umetničku trupu F.T.A. sa kojom obilaze vojne baze na Pacifiku, nastupajući za američke vojnike koji su delili njihov antiratni stav. Zbog ovog aktivizma, Saterlend je godinama bio pod prismotrom CIA i NSA.

Umetnički, sedamdesete su mu donele neverovatan raspon uloga: od uznemirujućeg psihološkog horora Ne okreći se (Don't Look Now, 1973), preko naslovne uloge u Felinijevom Kazanovi (1976), pa sve do tumačenja sadističkog fašiste Atile u Bertolučijevom remek-delu Dvadeseti vek. Deceniju zatvara ulogama u naučnofantastičnom klasiku Invazija kradljivaca tela (1978) i neočekivanom komičnom izletu u filmu Zoološka kuća (Animal House), koji ga je približio mlađim generacijama.

Ulazak u zrelu fazu karijere, Saterlendu donosi ulogu ožalošćenog i emotivno rastrzanog oca u filmu Roberta Redforda Obični ljudi (Ordinary People, 1980). Njegov suptilni, duboko emotivni portret čoveka koji pokušava da očuva porodicu nakon tragedije, doneo mu je nepodijeljene pohvale kritike i nominaciju za Zlatni globus.

Tokom osamdesetih i devedesetih, profilisaće se kao jedan od najpouzdanijih karakternih glumaca u Holivudu. Podjednako je bio uverljiv kao nemilosrdni zatvorski čuvar nasuprot Silvesteru Staloneu u filmu Iza rešetaka (Lock Up, 1989), misteriozni doušnik "Gospodin Iks" u Stounovom političkom trileru Dž. F. K. (1991), ili pak prefinjeni njujorški galerista u drami Šest stepeni razdvajanja (Six Degrees of Separation, 1993).

Televizijski rad mu takođe donosi prestižna priznanja. Za ulogu u napetom HBO-ovom filmu Građanin Iks (Citizen X, 1995) nagrađen je nagradom Emi i Zlatnim globusom, a uspeh na televiziji ponavlja i 2002. godine, ulogom u filmu Put u rat (Path to War). U tom periodu, u privatnom životu, pronalazi mir u trećem braku - sa kanadskom glumicom Fransin Raset, sa kojom dobija tri sina - Rega, Rosifa i Angusa.

Pozne godine i globalni fenomen "Igara gladi"

Iako u poznim godinama, Saterlend nije usporavao tempo. Godine 2010, ukazana mu je čast da nosi olimpijsku zastavu na svečanom otvaranju Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru.

Nova generacija publike upoznala ga je i zavolela kroz ulogu hladnokrvnog i proračunatog predsednika Koriolana Snoua, glavnog negativca u izuzetno uspešnoj filmskoj franšizi Igre gladi (The Hunger Games, 2012–2015). Saterlend je ulogu odigrao sa prepoznatljivom, prefinjenom zlobom koja je oduševila milione gledalaca širom sveta.

Godine 2017, Američka filmska akademija konačno ispravlja istorijsku nepravdu - iako nikada u karijeri nije bio zvanično nominovan za Oskara za pojedinačnu ulogu, uručen mu je Počasni Oskar za životno delo. Saterlend je nastavio da radi gotovo do samog kraja, ostvarivši zapažene uloge u serijama Poverenje (2018), Slom (2020) i Čuvari zakona: Bas Rivs (2023).

Privatni život

Prvu suprugu, Luis Hardvik, upoznao je još na fakultetu i venčali su se 1959. Međutim, razveli su se 1966, kada je Donald upoznao koleginicu Širli Daglas, kojom se oženio iste te godine.

Sa Širli je dobio blizance Rejčel i Kifera, ali je razvod usledio 1970. Nakon toga je imao aferu sa koleginicom Džejn Fondom, a onda se zaljubio u još jednu glumicu - Fransin Raset.

Sa Fransin je dobio tri sina - Rouga, Angusa Redforda i Roberta. Zanimljivo je da je Donald svim svojim sinovima dao imena po rediteljima sa kojima je sarađivao. Tako Kifer nosi ime po Vorenu Kiferu, Rosif po Frederiku Rosifu, Roug po Nikolasu Rougu, a najmlađi - Angus Redford, po Robertu Redfordu.

Kako se čini, kraj Fransin je pronašao svoju sreću i sa njom je ostao do kraja. Jednom prilikom je i sam govorio o ovoj ljubavi.

"Teško je to izraziti rečima. Fransin je posebno ljudsko biće. Udvarali su joj se najveći intelektualci našeg doba. Glumila je kod Žan-Pola Sartra. Bila je muza Frederiku Rosifu. Mislim da je Džoan Vudvord dobro rekla za svog muža Pola Njumana: 'Lepota ode, i seks ode, ali moj muž me svaki dan zasmejava'. I mene moja žena zasmejava. Neprestano se smejemo", rekao je on svojevremeno.

Donaldova ćerka bavi se režijom, dok su Kifer i Rosif poznati glumci.

Kifer je sa ocem glumio u vesternu "Forsaken" iz 2015, a tu su tumačili oca i sina. Osim ovog, gledali smo ga u ostvarenjima Ostani uz mene, Izgubljeni dečaci, Tanka linija smrti, Tvin Piks, Nestajanje, Tri musketara, Oko za oko, Vreme za ubijanje, Uzimanje života, Ogledala, Zulender 2, Prva dama i drugim.

Rosifa smo imali priliku da gledamo u ostvarenjima Mreža vremena, Prevaranti, Rov smrti, Posrednik, Siroče: Prvo ubistvo, Urgentni centar, Uvrnuti i drugim.

Klinička smrt u Jugoslaviji

Pored brojnih filmskih ostvarenja, javnost pamti i njegovu neverovatnu priču sa snimanja filma Kelly’s Heroes (Ratnici) u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Kanadski glumac je početkom sedamdesetih boravio na prostorima tadašnje zemlje zbog snimanja ratne komedije, a upravo tokom tog perioda, suočio se sa ozbiljnim zdravstvenim problemima koji su, kako je kasnije pričao, mogli da imaju tragičan ishod.

“Bilo je to 1970. godine, kada sam u bivšoj Jugoslaviji šest nedelja snimao film Kelly’s Heroes. Na setu sam se strašno razboleo i smestili su me u bolnicu. Imao sam jak meningitis, a kako u bolnici nisu imali antibiotika, pao sam u komu”, ispričao je jednom prilikom glumac.

Saterlend je govorio da je tokom borbe sa bolešću doživeo iskustvo koje nikada nije zaboravio. Prema njegovim rečima, u jednom trenutku se našao na granici života i smrti.

“Rekli su mi da sam na par sekundi doživeo kliničku smrt koje se čak i sećam. Imao sam utisak da vidim plavi tunel kroz koji se spuštam obasjan belom svetlošću. Fizički utisak bio je kao da se opirem uprtih stopala u krevet da me ‘smrt ne odvuče’. Očito je da sam uspeo! Tada mi se jednostavno još nije išlo, ali moram priznati da je bilo vrlo izazovno i da sam u jednom trenutku pomislio i -zašto ne?”, priznao je svojevremeno Donald.

Saterlend je iza sebe ostavio impresivnu filmsku biografiju. Publika ga pamti po ulogama u ostvarenjima poput „MAS*H“, „Klute“, „Ordinary People“, „JFK“, „Space Cowboys“, kao i po ulozi predsednika Koriolanusa Snoua u serijalu „Igre gladi“.

Odlazak i nasleđe

Donald Saterlend preminuo je 20. juna 2024. godine u Majamiju, u 89. godini života, nakon borbe sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća. Vest o njegovoj smrti duboko je potresla svetsku kulturnu javnost, a počast su mu odali svetski lideri, poput Džoa Bajdena i Džastina Trudoa, kao i brojne kolege koje su ga opisivale kao jednog od najinteligentnijih i najposvećenijih glumaca svog doba.

Iza sebe je ostavio bogato glumačko nasleđe, petoro dece i memoare koji čuvaju uspomenu na život čoveka koji nikada nije pristajao na kompromise – kako u umetnosti, tako i u svojim uverenjima.

Najpoznatije uloge Donalda Saterlenda jesu one u ostvarenjima Dvanaest žigosanih, Klut, Ne okreći se, Obični ljudi, Iza brave, Bafi ubica vampira, Šest stepeni razdvajanja, Razotkrivanje, Smrtonosni virus, Vreme za ubijanje, Posrnuli, Virus, Gordost i predrasuda, Kako se rešiti šefa, Igre gladi, Do zvezda i drugi.