"Tata nije stigao da vidi moj prvi film": Naš glumac mlad ostao bez oca, a za ovu glumicu tvrdi da ga je promenila - "Zbog nje sam ostavio loše navike"

Glumac koji je decenijama važio za jednog od najpoželjnijih neženja domaće javne scene navodno je pre nekoliko meseci dobio ćerku sa partnerkom koja nije deo javnog života, a vest je, prema navodima medija, podelio samo sa najbližim prijateljima, porodicom i kolegama iz Narodnog pozorišta.

Za mnoge je upravo epitet „večiti neženja“ bio neodvojiv od njegovog imena. Međutim, Vuk je godinama otvoreno govorio kako mu je najveća životna želja da se ostvari kao roditelj.

„Sreća je u malim stvarima, nije srećan onaj ko mnogo ima, nego onaj kome malo treba. Valjalo bi da dobijem dete, to je jedino što mi je bitno. Ostvario sam se kao glumac, ne patim od toga da budem uspešniji“, govorio je svojevremeno.

Vuk Kostić rođen je 22. novembra 1979. godine u Beogradu. Gluma mu nije bila samo profesija koju je kasnije izabrao – ona je bila deo njegovog identiteta od samog rođenja. Poticao je iz porodice u kojoj su umetnost i scena predstavljale tradiciju dugu generacijama.

Njegov otac bio je čuveni glumac Mihajlo Kostić Pljaka, jedno od prepoznatljivih lica jugoslovenskog glumišta sedamdesetih i osamdesetih godina. Takođe, Vukov deda, Nestor – Nego Kostić, jedan je od osnivača prvog pozorišta u Prokuplju pre Drugog svetskog rata.

Porodica Kostić potiče upravo iz Prokuplja, a Vuk je često govorio o svojim korenima i tradiciji koju nosi prezime njegove porodice. Stariji brat izabrao je potpuno drugačiji životni put i postao profesionalni ronilac, dok je Vuk od malih nogu bio okružen glumcima, predstavama i pozorišnim pričama.

Odrastao je na beogradskom Vračaru, u porodici u kojoj su se negovale vrednosti zajedništva, poštovanja i bliskosti.

Posebno mesto u Vukovom životu zauzima njegov otac Mihajlo Kostić Pljaka. Iako je preminuo 2001. godine, kada je Vuk imao samo 21 godinu, glumac i danas često ističe da mu otac nedostaje i da je upravo on bio njegov najveći uzor. U jednom emotivnom intervjuu Vuk je govorio o tragedijama koje su obeležile život njegovog oca.

„Moj otac je u kratkom roku doživeo niz tragedija koje su ga obeležile i zbog kojih je kasnije nas držao na okupu. Imao je samo sedam godina kad mu je majka preminula pred sam početak rata 1940. godine od tuberkuloze. Babu su mu streljali Nemci u dvorištu jer je pokušavala da spreči odlazak sina Nestora, mog dede, u logor Mauthauzen. A rođena sestra poginula mu je nekoliko godina posle rata.“

„Sve je to uzrokovalo da nas je čuvao i učio nas šta znači porodica. Bio mi je uzor u svemu, od posla do hobija. Bio je najjači i najbrži, najdublje je ronio.“

Upravo zbog toga Vuk je često govorio da mu je najveći životni izazov da jednog dana bude otac kakav je bio Mihajlo Kostić.

„Voleo bih da budem otac kakav je on bio. Možda se čak i plašim da ne bih mogao da budem toliko dobar ćale kao što je on bio.“

Za razliku od mnogih glumaca koji su prve korake napravili tek tokom studija, Vuk Kostić je na scenu kročio još kao dete.

Sa svega šest godina postao je član Dečjeg i omladinskog dramskog studija Radio-televizije Srbije, poznatog DODS-a, kojim je rukovodio Miroslav Mika Aleksić. U tom studiju ostao je sve do upisa na Fakultet dramskih umetnosti.

Iste godine dobio je priliku da zaigra na profesionalnoj sceni. U Ateljeu 212 igrao je u kultnoj predstavi Dušana Kovačevića „Sveti Georgije ubiva aždahu“, u režiji Ljubomira Mucija Draškića. Tumačio je lik Vane siročeta, a već tada pokazivao je talenat koji je privlačio pažnju starijih kolega.

Paralelno sa pozorištem igrao je i glavnu ulogu u dečjoj predstavi „Konrad“, nastaloj prema delu austrijske književnice Kristine Nestlinger.

Televizijska publika upoznala ga je kroz brojne obrazovne emisije i serije za decu poput „Knjiga je da se čita“, „Jezički zabavnik“, „Ogledi iz stila“ i „Strašna priča“, ali i kroz televizijske drame „Vrenje“ i „Dom Bergmanovih“.

Mnogi ga se sećaju i iz kultne serije „Otvorena vrata“, u kojoj se pojavio još kao dečak.

Školovao se u 11. beogradskoj gimnaziji na Lekinom brdu. Već tada bilo je jasno da će njegov životni put voditi ka glumi.

Posle trećeg razreda gimnazije uspeo je da položi prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, što je bio izuzetno redak slučaj. Studirao je u klasi profesorke Biljane Mašić zajedno sa Sonjom Kolačarić, Bojanom Stefanović, Goranom Jevtićem i drugim kasnije poznatim glumcima. Diplomirao je 2001. godine predstavom „Mušica“ italijanskog autora Rucantea. Međutim, još tokom studija stigla je prilika koja će mu promeniti život.

Dok je bio na trećoj godini fakulteta, Vuk Kostić dobio je glavnu ulogu u filmu „Apsolutnih sto“ Srđana Golubovića. Film iz 2001. godine postao je jedno od najznačajnijih ostvarenja srpske kinematografije tog perioda, a Vukova interpretacija mladog strelca Saše Gordića donela mu je ogromnu pažnju publike i kritike. Zanimljivo je da je to bio prvi dugometražni igrani film i za reditelja Srđana Golubovića i za Vuka Kostića kao glavnog glumca. Njihova saradnja pokazala se kao pun pogodak. Film je osvojio brojne nagrade i otvorio Vuku vrata domaće i međunarodne scene.

Ipak, jedna činjenica ostala je njegova velika životna tuga. Njegov otac Mihajlo preminuo je iste godine i nije stigao da pogleda sinov prvenac.

„Nije stigao da pogleda moj prvi profesionalni film ‘Apsolutnih sto’“, govorio je Vuk sa setom.

Nakon uspeha „Apsolutnih sto“, Vuk Kostić postao je jedno od najtraženijih glumačkih imena svoje generacije. Usledile su uloge u filmu Emira Kusturice „Život je čudo“, zatim serijama „M(j)ešoviti brak“, „Ulica lipa“, „Gorki plodovi“, „Meso“, „Ubice mog oca“, „Porodica“, „Zlatni dani“, „Močvara“, „Južni vetar“ i mnogim drugim projektima.

Posebno je zanimljivo što su ga reditelji često birali za likove snažnih, grubih i opasnih muškaraca. Publika ga je zavolela kao momka sa ulice, policajca, kriminalca ili čoveka koji živi po sopstvenim pravilima. Ipak, oni koji ga poznaju tvrde da je privatno potpuno drugačiji. Sam glumac jednom je rekao:

„Vrlo sam maštovit čovek i veseo. Zato mi je žao što me neće komedija. Volim da se šalim. Volim da izvrćem kola na krov i pucam iz kalašnjikova, ali ovaj posao volim zbog prijatelja, mašte i stvaranja.“

Po završetku osnovnih studija čak je upisao i postdiplomske studije istorije filma, što govori o njegovoj ozbiljnoj posvećenosti profesiji.

Iako ga javnost uglavnom poznaje po ulogama opasnih momaka, Vuk Kostić je o porodici i braku uvek govorio vrlo tradicionalno. Često je isticao da je upravo odnos njegovih roditelja bio model kojem teži.

„Odrastao sam gledajući skladan brak. Moj tata je držao moju mamu kao malo vode na dlanu. Ja bih tako isto voleo.“

Govoreći o braku, koristio je reči koje se danas retko čuju među javnim ličnostima.

„Brak je sveta tajna, kad ste jedno. Ljudi se ugledaju na odnose u porodici, ugledaju se na roditelje.“

Zbog toga nije iznenađenje što je svoju navodnu ženidbu uspeo da sačuva daleko od očiju javnosti.

Iako je privatnost ljubomorno čuvao, Vukov ljubavni život godinama je bio tema medija. Prva velika ljubav za koju je javnost znala bila je koleginica Bojana Stefanović. Njihova veza počela je još tokom studija na Fakultetu dramskih umetnosti i trajala je oko četiri godine. I posle raskida ostali su u odličnim odnosima i nastavili profesionalnu saradnju.

Kasnije je kratko bio povezivan sa pevačicom Ivanom Peters, koja je godinama kasnije otvoreno govorila o njihovoj romansi.

„Udvarao mi se i sviđao Vuk Kostić. Bilo je obostrano. Davno smo bili malo zajedno. Odličan je glumac, jedino što ne volim što ide u lov“, rekla je pevačica.

U medijima se svojevremeno pisalo i o njegovoj vezi sa manekenkom Ivanom Stamenković Sindi, mada nijedno od njih dvoje nikada nije detaljnije govorilo o toj romansi. Jedna od ozbiljnijih veza bila je sa devojkom po imenu Ana, koja nije bila deo javne scene. Navodno su čak bili vereni i na korak od braka, ali do venčanja ipak nije došlo.

Najpoznatija Vukova ljubavna priča svakako je ona sa glumicom Jelisavetom Orašanin. Njihova veza trajala je gotovo pet godina, a važili su za jedan od najlepših i najpopularnijih parova domaće javne scene. Živeli su zajedno, delili zajedničke planove i mnogi su verovali da će upravo Jelisaveta postati njegova supruga. Vuk je u tom periodu otvoreno govorio koliko ga je njihova veza promenila.

„Otkako sam sa Jelisavetom, promenio sam se nabolje. Ona je u moj život ušla u trenutku kada mi je bila potrebnija nego ja njoj. Umirila me je, ozdravila, a ja sam se ostavio nekih loših navika.“

Uprkos velikoj ljubavi, njihova veza završena je 2015. godine. Nedugo potom Jelisaveta je upoznala košarkaša Miloša Teodosića za kojeg se kasnije udala, a nedavno i razvela.

Nakon raskida sa Jelisavetom, Vuk je bio u vezi sa Aleksandrom Popović. Mnogi su verovali da će upravo ta ljubav završiti brakom, ali do toga nije došlo. Veliku pažnju izazvala je i njegova romansa sa voditeljkom Anom Mihajlovski. Njihova veza dugo je bila skrivena od javnosti, a potom su se zajedno pojavili na događajima i društvenim mrežama. Ipak, ni ta ljubavna priča nije potrajala.

Godinama je zbog svega toga važio za muškarca koji ne želi da se skrasi, iako su njegove izjave govorile potpuno suprotno.

U retkim intervjuima na temu ljubavi Vuk je jasno govorio šta ceni kod žena. Posebno je isticao da nije ljubitelj preteranih estetskih korekcija.

„To sigurno nije moj tip žene. Ta mi neće rađati decu i ići pred staru majku sigurno.“