0
Glumica i pevačica Maja Brukner gost je ovonedeljne emisije "Ispovest" autora i voditelja Nemanje Vasiljevića.
Poznata glumica Maja Brukner završila je Akademiju umetnosti u Novom Sadu, a trenutno igra u mjuziklu „Veselo devojačko veče“ sa Tijanom Dapčević, Ivanom Peters, Zoranom Pavić i Jelenom Đukić. Takođe je angažovana na predstavi „Prljavi ples“ i „Žene kučke“ u pozorištu Slavija.
Maja je takođe i deo muzičke scene već 25 godina, izdala je dva albuma početkom dvehiljaditih godina, od kojih je prvi bio za PGP RTS. Žanr koji izvodi je rok i bluz, te ističe da za tu vrstu muzike nema puno posla, kao ni zarade, ali taj posao radi iz velike ljubavi. Takođe je završila nižu muzičku školu.
0
0
0
1
U emsiji „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, Maja Brukner je po prvi put u karijeri govorila o svom privatnom životu, ljubavnim iskustvima, turbulentnom braku sa Nenadom Pagonisom, profesionalnom putu, zaradi, odrastanju bez oca koga je više puta gledala na televiziji nego uživo i odgajanju dece kao samohrani roditelj.
Vešto izbegavaš medije, a više od 20 godina si deo javne scene…
„Kritikuju me kolege i prijatelji što se ne namećem, ali ja nemam tu veštinu. Da li je to neka skromnost, ne znam? Bezveze je da ja to izgovaram, ali i reditelji me kritikuju, govore mi da se više namećem, ali to se uči.“
Koliko godina si deo javne scene?
„Što se tiče predstava, aktivirala sam se kad je počeo mjuzikl ‘Vesele devojke’ pre četiri godine, onda su krenule jedna za drugom predstave i tu sam gde sam. Što se tiče pevanja, bavim se od 20. godine muzikom i izabrala sam pravac koji nije popularan, izdala sam dva albuma, a prvi je bio za RTS PGP. Međutim, u tim godinama sam težila da se ostvarim kao glumica, a pevanje mi je bilo po strani, a mnogo mi se nametalo, ali nisam muziku posmatrala kao hobi. Prosto mi se tada to nije namestilo u mojoj glavi kao životni put, ali evo i dalje sam u tome i posle 25 godina. Bavim se muzikom koja nije komercijalna, a meni nije cilj da se bavim tezgarenjem jer znam šta to znači, volim da se bavim muzikom iz ljubavi i to sam sebi tako namestila da na moj nastup dolaze ljudi koji vole rok i bluz.“
Ima li novca kada se muzikom baviš iz ljubavi?
„Nema novca, ali taj glumački deo mi se dobro namestio i tu dobro vozim, a muzika mi daje duševni mir i ljubav.“
Kakva si bila kao dete, po čemu pamtiš svoje odrastanje u Novom Sadu?
„Bila sam ekscentrična, produljubiva, uvek sam imala nešto da kažem, da nekoga branim… Zbog odrastanja uz majku koja je isto bila umetnica, igrala balet, a onda otišla u nauku, ali je bila ispred vremena… Imala sam svoj fazon i u oblačenju. Šila sam stvari, malo sam štrčala, naginjala sam ka tom umetničkom pozivu.“
Odrasla si sa majkom?
„Tako je, bila je balerina, a i danas piše kritike za balet i nije odustala od te ljubavi, a u jednom momentu se nakon povrede preorjentisala na nauku, dugo godina je predavala na Filozofskom fakultetu, tako da sam odrasla sa njom i imala bezbrižno detinjstvo.“
Gde je otac u toj priči?
„Otac je bio prisutan do moje četvrte godine, pojavljivao se tu, znam ko je čovek, ali u jednom momentu je nestao. Znala sam gde živi sa drugom ženom, ali u jednom momentu iz meni nepoznatog razloga se više nije pojavljivao u mom životu. Imam i stariju sestru, po majci.“
Znači, nikada nisi živela sa ocem, ni do četvrte godine?
„Nikada, tu se nešto pojavljivao, ali moja majka i moj otac nisu bili u braku.“
Jesi li razumela tu majčinsku ljubav kao mala, sigurno je morala biti velika s obzirom da je sama odgajala dve ćerke.
„Moja majka je ozbiljna faca, tek sada pojmim kao majka dva deteta i kao osoba koja više nije u braku, shvatam veličinu samohranih majki. Priuštila mi je sve moguće, ona je divna majka, velika snaga i jedan prepametna, predivna žena puna ljubavi i razumevanja, ona mi je stub svega. Ne bih rekla idol, jer je izdržala neki teži put, ne znam ni da li sam toliki kapacitet da izdržim sve to, ona se dosta namučila…“
Kakva ti je emocija prema ocu, jesi li tražila neki razgovor od njega kada si odrasla?
„Mi smo se jednom sreli, to nikada nisam pričala. Majka i on su radili na istom fakultetu, Filozofskom u Novom Sadu, on je arheolog, bili su na različitim spratovima. Imala sam tada 15 godina i došla sam do majke nešto u žurbi i ona mi kaže da idemo da se javimo njemu i samo mi je odjednom rekla ‘e, ovo je Maja, ovo je Bogdan’, prepoznala sam ga odmah, on je rekao da uđemo, oni su nešto pričali, a ja sam bila stava da nisam želela da se intimiziram s njim, samo sam ih sačekala i to je bio poslednji put da sam ga zapravo videla. Nemam nikakvu emociju prema njemu, ravnodušna sam. Tek treba da kopam po sebi… Imam tu karakteristiku da se zaledim i neke stvari stavim po strani, ali treba time da se bavim, nedostatkom oca.“
Da li to znači da mu nisi otišla ni na sahranu?
„Nisam. Imam i dva starija brata koja nikada nisam upoznala, nema nikakve mržnje, prosto – nisu se oni interesovali, a nisam ni ja. Odrasla sam bez očinske figure iako je on bio poznat u svojoj struci i ljudi iz te branše me pitaju da li sam njegova ćerka, prepoznaju prezime, pa se šokiraju kao ‘ti si Bogdanova ćerka, nismo znali’, ja se mislim ‘nije ni on’. Viđala sam ga na televiziji mnogo puta…“
Bilo bi logično da upoznaš braću, barem da se vaša deca znaju…
„Tako je, oni ne žive u Srbiji, ali ću se sigurno u nekom momentu pozabaviti time, ako postoji i neka želja sa njihove strane“.
Jesi li sada spremna za brak? Nikad nisi bila u braku?
„Bila sam sa bivšem suprugom u braku, ali smo se razišli posle godinu dana. Ali svaka veza je bila kao brak, živeli smo zajedno. Da li sam danas spremna za brak? Ne znam, kada imaš decu, onda je to drugačije, kriterijumi su visoki, kada se nešto desi, gledaš da to bude kvalitet, a to je jako malo i ne znam da li sam u toj fazi. Posvećena sam deci i karijeri koja mi se dešava, neću da bacam hejt, raspoložena sam, otvorena sam za veze, ali moraju da se poklope kockice“.
Tvoj bivši suprug Nenad Pagonis je nedavno govorio u medijima o vašem odnosu, o kućnom pritvoru, prijavljivanju… Zanima me da li je pritisak u vašem odnosu dolazio zbog toga što ste oboje izloženi javnosti?
„Nisam imala taj osećaj, ne opterećujem se time šta drugi pričaju oko nas, rade. Vidi, on je mlađi od mene sedam godina, devojke su nasrtale, pa mi je to malo smetalo, ali mi smo bili par, to su svi znali“.
Kako si ih otklanjala?
„I on je davao povoda, nije baš bio cvećka, a ja kao Škorpija to ne podnosim, bila je turbulentna veza, a kasnije i brak“.
U kojim ste godinama bili kada ste se upoznali?
„On je imao 23, a ja 30 godina. Već sam ulazila u zrelost, a on je bio mlađi. Sazrevao je tokom odnosa, a i odskakao je od svoje generacije, osetila se razlika među nama, ali i sport je doprineo dosta tom njegovom sazrevanju i zato mi se i dopao“.
Raskidali ste više puta i u medijima se može naići na iste tekstove, iste naslove koji govore o prljavom delu vašeg odnosa, pa se sada pitam zašto je to trajalo toliko?
„Ne znam da ti kažem. Znam, ali uopšte sada nije tema, to su moji ogromni nedostaci, ta očinska figura koja mi je nedostajala, verovatno je to uticalo na izbor partnera gde sam ja tražila možda neku mušku figuru koja je delovala stabilno, muževno, imala neku snagu, a imala je moj karakter.“
Je li istina da si želela da abortiraš?
„Ne bih o tome pričala, on je napisao knjigu i izneo neke stvari sa čim ja nisam bila saglasna. Otvorena sam na razne teme, ali smatram da neke stvari treba da ostanu naša intima. On se oglušio, izneo je neke stvari koje su za mene jako bolne i to mu neću oprostiti, a zašto je naš odnos toliko dugo trajao – prosto u tom periodu životu, to je bila nedovoljna ljubav prema sebi, manjak samopouzdanja. Nisam sebe dovoljno volela da kažem stop, a pre toga odnosa sam bila povređena u prethodnoj vezi i moguće je da sam ja u to sa Nenadom ušla rovita i slaba i onda se to tako još i nakalemilo.“
Izgledaš mi kao jaka žena koja ne da na sebe. Zašto su te povređivali muškarci?
„Da li su oni mene povređivali ili sam ja sebe? To je dobro pitanje. Moji pogrešni izbori gde sam gurala nešto što nema kapacitet, stvarala sam neku iluziju. Okej je to da se desi, ali nije moralo toliko dugo da traje. Opet, možda sam sve to morala da prođem da bi stigla ovde gde sam sada, sutra ću moći mojoj ćerki i moj sinu da kažem ‘ovde moraš da staneš’ jer imam jasnu sliku gde ugrožavaš sebe recimo. Sada imam jasno postavljenje granice u prartnerskim odnosima, a to možda ne bih znala da nisam to prošla.“
Ispratio sam šta sve sve desilo nakon te prve trudnoće, pa bih te pitao kako si ti kao žena podnela sve te trenutke?
„Ćerka se zaglavila u porođajnom kanalu, imala sam odličnu trudnoću, savršenu, prosto nemili događaj. To nas je zbližilo, bili smo oboje požrtvovani, usredsređeni na situaciju, bila je ozbiljna situacija, ona je stvarno bila životno ugrožena, tako smo se mi i povezali instinski i nakon toga je nastao i mali Vladimiros.“
Koja je to doza stresa?
„Svaki dan je bila situacija… Deset dana je trajala, kada sam se porodila, nije disala, svaki dan je bio stres, pa smo jedan dan čekali da li će znati da diše, drugi dan da li će znati da guta, treći dan da li će znati da povuče mleko iz sike, bila je bojazan da će ostati invalid, da će imati celebralnu. Bile su jezive situacije, on se nosio tako kako se nosio, ja sam nekako mislila pozitivno, išli smo u bolnicu, masirali je, pevali joj. Sećam se da sam sa ogromnom ranom dolazila tamo, penjala se, dojila je, ali sam u glavi mislila da će sve biti okej. Nije postojala opcija da neće biti okej. Ona je malo čudo.“
Čuo sam da je talentovana za više stvari.
„Rodila se na Bogojavljenje, to je neverovatna priča da se rodi baš na taj datum. Doktorka koja je vodila njen slučaj me zvala nakon dve-tri godine i tražila mi je njenu sliku da je na nekim predavanjima pokaže i na taj način drugim roditeljima objasni slučaj. Tesa sada izgleda kao da joj se ništa nikada nije desilo.“
Da li je na porođaju korišćen vakuum?
„Jeste, kako znaš? Htela sam prirodno sa se porodim, ali sam u jednom momentu imala jake bolove i vikala sam… Imala sam zdravu trudnoću, radila sam do osmog meseca, bila sam aktivna i šok sam doživela na porođaju. U jednom momentu sam vikala da hoću carski rez, samo su mi rekli da je kasno, da mora vakum, Bogu hvalu sve je dobro.“
Jesi ili posle imala strah od druge trudnoće?
„Ne, pritom je bila mala razlika, 20 meseci. Drugarice su me pitali da li ću sada na carski, ali ja sam rekla da ne, i sa drugim detetom je sve bilo super. Možda sam malo luda, ne znam. Bila sam hrabra – to je mi je pozitivna osobina.“
Koliko te je majčinstvo promenilo?
„Obožavam što sam mama, toliko me je zaokružilo. Kao mala sam osećala tugu i usamljenost, osvestila sam to tek u nekim zrelijim godinama, a deca su me toliko ispunila. To je nešto najlepše što se meni desilo u životu. Sećam se razgovora sa drugaricom koja je čekala drugo dete, sada ih ima troje, i u razgovor joj kažem ‘ja neću postati mama’ i vrlo brzo nakon toga sam saznala da sam trudna. Volela sam i želela sam, ali ne po svaku cenu. Imala sam 34 godine i to je bio idealan momenat da dobijem dete, naživela sam se, naizlazila, navolela i sada imam pun fokus na decu“.
Da li nekada imaš strah da li si dovoljno dobra majka?
„Kako da ne, u početku je to bilo izraženije, razvela sam se, pa kao da li sam loša… Bivši suprug je finansijski bio u boljem stanju, pa sam imala i taj momenat da li ću moći da im pružim dovoljno, da li ću zaraditi, i mislim da je to i prirodno. To je veliki rad na sebi da steknem sigurnost, i što su deca veća, veći su zahtevi. Puno pričam sa prijateljicama, sve imaju po dvoje, troje, moja kuma ima četvoro dece i razvedena je. Sve smo na istom putu, sa istim vrednostima i to mi puno pomaže“.