Do 33. godine bio je bravar, a onda je napisao neke od najvećih hitova: Neverovatna životna priča našeg tekstopisca

Rođen je 1933. godine u Bosanskom Brodu, kao sin Petre i Vase Trifunovića iz Sijekovca, sela nadomak ovog grada. Učio je bravarski zanat, završio šumarsku školu i do 1955. godine radio kao bravar u fabrici vagona u Bosanskom Brodu.

Književnost je, međutim, od ranih dana bila njegova velika ljubav. Nije imao klasično književno obrazovanje i dugo je zbog toga osećao da nema pravo da sebe nazove piscem. Sam je govorio o tome da nije poznavao sve gramatičke termine i pravila i da je zbog toga verovao kako su pisanje i književnost namenjeni nekim drugim ljudima.

Ipak, neumorno je čitao i pokušavao da nadoknadi sve ono što je smatrao da mu nedostaje. Razgovarao je sa studentima i prihvatao njihove preporuke za čitanje, pa je tako dolazio i do dela Frojda, Adlera i Junga, iako je priznavao da mnoge stvari koje je tada čitao nije u potpunosti razumeo.

Njegova škola pisanja bila je jednostavna – čitao je kako bi video na koji način drugi autori pišu, a onda pokušavao da pronađe sopstveni izraz.

Godine 1955. odlazi u Sarajevo i upisuje Filozofski fakultet, na odseku za književnost. Već godinu dana kasnije objavljuje svoju prvu knjigu poezije. Tokom studiranja uređivao je časopis „Život“, bio sekretar Udruženja književnika BiH i radio kao slobodni umetnik. Fakultet, ipak, nije završio – studije je napustio posle dve godine.

Njegov život tada dobija novi pravac. Zaposlio se na Televiziji Sarajevo kao urednik muzičko-zabavnog i omladinskog programa. Kroz emisije je dovodio tada popularne muzičare, posebno predstavnike sarajevske rok scene, i smatra se jednim od ljudi koji su doprineli stvaranju onoga što će kasnije biti poznato kao sarajevska rok-en-rol škola.

Bio je i autor poznate dečje emisije „Šta deca znaju o zavičaju“, a paralelno sa televizijskim radom nastavio je da piše.

Ipak, ono po čemu je Duško Trifunović ostao posebno upamćen jesu njegovi stihovi koji su postajali veliki muzički hitovi.

Sarađivao je sa najvećim imenima jugoslovenske muzičke scene, među kojima su bili Bijelo dugme, Zdravko Čolić, Indexi, Vajta i brojni drugi izvođači.

Potpisao je stihove za neke od pesama koje su postale deo kolektivnog muzičkog sećanja – „Šta bi dao da si na mom mestu“, „Ima neka tajna veza“, „Pristao sam, biću sve što hoćeš“ i „Milicija trenira strogoću“ koje je izvodilo Bijelo dugme, kao i „Glavo luda“ i „Rijeka suza i na njoj lađa“ koje je pevao Zdravko Čolić.

Pisao je i za druge izvođače, a njegovi stihovi pokazali su se toliko snažnim da su mnoge pesme nastavile da žive decenijama nakon njihovog nastanka.

Trifunović, međutim, nije bio samo tekstopisac. Iza sebe je ostavio dvadeset knjiga poezije, četiri romana i nekoliko drama, a pisao je i poeziju za decu. Za svoj književni rad dobio je brojne nagrade, među kojima su Brankova nagrada, Šestoaprilska nagrada grada Sarajeva i Nagrada Zmajevih dečjih igara.

Početkom rata, 1991. godine, napušta Sarajevo i odlazi u Novi Sad. Tamo nastavlja da radi kao urednik na Televiziji Novi Sad, ali je poslednje godine života proveo u skromnim finansijskim uslovima.

Iako je iza sebe imao ogroman opus i pesme koje su pevale najveće zvezde, slava i materijalno bogatstvo nikada mu nisu bili najvažniji. Govorio je da uspeh ne znači nužno i sreću i da novac ne može da izbriše tugu.

Duško Trifunović preminuo je 28. januara 2006. godine. Po sopstvenoj želji sahranjen je dva dana kasnije u Sremskim Karlovcima, na Čeretskom groblju.

Njegov bratanac Darko govorio je o poslednjim danima velikog pesnika i čoveka koji je, kako je opisao, uvek bio između dva sveta.

– Bio je srčani bolesnik, ali nije želeo da se leči. Hteo je da umre. Na dan njegove sahrane, kada su iznosili kovčeg iz kapele, na nebu se od tragova aviona pojavio broj osam, kao znak beskonačnosti. Duško je bio svoj čovek. Uvek između dva sveta – ovog, ovozemaljskog i onog nedokučivog, sveta pesnika. Materijalne stvari ovoga sveta nisu ga interesovale – ispričao je Darko.

Od bravarske radionice u Bosanskom Brodu do stihova koje su pevali Čola, Bijelo dugme i brojni drugi velikani, život Duška Trifunovića bio je sve samo ne običan. Njegovo ime danas je neraskidivo vezano za neke od najpoznatijih pesama sa prostora bivše Jugoslavije, a njegovi stihovi nastavljaju da žive i među generacijama koje nisu ni bile rođene kada su prvi put izvedeni.