ISPOVEST "Kad pogledam svoje koleginice pomislim - ko će mene zapaziti, večito sam zabrađena": Naša pevačica nikad nije obukla suknju, a napravila karijeru

Pevačica iz Temerina koja je pre osam godina učestvovala u "Zvezdama Granda", a uspeh doživela tek pre godinu dana, u emisiji "Ispovest" autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, na Nova.rs ekskluzivno govori o počecima, muzičkom takmičenju, viralnim snimcima koji su je izdvojile, ali i o privatnom životu, veri, skromnosti i planovima za novu pesmu i spot u kojem se pojavljuje 99-godišnja baka.

Uskoro objavljuješ prvu pesmu, šta publika može očekivati?

"Snimila sam pesmu i spot, sad čekam da instrumentalisti odrade svoj deo. Nadam se da će što pre ugledati svetlost dana. Snimala sam ranije kavere, mada uglavnom su to snimci telefonom ili iz emisija, ali u narednom periodu hoću da poradim i na autorskim stvarima. Vidim da publika to očekuje – svi pitaju: 'Kad će nešto novo?' Trudim se da izvučem nešto što se ne čuje često. Zasićeni smo jednog te istog, pa volim da vraćam stare pesme i dvojke."

Gde nalaziš te pesme? Čuo sam kod tebe stihove tipa: „Svekar laje, a svekrva reži uzmi dragi lanac, pa ih veži", onda ima „Deda babi nadrobio kora – jedi, baba, živeti se mora“.

"Kuckam po internetu, tražim. Čujem i od starijih kolega na svirkama. Nekad i sama izmenim – izbacim neku reč, ubacim drugu, ili ceo deo teksta zamenim nekim svojim."

Odrasla si u Temerinu, da li i danas tamo živiš?

"Rođena sam u Novom Sadu 1994. godine, a živim u Temerinu. Završila sam srednju tehničku školu u Temerinu, smer ženski frizer. Ali ne bavim se time, da se odmah ogradim. To me je privlačilo dok sam bila dete. Volela sam da pravim frizure, šišam lutke. Ali pesma je preovladala. Muzika je pobedila iako se niko u porodici ne bavi muzikom. Čula sam iz priča rodbine da su mama i tata lepo pevali, kao i tetka. Za mamu sam čula da je pevala fenomenalno, kažu kao Dragana Mirković nekada. Ali to je bilo drugo vreme – pojam 'pevačica' u kući nije prolazio, baba nije dozvoljavala da se time bavi."

Kako su onda tebe pustili da pevaš?

"Iskreno, mama u početku nije bila za to – ni da idem u 'Zvezde Granda', a tata je bio podrška, čak me je vodio na audicije, a nije ni čuo kako pevam. Bilo me je sramota da pevam pred njima. Uvek sam čekala da svi odu negde, da nema nikoga kod kuće i onda ja pojačam muziku i pevam, a čim čujem da se neko vraća, gasim sve."

Uspela si bez skandala da dođeš do prepoznatljivosti."

"Uvek sam verovala. Bilo je teško, ali zanimljivo – pre nego što sam počela da pevam sa 17 godina, tražila sam rokovnike da pišem tekstove kad krenem da pevam. Svi su me gledali: 'Kakvo pevanje, s kim ćeš?' Delovalo je nezamislivo. A onda se namestilo pred Novu godinu 2011. godine – poznanik, kolega, ostao bez pevačice. Znao je da pevušim i da izbacujem snimke. Pozvao me je da me čuje jedan Zoran, otišla sam i zapevala. Sećam se da sam otpevala 'Kuće male' i čovek se okrenuo i rekao: 'Biće nešto od tebe jednog dana.' I stvarno sam verovala, ali sam i znala da će put biti dug i težak. Imala sam osećam da me nešto sve vreme koči. Kad si mlad želiš sve, želela sam da idem u muzička takmičenja, da snimam pesme, da budem poznata, ali sreća taj kolega mi je govorio da idem polako, stepenik po stepenik. On mi je bio glas razuma. Prijavila sam se ja u 'Zvezde Granda' ali sam ispala u drugom krugu na dan krsne slave, posle sam otišla u 'Pinkove zvezde' i svi su nešto obećavali, govorili da imam potencijal, u Grandu sam dobila pohvale od Snežana Đurišić, Bosanca i Ane Bekute. Bilo mi je čudno sve to, kao da mi se nije dalo, ali eto posle 13 godina sam dobila poziv da učestvujem u jednoj muzičkoj emisiji, tamo sam otpevala jednu pesmu od Ćane i sutradan... Znala sam da je to to."

Koliko su veliki bili izazovi tokom tih 13 godina borbe da se izdvojiš?

"Baš je bilo teško. Počela sam da pevam u jednom kafiću, posle sam pevala u kafanama, radila sam i u Republici Srpskoj - seoska veselja, zborove. Dešavalo se da dođeš u selo i nemaš gde da spavaš, pa spavam u autu, to se dešavalo dosta puta. Smrzavala sam se, dobijala upalu bešike. Dođem kući, pa se lečim. Ali kad se okrenem i sagledam sve to, zahvalna sam Bogu."

Ti si poznata po „dvojkama“?

"Jesam, to mi je u srcu. Volim dobar narodnjak. Često kažem da se osećam kao da sam rođena pre 40 godina. Kad pomenem neke pevačice, recimo Azeminu Grbić, ljudi pitaju: 'Ko ti je to?' Ali ja to volim, trudim se da vratim te dvojke sada i srce mi je puno kad vidim omladinu – generacije koje sad pune 18 godina - kad mi traže stare 'dvojke' i dižu ruke čim krene dobra pesma.

Da li bi ranije uspela da si pevala moderniju muziku? Jesu li ti nudili takav repertoar producenti, muzičari?

"Bilo je svega, ali pratim emociju. Ne bih snimala svašta. Smatram da kao izvođač treba da pevam lepe pesme. Ovo što pevam na veseljima – to je zato što narod traži. Ako njih veseli taj šaljivi tekst, ja ću pevati. Niko tu nema lošu nameru, na mrežama pišu loše komentara kada objavim snimke gde pevam te pesme, ali na svirkama to svi traže. Čitala sam komentara ispod videa gde pevam pesmu 'Komšija Mića', i nakon toga se više nisam obazirala na komentare, nemam potrebu, međutim, kad sam objavila snimak gde pevam 'Svekar laje, a svekrva reži' ušla sam da pročitam komentare jer ih je u tom trenutku bilo preko 2.000 - i veruj mi, ja ne znam šta sam tamo pročitala... Zbunilo me je to sve, posle te emisije sam radila na privatnom veselju i čim sam došla prišao mi je jedan čovek izvadio 100 evra i pitao da li može pesme 'Svekar laje, a svekrva reži', ja reko 'ma, može'. Smatram da nam je danas to potrebno, previše je tužnih vesti, pa kad dođemo na veselje daj da se opustimo i veselimo. Niko od nas koji to pevamo nemamo lošu nameru, ne vređamo nikoga kroz tekstove. Ljudi to dosta povezuju sa nama lično, ali moj privatni život je nešto drugo, ja sam nešto drugo, a ljudi koji me znaju, znaju ko sam - mnogo smo skloni osudama..."

Kakva si privatno?

"Uglavnom ono što ljudi vide u emisijama – to sam ja. Volim druženje, crkvu, Boga. Zahvalna sam Bogu. Gde god da idem i nastupam, obilazim manastire. Domaćini mi često kažu: 'Vidimo da voliš manastire – kad dođeš kod nas, moraš da posetiš taj i taj'. U privatnosti sam šaljivija, a na svirkama sam ozbiljnija. I onda se ljudi iznenade što sam uvek pristojno obučena, a pevam 'garu'. Često mi se desi da me i kolege gledaju čudno, pa mi kažu da im je nespojivo kad otpevam 'Komšija Mića', ali ja to radim zbog publike - dokle god ima para, ja ću da pevam.

Šta uopšte znači „gara“?

"Koliko znam, označava devojku, žensku osobu kojoj se peva, ali mi ubacujemo svašta nešto što nema veze s devojkama."

Kako si naplaćivala svoje nastupe, jesi li mala cenu za tih 13 godina?

"Uvek sam imala cenu, ali se ona razlikovala s vremenom. Sada sam poznatija, popularnija, a tada nisam bila. Veruj mi da je bilo situacija da dođem kući praznih ruku, nemaš ništa, nema ni gazda od čega da te plati, nije bilo posla, ali ja dođem kući, prekrstim se i kažem 'Bože, hvala ti'. Danas ima, sutra nema, tako je uvek bilo, sada sam u drugačijoj poziciji, imam veću cenu, narod me poziva."

Koliko si rezervisana unapred?

"Sledeća godina je prilično popunjena – udarni meseci su već zauzeti. Za 2027. popunjavam, a 2028. ne prihvatam iako ima poziva, ali mnogo mi je to daleko. Planiram pesme i kavere i svašta nešto. Ljudi me mole da stavim upitnik na neki datum u 2028. godini, ali nemojte molim vas."

Uzimaš li kaparu unapred?

"Da, ali kažem ljudima da ne šalju velike uplate. Dešava se da hoće da pošalju celu sumu, a ja kažem: 'Nemojte, molim vas.' Ne daj Bože da se nešto desi - ja to moram da vratim. Ne daj Bože da se toj porodici nešto desi, pa odlože veselje - ja onda moram da im vratim tu kaparu."

Koliko sada ulažeš u karijeru?

"Planiram mnogo. Pričala sam nedavno sa Borkom Radivojevićem, planiram da uradim par kavera, ali prvo da izguram sve oko nove pesme. Sve košta, ali imam planove."

U spotu će biti jedna baka?

"Hoće, ona ima 99 godina. Našla sam je preko interneta. Tražila sam staru kuću za spot, ne novu gradnju – nego da se vide pukotine, stari kredenac. Pratim Tamaru Misirlić, na njenim mrežama sam tu baku videla prvi put, a jedan kolega mi je rekao: 'To je baka iz mog sela.' Kasnije, kad sam tražila lokaciju, prvo smo našli jednu kuću koja je stara 200 godina, ali mi se nije svidela, pa sam se onda setila bake – njene kuće i nje kao ličnosti. Došli smo oko pola deset ujutro, a završili kasno popodne u pola šest – žena je konstantno pričala, puna je energije. Pazi, ima 99 godina, mislila sam da mora sesti bar malo da odmori, ona je pričala non stop, puca od energije. Ceo dan je bilo zabavno i dobro se snašla u spotu, bolje se snašla nego ja."

Da li će ta prva pesma biti u stilu „gare“?

"Neće. Smatram da kao izvođač treba da snimam pesme koje imaju lepu poruku. Mnogo toga danas se snima na brzinu, bez smisla. Ja se pronalazim u pesmama koje imaju priču i emociju."

Jesi li tokom karijere imala pritiske, da li su ti tražili da se oblačiš provokativnije?

"Počela sam da pevam u kafanama, a moj kraj Temerin i okolina su mi govorili da se modernizujem, pratim trendove. Bilo je raznih komentara: 'Ne možeš tako obučena, moraš malo da se otvoriš', ali ja pored moje mame - mislim, imam 31 godinu i dan danas izađem i pitam mamu da li mogu ovako i ona ako kaže 'može', ja idem tako. Jednom sam radila nešto i obukla sam šorts - to je bio rat u kući. Tata ćuti, a mama se zapalila, komšije su nas čule. Ona ne voli da je sve na izvol'te i zahvalna sam joj zbog toga, ali povuče te to kad vidiš druge koleginice, njihov rad, pa pomislim 'Ko će mene zapaziti? Večito sam zabrađena', ali eto sada gde god da se pojavim, pohvale mi oblačenje."

Sećaš li se najvećeš bakšiša koji si dobila na veselju?

"U Srbiji uvek ima para, ali sada sam u situaciji da imam svoju cenu, a sa bakšišem nemam ništa - sve što dobijem dajem muzici. Mene plaćaju domaćini, a muzičari ako hoće počaste me. Ja sam samostalna pevačica, kada me pozovu, kažu mi koji orkestar svima, ja sa njima nemam ništa u vezi cene."