Glumac Miloš Timotijević u seriji "Aleksandar od Jugoslavije", čije emitovanje uskoro kreće na televiziji Nova S i portalu Nova.rs, tumači lik princa Đorđa Karađorđevića. Kako je u razgovoru za Nova.rs priznao, bio je iznenađen kada mu je reditelj Zdravko Šotra, sa kojim je već više puta sarađivao, ponudio ovu ulogu.
Pročitajte još:
„Princ Đorđe je vrlo jedna zanimljiva istorijska ličnost. Sa Zdravkom sam do sada radio dugi niz godina, tako da sam na njegovu dinamiku već navikao. Kada mi je Šotra ponudio lik Đorđa, bio sam dosta zatečen sa jedne strane, a sa druge strane mi je bilo drago, jer je Đorđe sam po sebi vrlo zanimljiv lik. Mislim da bi samo o njemu mogla da se napravi serija, jer tu ima dosta materijala. Slušao sam priče, što Zdravkove, što moga oca, da su viđali Đorđa po Beogradu. On je bio jedini Karađorđević koji nije bio proteran iz zemlje posle Drugog svetskog rata“, rekao nam je Timotijević na početku razgovora.
Glumac ističe da mu je na samom snimanju bilo vrlo jednostavno.
„Ova priča je ipak rađena po romanu Vuka Draškovića, pa je to ipak neka vrsta viđenja autora. Tu nije predstavljen sam lik Đorđa, već onako kako ga je video Vuk. Bilo mi je zaista jednostavno da ga igram. Zdravko je tačno znao šta hoće i imao je vrlo jednostavnu i jasnu viziju, koju sam se ja trudio da ispoštujem“, kaže Timotijević.
View this post on Instagram
Đorđe Karađorđević je bio vrlo zanimljiva ličnost koju su pratile brojne kontroverze tokom života, što je po Timotijevićevom mišljenju sasvim dovoljno da se na osnovu njegovog lika napiše jedan dobar scenario za seriju ili film.
„Isto tako sam čuo i kontroverze da nije on ubio svog ađutanta, već da ga je ubio Aleksandar, a da je njemu to podmetnuto jer je bio vrlo labilna ličnost. Ipak je on bio stariji brat. Trebalo je da on bude kralj, a on je to odbio da bude. Nama je iz ove perspektive vrlo teško suditi o tim navodima za koje ne znamo da li su tačni. Stvarno bih voleo da se neko ozbiljno pozabavi tako zanimljivom istorijskom ličnošću, da se sazna nešto više o princu Đorđu, jer mislim da je priča o njemu u stvari priča o Jugoslaviji između dva rata.“
Serija je snimana prošle godine, a glumac nam priznaje da su bez obzira na sve ispoštovane sve mere zbog pandemije koronavirusa i da su posebno pazili na starije kolege.
„Na snimanjima se vodilo računa o svima nama, a pogotovo o starijim kolegama. Radili smo polako i nismo žurili previše, a to je i najbitnije kada su ovakve stavri u pitanju. Kad se požuri, uvek se i pogreši. U suštini, dosta je to bila jedna zanimljiva priča. Trebalo je da putujemo i za Francusku, gde su imali u planu da se snimi par scena. Međutim, od te ideje se odustalo zbog pandemije. Meni svakako nije bilo teško zbog svih tih mera, jer je to prošle godine bio treći ili četvrti projekat na kom sam radio, pa sam se prosto navikao na maske i sve te procedure koje se moraju ispoštovati. Mislim da će mi prosto biti čudno kada se sve bude vratilo u normalu“, kaže nam Miloš kroz smeh.
Pročitajte još:
Jedan od prvih projekata koje je Miloš radio, bila je televizijska drama „Kraj dinastije Obrenović“, ali i film koji je režirao upravo Šotra, „Simpatije i antipatije“, u kojoj je tumačio ulogu Mihaila Obrenovića.
„Počeo sam sa Obrenovićima, a sada sam igrao jednog Karađorđevića. Iskreno, nisam siguran da bi snimanje filmova i serija o nekim bitnim istorijskim činjenicama uticalo na nas kao narod da se više pozabavimo našom istorijom. Za to sam da se više snimaju ovakve serije, jer ćemo decu navići na neke ozbiljnije sadržaje. Današnja omladina je prosto izgubljena, a kako ih zainteresovati za istoriju? Pa, mislim da bi prvo trebalo da ih zainteresujemo za sadašnjost, što bi ih verovatno navelo na to i da se zainteresuju za prošlost“, ističe glumac.
Poslednjih nedelja dosta se spekuliše o temi pozorišta i koronavirusa, a mnoge njegove kolege pobunile su se zbog predloga da pozorište počne normalno da radi, ali onlajn.
„Trenutak kada pozorište bude prešlo na onlajn, tog trenutka se može reći da je pozorište umrlo i da postaje jedna televizijska drama. Pozorište je neposredni kontakt sa publikom, pozorište je osećaj disanja publike, pozorište bez publike postaje neka vrsta televizije. Pozorište najviše trpi u ovom trenutku od svih grana umetnosti i toga moramo da budemo svesni, ali i da pronađemo neko rešenje, neki novi model ponašanja“, završava glumac za Nova.rs.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar