"Moj prvi dan snimanja - došla sam sa naučenim tekstom na srpskom, onda smo probali scenu i pred samo snimanje Šotra mi je rekao - Pa ona je Slovenka, daj malo iskvari taj srpski kako oni pričaju, kao da eto ja to imam u rukavu pa samo da izvadim. Srećom, moj kolega Nenad Maričić bio je sa mnom u toj sceni, a on je dosta boravio u Sloveniji i jako dobro poznaje njihov specificni akcenat, tako da mi je pomogao oko te scene, a kasnije sam morala detaljno da se pripremam pred svaki snimajući dan, uz pomoć prijatelja iz Slovenije. Posle mi se to toliko dopalo da mi je Šotra stalno dobacivao - Smanji malo taj slovenački, valjda je do sad naučila da priča", ispričala je za portal Nova.rs glumica Nada Macanković, koja u seriji "Aleksandar od Jugoslavije" igra Valentinu Žogler. Priču o životu kralja Aleksandra I Karađorđevića gledaoci će imati priliku da gledaju od 15. marta, kada na televiziji NOVA S počinje emitovanje ove serije, a za one nestrpljive, prva epizoda biće pretpremijerno dostupna 12. marta, od 12 sati na portalu Nova.rs.
Za one koji su nestrpljivi i ovog puta će biti dostupno popularno “bindžovanje”, odnosno mogućnost da već od 12. marta odgledaju celu sezonu odjednom i to preko EON, D3 ili Total TV platformi, preko bilo kog interneta u Srbiji putem EON mobilne ili EON Smart TV aplikacije i na eon.tv, zemljama regiona, a u inostranstvu preko NetTV Plus platforme.
Sa mladom glumicom Nadom Macanković pričali smo o snimanju ove serije, karijeri, porodici, kao i njenom sinu Milutinu, koji je krenuo maminim stopama.
PROČITAJTE JOŠ
U seriji „Aleksandar od Jugoslavije“ igrate Valentinu Žogler. Možete li nam reći nešto više o toj ulozi?
– Valentina je izmišljen lik. Ona je slovenka, ćerka ministra Žolgera i supruga Luke Mesečine. Njih dvoje su svedoci i beležnici svih važnih zbivanja vezanih za kralja Aleksandra i osnivanje kraljevine Jugoslavije.
Kako ste se spremali za ovu ulogu?
– Okupirana sam bila uglavnom savladavanjem specifičnog slovenačkog izgovora srpskog jezika, sa čim se ranije nisam susretala u radu. To je za mene bio veliki izazov i hrabro sam se upustila u to.
Da li ste naučili nešto novo o istorijskom periodu kojim se bavi Šotrina serija?
– Svakako sam mnogo naučila o likovima i događajima koji su obeležili taj period. Serija se bazira na romanu koji nije strikrno istorijski, ima dosta izmaštanog, ali se ipak zasniva na istinitim činjenicama i događajima.
Kako je došlo do saradnje između vas i reditelja?
– Bila sam jako srećna kad mi je ponudio ovu ulogu. Nisam ranije imala priliku da radim sa njim, oduševila sam se njegovom šarmom i neposrednošću u komunikaciji sa glumcima, i sa snimanja nosim jako lepe uspomene.
Da li se sećate neke anegdote sa snimanja?
– Moj prvi dan snimanja – došla sam sa naučenim tekstom na srpskom, onda smo probali scenu i pred samo snimanje Šotra mi je rekao „Pa ona je Slovenka, daj malo iskvari taj srpski kako oni pričaju“, kao da eto ja to imam u rukavu pa samo da izvadim. Srećom, moj kolega Nenad Maričić bio je sa mnom u toj sceni, a on je dosta boravio u Sloveniji i jako dobro poznaje njihov specificni akcenat, tako da mi je pomogao oko te scene, a kasnije sam morala detaljno da se pripremam pred svaki snimajući dan, uz pomoć prijatelja iz Slovenije. Posle mi se to toliko dopalo da mi je Šotra stalno dobacivao „Smanji malo taj slovenački, valjda je do sad naučila da priča.“
Iako ste imali jako zapažene uloge poput Mace iz serije „Ljubav, navika, panika“, ili Sare iz „Mi nismo anđeli“, povukli ste se sa javne scene. Koji je bio glavni razlog takve odluke?
– Nisam se povukla, neko vreme sam živela u inostranstvu, pa me jeste bilo manje, ali radim prilično u kontinuitetu, što u pozorištu, što na filmu i serijama, samo je oko mene mnogo manje medijske pažnje, što i jeste nešto što sam izabrala da tako bude.
Mnoge Macine rečenice citiraju se i dan-danas, a situacije iz serije „Ljubav, navika, panika“ kroz koje su prolazile Maja, Janja i Maca, i dalje se prepričavaju. Da li ste ostali u kontaktu sa koleginicama Marijom Karan i Mirkom Vasiljević?
– Sa Marijom se povremeno dopisujem, Mirka mi je jako draga i lepo se ispričamo kad se negde sretnemo.
Ranije ste istakli kako vam više prija igranje u pozorištu, u odnosu na snimanje serija ili filmova. Shodno tome, koliko vam je bilo teško tokom korone, kada su sve izvođačke umetnosti bile stopirane?
– Pozorište jeste veoma ugroženo iako se ipak radi, tako da sam od septembra igrala u pozorištu svakog meseca, iako je pre vakcina to bio veliki rizik. Sa druge strane, snimanja serija su eksplodirala, tako da je tu bilo posla za one koji su hteli da rizikuju. Ja nisam uspela da se sačuvam, kao i većina moje porodice. Prošli smo kroz koronu, srećom ne previše dramatično, nadam se, jer o posledicama mislim da još uvek ne znamo sve.
Vaš sin Milutin doživeo je neverovatnu popularnost ulogom Luke u seriji „Južni vetar“. Kako ste se osećali kada ste saznali da je dobio ulogu?
– To je došlo k’o iz vedra neba, i za sve nas je predstavljalo veliku radost. On je stvarno uživao u svemu tome.
Da li ste mu dali neki savet? Koliko je uopšte svestan da je postao poznat, s obzirom da ima samo pet godina?
– Sad već ima skoro šest. Trudila sam se samo da mu sve to predstavim kao igru.
Da li ćete ga podržati ukoliko u budućnosti odluči da ide vašim stopama?
– Podržaću ga šta god da bude njegov izbor.
Koliko je teško uskladiti privatne i poslovne obaveze? Da li je uopšte moguće sve postići, ili nešto uvek mora da trpi?
– Moj posao je takav da imam puno vremena za porodicu, tako da uglavnom uspevam sve da uskladim. Postoje periodi veće gužve, ali tad uvek ima ko da uskoči i pomogne.
Koja vam je omiljena uloga koju ste do sada igrali?
– U pozorištu uživam u svojoj ulozi u predstavi „Boing Boing“ jer mi pruža puno mogućnosti za improvizaciju, i uživala sam u predstavi „Raslo mi je badem drvo“, da kažem malo više nego u drugim, što se pozorišta tiče. Ne bih mogla da izdvojim neku omiljenu ulogu, sve su mi drage, iako mi se čini da je za publiku to Maca iz „Ljubav, Navike, Panike“.
Postoji li neka uloga koju ne biste prihvatili, i ako postoji, koji bi bio razlog?
– Odbila bih sve u čemu ne bih videla smisao.
Vaš suprug Bojan Janjić, trener Odbojkaškog kluba Partizan svojevremeno je igrao u raznim klubovima širom sveta – u Libanu, Rumuniji, Francuskoj, Kini, Turskoj, Rusiji… Koji vam je grad ostao u najlepšem sećanju i zbog čega?
– Najlepše uspomene vežu nas za Rusiju gde smo bili tri godine, iako su i naši boravci u Šangaju, Istambulu i Francuskoj bili puni lepih utisaka, i obogatili naša iskustva.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
