Foto: Instagram/mikzazon

Neke od uticajnih žena na društvenim mrežama, Paloma Elsesser, Mik Zazon, Nadia Aboulhosn i mnoge druge, pokrenule su trend pod nazivom ''normalizuj normalno telo" koji imaju za cilj borbu protiv nepopustljivih standarda lepote, normalizaciji tela veće veličine u medijima i rušenju predrasuda o gojaznim ljudima. Sta znači imati mršavo telo kada je uzrok poremećaj u ishrani? Da li je zaista važno da se na telo gleda kao na društveno prihvatljivo, a da se pritom osoba ne oseća dobro u svom telu i sa sobom.

AUTORKA: Andrea Pikula 

Društvene mreže su istovremeno dar, ali i izazovni neprijatelj. Promenio se način na koji komuniciramo jedni sa drugima, održavamo kontakte sa voljenima, kako gledamo na svet- ali i na sebe. Taj poslednji deo je upravo i najvažniji kada govorimo o Instagramu. Koristeći Instagram pojedinci mogu da uređuju sliku o sebi koju žele da podele sa drugima, objavljujući obojene životne događaje izostavljajući sve ono što ne čini tako divan deo sveta u kome živimo.

PROČITAJTE JOŠ

U vreme  fotošopa ideja savršenog tela ubedila je žene da treba da izgledaju upravo po modelu koji je opšte prihvatljiv. Uticajne medijske ličnosti diktiraju trendove koje su žene dugi niz godina bezuslovno prihvatale. Istraživanja pokazuju da je uticaj Instagrama na žene toliko jak da često rezultira depresijom, anskioznošću i potpunim obezvređivanjem sebe.

Osećaj manjeg samopoštovanja i obezvređivanja usled viška kilograma, celulita, ili bubuljica može imati beskonačne oblike i štetno je pogotovo za ljude koji se već bore sa mentalnim bolestima.

Briga o kilogramima počinje od ranog detinjstva

Mnoge žene su od detinjstva naučene da se osećaju loše zbog svog tela. Prema istraživanja briga o kilogramima  može početi kod devojčica od šest godina, a do 60 procenata devojčica osnovnoškolskog uzrasta zabrinuto je zbog svoje težine. Mrzeti svoj izgled gotovo da je naučeno ponašanje, a prvi korak ka normalizaciji bilo bi prihvatanje realnosti i nesavršenosti kao jedne od najvažnijih odlika koje nas i čine ljudskim bićima.

U poslednje vreme sve žene se osećaju manje usamljeno upravo otvaranjem ove teme kao jedne od jako važnih- otvoreni razgovor o telu sa svim svojim nesavršenostima, deljenje stvarnih fotografija bez ulepšavanja. Mnoge poznate ličnosti počele su otvoreno da govore o problemima sa ishranom, i pokazale da se i one bore sa istim problemima kao i sav „običan svet.“

 

Glumica Lili Rajnhart priznala je jednom prilikom za „Harper’s Baazar“ da ima telesnu dismofriju, to je izazvalo brojne kritike zbog toga što je njeno telo upravo „industrijski standard.“ Ona je tom prilikom rekla da nesigurnosti postoji izvan granica određene veličine haljine, možda nečiju nesigurnost ne razumete – ali morate da je poštujete. Pritisak na poznate ličnosti i količina predrasuda prema njihovom izgledu takođe može biti emocionalno bolna i iscrpljujuća za bilo koga, pa tako i za poznate ličnosti.

Neophodno je postići još mnogo promena u društvu, da bismo mogli da kažemo da živimo u svetu bez stereotipa o ženskom telu i lepoti. Ipak, ovo je jedan važan korak ka osnaživanju žena, stvaranju osećaja solidarnosti- umesto osećaja ugroženosti ili konkurentnosti u odnosu na druge žene. Ne biti u skladu sa standardima lepote nije strašno. Ali ne biti dobro sa sobom i svojim telom je ono na šta nas sve ove uticajne žene podsećaju. I hvala im na tome.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.