"Ne odobravam ga i nisam želeo da bude snimljen": Stiven King je zbog jednog filma promenio pravila za prodaju prava na svoje romane

Njegovi romani i priče decenijama predstavljaju inspiraciju Holivudu, ali to ne znači da je autor bio zadovoljan svakim filmom rađenim po nekom njegovom delu. Naprotiv, jedan nastavak iz devedesetih toliko ga je razočarao da je zauvek promenio način na koji pregovara o filmskim pravima.

Roman "Pet Sematary" ("Groblje kućnih ljubimaca") važi za jedno od najmračnijih dela u Kingovoj bibliografiji. Priča o ocu koji pokušava da vrati mrtvog sina među žive, ostavila je snažan utisak na čitaoce, a filmska verzija iz 1989. godine dodatno je učvrstila status ovog horora kao klasika tog žanra.

Iako je završetak priče delovao zaokruženo, veliki komercijalni uspeh prvog filma podstakao je studio Paramount da snimi nastavak. Nakon što je original ostvario zaradu višestruko veću od budžeta, odluka o nastavku bila je očekivana iz poslovnog ugla.

Tako je 1992. godine stigao "Pet Sematary 2", ponovo u režiji Meri Lambert. Glavnu ulogu dobio je Edvard Furlong, tada jedna od mladih zvezda Holivuda nakon uspeha filma "Terminator 2: Judgment Day". Ovog puta, radnja prati mladića koji pokušava da oživi svoju preminulu majku koristeći isto ukleto groblje. Međutim, publika i kritičari nisu bili naročito impresionirani, a najglasniji protivnik filma bio je upravo Stiven King.

Početkom devedesetih, King je već imao nekoliko neprijatnih iskustava sa filmskim adaptacijama. Naime, film "The Lawnmower Man" ("Čovek koji je kosio travu"), koji je samo formalno bio povezan sa njegovom kratkom pričom, toliko se udaljio od originalnog materijala da je pisac sudskim putem tražio uklanjanje svog imena iz projekta.

Iste godine, razgovarao je za magazin Fangoria, gde je bez ustručavanja govorio o nastavku filma "Pet Sematary".

O scenariju - sve najgore

"Nastavci su bolna tema za mene", kazao je King, piše Screen Rant.

On je objasnio da su filmski studiji ranije često tražili i prava za potencijalne nastavke kada bi kupovali prava za ekranizaciju knjiga. U slučaju "Pet Sematary", kako tvrdi, iz Paramounta su ga uveravali da nastavak nikada neće biti snimljen. Zato ga je odluka studija da ipak realizuje drugi deo posebno pogodila.

O scenariju nije imao gotovo nijednu lepu reč.

"Pročitao sam scenario, ili bar onoliko koliko sam mogao da izdržim, i dovoljno sam pročitao da shvatim da je to praktično isti film kao prvi 'Pet Sematary', samo sa drugim likovima. Ne odobravam 'Pet Sematary 2' i nisam želeo da bude snimljen. Nadam se da će ljudi koji čitaju ovo, moji čitaoci i svi koji vole moj rad izbegavati ovaj film. Ja ga sigurno neću gledati", bio je izričit pisac.

Njegove reči bile su neuobičajeno oštre čak i za autora koji nikada nije skrivao šta misli o ekranizacijama svojih dela. Smatrao je da film predstavlja tek bledu kopiju originala, bez novih ideja, ali sa njegovim imenom koje će publika automatski povezivati sa projektom.

Zbog toga je, kao i u slučaju filma "The Lawnmower Man", zahtevao da njegovo ime bude uklonjeno iz nastavka.

Novo pravilo za sve buduće ugovore

Nezadovoljstvo nije ostalo samo na kritikama. Iskustvo sa "Pet Sematary 2" navelo je Kinga da uvede pravilo koje će važiti za sve njegove buduće ugovore.

"Ali, ovo je imalo jednu posledicu - više nikada neću prodati prava na nastavke zajedno sa filmskim pravima za neku svoju knjigu. Ako neko želi da snimi film po mojoj knjizi i pritom insistira na pravima za nastavke, ta knjiga neće biti prodata", objasnio je on.

Ta odluka značila je da producenti koji su nakon 1992. kupovali prava za ekranizaciju njegovih romana, više nisu automatski dobijali mogućnost da snimaju nastavke. Zbog toga nikada nisu nastali filmovi poput "Dreamcatcher 2"("Hvatač snova 2") ili "The Mist 2" ("Izmaglica 2").

Ipak, ta promena nije mogla da utiče na projekte čija su prava bila prodata ranije. Zato su narednih godina nastavljeni serijali poput "Children of the Corn" ("Deca kukuruza"), koji je dobio veliki broj nastavaka i rimejkova, dok su svoje nastavke dobili i manje poznati filmovi kao što su "The Mangler" ("Mašina smrti") i "Sometimes They Come Back" ("Ponekad se vraćaju").

Za Kinga je upravo "Pet Sematary 2" ostao primer kako jedna loša odluka filmskog studija može da promeni odnos autora prema čitavoj industriji. Njegovo nezadovoljstvo nije bilo usmereno samo na kvalitet filma, već i na činjenicu da je njegovo ime korišćeno za promociju projekta u kojem nije želeo da učestvuje i koji nikada nije smatrao delom svoje priče.