1
Brak kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije bio je među skladnijim u istoriji srpskih monarha. Kraljica Marija i kralj Aleksandar bili su uzor za sve evropske kraljevske parove. Živeli su skladno i povučeno, a brak su krunisali trojicom sinova – Petrom, Tomislavom i Andrejem. U susret seriji "Aleksandar od Jugoslavije" koja sa emitovanjem kreće na televiziji NOVA S 15. marta, dok će za one nestrpljive, prva epizoda serije biti pretpremijerno dostupna 12. marta, od 12 sati, na portalu Nova.rs, donosimo vam ljubavnu priču kralja Aleksandra i kraljice Marije.
PROČITAJTE JOŠ
Kako je u dinastiji Karađorđević do tada preovladavao običaj da se vladari žene Srpkinjama, zaključeno je da bi bilo dobro da kralj Aleksandar izabere „strankinju“ i tako istovremeno „oplemeni dinastiju“ i podigne međunarodni ugled kraljevine.
– Aleksandar je bio izuzetno religiozan, jako je držao do pravoslavlja i očito je tražio buduću suprugu u pravoslavnom svetu. Nama najbliži, Bugari, tada su bili protivnici i poraženi (u I svetskom ratu – prim.nov), Grčka nam je bila više protivnik nego savetnik, nju su Anglo-francuzi okupirali 1917. i proterali kralja, tako da je zbližavanje Jugoslavije i Rumunije bilo logično – objasnio je istoričar Nebojša Damnjanović u jednom razgovoru za portal Nova.rs. Pored toga, Damjanović smatra da je postojao još jedan razlog zbog kojeg je Aleksandru išao u korist brak sa rumunskom princezom Marijom.
Naime, Aleksandar je bio iz nove dinastije, a kraljica Marija iz hiljadugodišnje. Rumunska dinastija Hoencolern-Zigmaringen bila je nemačkog porekla, ali je vremenom primila pravoslavlje. Kraljica Marija je, sa druge strane, preko majke Marije od Edinburga, bila praunuka engleske kraljice Viktorije, pa je osim lepote i obrazovanja imala i veoma visoko poreklo.
Iako je reč bila o „ugovorenom braku“ priča kaže da je princeza pristala čim su joj pokazali fotografije kralja Aleksandra. Marija je odmah počela da uči srpski jezik i do trenutka polaska za Beograd već je vladala osnovama i mogla je da se sporazumeva.
Svadba je zakazana u relativno kratkom roku, i bili su spremni za dolazak velikog broja stranih zvanica. Na kraljevsku svadbu u Beogradu svoje izaslanike poslale su mnoge države poput Persije, pa i dalekog Japana, a doputovao je i gost iz Austrije, sa kojom je do pre četiri godine Srbija ratovala.
Kažu da je buduća kraljica Marija zadobila velike simpatije naroda kada se sa balkona Starog dvora obratila na srpskom rekavši: „Ja vam od srca blagodarim!“.
Lepu, po poslednjoj modi obučenu princezu, stotine hiljada Beograđana i zvanica, ispratilo je ovacijama, a one su se nastavile i sutradan. Na venčanju u Sabornoj crkvi, na patrijarhovo pitanje uzima li Aleksandra za muža, Marija je na srpskom rekla: „Hoću! Da!“.
Iste večeri, u svečano okićenom vozu, kraljevski par otputovao je na medeni mesec u Sloveniju, na Bled.
Vuk Drašković smatra da je u kraljici Mariji Aleksandar Karađorđević našao ono što mu je nedostajalo. Kada je imao samo petnaest meseci, ostao je bez majke, a sa ocem je imao strog, vojnički odnos.
– To bi psiholozi bolje od mene kazali. Marija je bila sjajna žena. Ona mu je zamenila majku koju nije upamtio – smatra Drašković.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
