Znamo ko je napao Ameriku, ali jedna velika misterija još nije rešena: 25 godina od napada 11. septembra

Četvrt veka kasnije, slike aviona koji udara u Južnu kulu, rušenja Kula bliznakinja i ljudi koji beže ulicama Menhetna prekrivenim prašinom ostaju među najpotresnijim prizorima početka 21. veka.

Napadi su pokrenuli američki „rat protiv terorizma“, doveli do rata u Avganistanu, promenili pravila bezbednosti u vazdušnom saobraćaju i proširili ovlašćenja bezbednosnih i obaveštajnih službi. Ali ni 25 godina kasnije sva pitanja nisu zatvorena.

Porodice žrtava danas ponovo traže objavljivanje poverljivih dokumenata, dok novootkriveni materijali u dugogodišnjem sudskom postupku protiv Saudijske Arabije otvaraju pitanje da li su pojedinci povezani sa saudijskim strukturama pomagali nekim od otmičara. Saudijska Arabija te tvrdnje kategorički negira.

Jutro koje je promenilo Ameriku

Bio je utorak, 11. septembar 2001. godine. Četiri putnička aviona poletela su sa aerodroma na istočnoj obali SAD ka Kaliforniji. U njima se nalazilo 19 otmičara Al Kaide.

American Airlines let 11 poleteo je iz Bostona u 7.59 časova. Već u 8.19 stjuardesa Beti En Ong javila je da je avion otet i da posada ne može da uđe u pilotsku kabinu.

U 8.46 časova avion je udario u Severnu kulu Svetskog trgovinskog centra. U početku su mnogi verovali da je reč o avionskoj nesreći. Televizijske stanice počele su uživo da prenose slike zapaljenog nebodera, dok su vatrogasci i policija jurili ka donjem Menhetnu. Samo 17 minuta kasnije bilo je jasno da je Amerika napadnuta.

Drugi avion pred televizijskim kamerama

U 9.03 časova United Airlines let 175 udario je u Južnu kulu. Drugi udar dogodio se pred televizijskim kamerama, pa su milioni ljudi širom sveta uživo gledali trenutak kada je avion nestao u neboderu.

Američki predsednik Džordž Buš u tom trenutku nalazio se u osnovnoj školi na Floridi, gde mu je šef kabineta Endru Kard saopštio da je drugi avion udario u drugu kulu i da je Amerika napadnuta.

U 9.37 časova American Airlines let 77 udario je u zapadnu stranu Pentagona. Poginuli su svi u avionu i 125 ljudi u zgradi.

Američke vlasti potom su zatvorile vazdušni prostor, a avionima koji su već bili u letu naređeno je da se prizemlje.

Pobuna putnika na letu 93

Na četvrtom otetom avionu, United Airlines letu 93, putnici su telefonskim razgovorima sa ljudima na zemlji saznali šta se dogodilo u Njujorku.

Shvativši da je i njihov avion namenjen za napad, u 9.57 pokušali su da prodru u pilotsku kabinu i savladaju otmičare. Avion se u 10.03 srušio u polje kod Šenksvila u Pensilvaniji. Niko nije preživeo. Veruje se da je meta bio američki Kapitol, mada se kao moguća meta pominjala i Bela kuća.

Rušenje Kula bliznakinja

U 9.59 srušila se Južna kula Svetskog trgovinskog centra. U 10.28 pala je i Severna kula.

Ogroman oblak prašine i ruševina prekrio je donji Menhetn, a na mestu kompleksa ostala je ruševina koja je postala poznata kao Ground Zero. Kasnije tog dana srušila se i zgrada 7 Svetskog trgovinskog centra.

U napadima je poginulo 2.977 ljudi, ne računajući 19 otmičara. Među žrtvama bila su 343 vatrogasca i 72 pripadnika policijskih i drugih organa reda.

Ko je stajao iza napada?

Odgovornost za napade pripisana je Al Kaidi, na čijem čelu je bio Osama bin Laden.

Glavnim arhitektom operacije smatra se Halid Šeik Mohamed, koji je ideju o korišćenju otetih putničkih aviona kao oružja predstavio Bin Ladenu. Osama bin Laden je u početku negirao odgovornost, ali je 2004. godine javno preuzeo odgovornost za organizovanje napada. Američke specijalne snage ubile su ga u maju 2011. u Abotabadu u Pakistanu.

Dan koji je promenio svet

Posledice 11. septembra bile su ogromne. SAD su pokrenule globalni „rat protiv terorizma“, a već u oktobru 2001. počeo je rat u Avganistanu. NATO je prvi i do danas jedini put aktivirao član 5, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Dve godine kasnije SAD su napale Irak. Promenjen je i svakodnevni život. Bezbednosne kontrole na aerodromima postale su mnogo strože, formirano je Ministarstvo unutrašnje bezbednosti, a američke bezbednosne službe dobile su šira ovlašćenja.

Hiljade vatrogasaca, policajaca, spasilaca i stanovnika Njujorka godinama kasnije suočavale su se i sa zdravstvenim posledicama izlaganja otrovnoj prašini na Ground Zerou.

Nova dokumenta otvaraju stara pitanja

Dvadeset pet godina kasnije, jedno od najosetljivijih pitanja ponovo je u centru pažnje.

Porodice žrtava godinama vode sudski spor protiv Saudijske Arabije, tvrdeći da su pojedinci povezani sa saudijskim vlastima pomagali nekim od otmičara. U središtu novih tvrdnji nalazi se Omar al-Bajumi, saudijski državljanin koji je živeo u SAD.

Porodice tvrde da je dvojici budućih otmičara, po njihovom dolasku u Kaliforniju 2000. godine, pomagao da pronađu stan, davao im novac i organizovao okupljanje za njih. Saudijska Arabija tvrdi da je Al-Bajumi dvojici sunarodnika pomogao ne znajući šta planiraju, dok je on negirao bilo kakvu vezu sa saudijskom obaveštajnom službom.

Snimak Kapitola iz 1999.

Posebnu pažnju privukao je snimak koji je Al-Bajumi navodno napravio u Vašingtonu 1999. godine.

Porodice žrtava tvrde da se na snimku vidi kako proučava područje Kapitola kao moguću metu, govori o bezbednosti zgrade, njenoj blizini aerodromu i pominje „plan“.

Saudijski advokati tvrde da je reč samo o turističkom snimku. Dodatnu pažnju izazvali su crtež i matematički proračun pronađeni u Al-Bajumijevoj beležnici. Porodice tvrde da predstavljaju izračunavanje potrebnog pravca za navođenje aviona ka meti na zemlji. Saudijska strana tvrdi da je u pitanju školski zadatak njegovog deteta.

Slučaj ide ka suđenju

Sudija je prošle godine ocenio da su porodice predstavile dovoljno materijala da njihov slučaj protiv Saudijske Arabije može da nastavi ka suđenju.

To, međutim, ne znači da je utvrđena odgovornost Saudijske Arabije, niti postoje dokazi da je najviši saudijski državni vrh znao za plan napada.

Saudijska Arabija godinama odbacuje bilo kakvu umešanost, ističući da je saveznik SAD i neprijatelj Al Kaide.

Dodatnu kontroverzu izaziva činjenica da su britanske vlasti neke od materijala pronašle u domu Al-Bajumija samo deset dana nakon napada i prosledile ih FBI-ju.

Porodice žrtava tvrde da veliki deo tih dokaza nije bio dostupan Komisiji za 11. septembar, koja je 2004. zaključila da nema dokaza da je saudijska vlada kao institucija finansirala Al Kaidu.

Porodice traže objavljivanje tajnih dokumenata

Porodice poginulih sada traže od administracije predsednika Donalda Trampa da deklasifikuje dodatnu dokumentaciju, posebno telefonske zapise koji bi mogli da rasvetle kontakte Al-Bajumija i otmičara.

Bela kuća je saopštila da radi na identifikovanju dokumenata koji bi mogli da odgovore na njihove zahteve.

Istovremeno, Halid Šeik Mohamed, čovek kojeg SAD smatraju glavnim arhitektom napada, trebalo bi da se suoči sa suđenjem tek u junu 2028. godine.

Četvrt veka kasnije

Na mestu na kojem su nekada stajale Kule bliznakinje danas se nalaze dva memorijalna bazena sa imenima poginulih, dok se nad obnovljenim kompleksom uzdiže One World Trade Center.

Danas, tačno 25 godina posle napada, Amerika se ponovo seća gotovo 3.000 ljudi koji su tog jutra izgubili život.

Događaji 11. septembra rekonstruisani su gotovo minut po minut i poznato je da je iza napada stajala Al Kaida. Ipak, porodice žrtava i dalje traže odgovor na jedno od najvažnijih preostalih pitanja, da li je do danas otkrivena cela priča o tome ko je sve pomagao otmičarima u pripremi napada.