Foto: REUTERS/Vyacheslav Madiyevskyy

Rusija pojačava svoje napade na ukrajinsku civilnu infrastrukturu. Zima je, a stotine hiljada ljudi je bez struje i grejanja. Reporter DW je razgovarao sa nekim od njih.

Ako pitate Polinu i njene prijatelje, najbolje doba godine tek počinje. Popis želja upućen Deda Mrazu je već napisan, a sada je počeo da padati i prvi sneg. Gotovo sva ostala deca s roditeljima napustila su ovo selo na severoistočnom rubu regije Harkov još početkom rata. Škola je već odavno zatvorena. Prvi sneg ove zime je za decu dobrodošla promena.

Strah od pada temperature

„Sada možemo da se sankamo i grudvamo“, oduševljeno objašnjava Polina. Desetogodišnjakinja i njene prijateljice su napravile i prvog sneška. Čak su uspele da pronđu i šargarepu za nos. Vremenska prognoza pokazuje da se njihovo malo umetničko delo verovatno neće skoro otopiti. Za narednih nekoliko dana najavljene su temperature do minus 12 C, prenosi Dojče vele.

Većina odraslih je manje srećna zbog ovakve vremenske prognoze. S padom temperatura raste zabrinutost da se neće preživeti narednih nekoliko meseci. „Ovde je mraz iz noći u noć sve jači. Ne želim ni da pomislim gde nas to može odvesti“, kaže Irina.

Bahmut Ukrajina Foto:Tanjug/AP Photo/LIBKOS/REUTERS/Leah Millis

Ova penzionerka živi na periferiji malog grada Isjuma u istočnoj Ukrajini, u tipičnom montažnom stanu iz sovjetskih dana. Šestospratnica je više puta bila pogođena artiljerijskom vatrom, a skoro svi susedi su pobjegli. Irina je ostala.

„Gde da idem? Za beg vam treba auto i neka ušteđevina“, objašnjava. „Većina starijih ljudi ne može tako lako da ode. Osim toga, kada više nikoga ne bude, sigurno de doći lopovi.“

Irina je uložila poslednji novac u nove prozore, koji su popucali zbog eksplozija. Pokrila je i stakla debelim ćebadima. U granatiranju proteklih meseci uništeno je i centralno grejanje stambenog bloka. Na jesen su došli volonteri i doneli Irini električni radijator za zimske mesece. Na tome je zahvalna i dan-danas – ali i tako je i dalje često hladno.

Rusija je već nekoliko sedmica intenzivirala napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, a nestanci struje su uobičajeni. „Jednostavno, dva dana nismo imali struje”, kaže Irina. U takvim situacijama ima samo jedan izbor: još deblje se obući, potrošiti poslednje zalihe gasa i skuvati topli čaj.

Stariji ne napuštaju svoje domove

Starije osobe su najviše izložene riziku od pada temperature. No čak i ako imaju nekoga iz porodice ko bi mogao da ih odvede odave, mnogi ne žele napustiti svoje domove i poznato okruženje.

Foto: Tanjug/AP Photo/Bernat Armangue

Do pre nekoliko dana majka Oksane Melnjik živela je u selu s druge strane linije fronta, u istočnom delu Ukrajine koji su okupirali Rusi. Oksana ju je mesecima nagovarala da napusti selo. Upozorila ju je na sve žešće borbe i na približavanje zime. Ali sedamdesetogodišnjakinja se nije dala nagovoriti. „Mislila je da će nekako preživeti, da će sve nekako proći“, kaže Oksana. „Ali svi znamo da je daleko do kraja i da će rat još dugo potrajati.“

PROČITAJTE JOŠ:

Konačno, Oksana je skupila hrabrost i sela u svoju više od 40 godina staru Ladu. Zajedno s poznanicom vozila se po uništenim putevima jedinog koridora koji povezuje područja pod kontrolom Ukrajine i područja pod ruskom okupacijom. Kada je stigla, konačno je uspela da uveri svoju majku da spakuje kofere. „Stalno sam joj govorila: u pitanju je tvoj život. Moraš se zapitati šta je više vredno? Pa nisu vredniji stan ili auto od života.“

Sigurnost i toplina

U povratku, žene su se nekoliko puta zaglavile u blatu, zaustavljane su na brojnim ruskim i ukrajinskim kontrolnim punktovima – a onda se njihovoj drevnoj Ladi pokvario motor. Na kraju su ipak stigle do humanitarnog centra u Zaporožju, koji je podignut posebno za izbeglice s teritorija pod ruskom okupacijom.

Foto: Tanjug/AP Photo/Bernat Armangue

Za žene je ovo prva sigurna luka – i što je najvažnije, mesto gdje se konačno mogu ogrejati. Oksana kaže da na početku nije hjela da veruje da Rusija ciljano koristi zimu protiv civilnog stanovništva. Ali to je ono što se upravo sada događa. „Samo se molim da im Bog da razlog da prestanu“, uzdiše ona. „Neka Bog d,a da odu u miru. Oni moraju da napuste našu zemlju, kako bi se zaustavila pogibija ljudi.“

Što će dalje biti s njima, ove žene još ne znaju. Želja im je da odu u Odesu. Oksana tamo ima stan. Ni tamo nije baš sigurno, kao ni na mnogim drugim mestima u Ukrajini. Odesa je trenutno redovna meta vazdušnih napada. Ali barem zimski meseci u lučkom gradu na obali Crnog mora nisu baš tako hladni, kao ovde na istoku zemlje.

BONUS VIDEO: Odbrana Bahmuta

Komentari

Svi komentari (0)